ala šta ste se uzgovorili. a bilo je dobit sve do kraja i prvaci smo. mene uvik fascinira do koje mire ljudi mogu zatvarat oči na neke sasvim objektivne stvari, prepreke. i one na koje moš i one na koje ne moš utjecat.

ništa tragično se nije dogodilo u osijeku. a pogotovo hajduk nije igra tragično. do gola osijeka. ono poslije gola osijeka je bilo jako loše a posljedica je upravo ovih razmišljanja o naslovu i rezultatu po svaku cijenu. stvarno je šteta da se ovu mladu momčad ne rastereti potpuno, ne opusti ih se da otpuste kočnice do kraja i samo igraju ono na čemu rade na treninzima. zaboravit jebeni rezultat, samo se koncentrirat na prvi idući pas i prvo iduće kretanje. pas po pas, kretanje po kretanje. i sa svakim pasom će rast i samopouzdanje, pa će bit i rezultata.
hajduk je na gostovanju stvorio, ja sam izbrojio, jedno 6-7 šansi za gol: milić glavom- mikulić brani, bradarić s 3 metra, bencun u blok pa nakon toga greda, franko pored gola iz kontre, franko otvoren šut traljavo s 12-ak metara nakon uigranog kornera, milićev gol, netko glavom kad je branič osijeka očistio s crte. plus nekoliko dobrih šuteva izvan 16 i niz akcija kojima je nedostajao zadnji pas. s druge strane osijek do gola nije imao šanse. a i poslije skromno.
tako da, ajmo bit pošteni i objektivni- do gola je hajudk posve dominirao. greške? da, bilo ih je, ali je bilo još više dobrih stvari. ja ne mislim da je milović igrao loše, naprotiv. hajduk nema nogometaše te klase kojima ćemo otpisat utakmicu kad naprave grešku. franko je dvaput prodao loptu u oapsnoj zoni, milić je servirao jednu kontru osijeku, mislav valjda 3-4 puta ovakve greške, pa i milović jednu ako se ne varam. tribamo stvari stavit u realan kontekst.
jedino bitno loše iz ove dvije utakmice kod istre i osijeka su reakcije ekipe nakon protivničkih golova- kad se počelo preskakat teren, forsirat individualno i tražit rješenje na silu a one su isključivo rezultat grča i pritiska. koji je posve, posve nepotreban. i to je ono na čemu tudor mora radit s njima.