1985. godina je bila godina kad je počela kriza u Jugi. Hiperinflacija, vozimo se na par-nepar, nema brašna, nema ulja itd i sumnjam da je 45.000 ljudi platilo xy dinara da bi bilo član. Šta je samo trebalo se izjasnitkao član za nula dinara?

Posluša san i stvarno se isplati poslušat, je da traje dvi ipo ure, ali se na preskoke može u po ure više-manje čut ono šta je najzanimljivije, a to su njegovi počeci, odnosno kako je uopće sta na gol Hajduka, njegovi treninzi tada koji su stvarno bili ispred svog vremena i razlozi zbog čega je preša u Zvezdu.

Jučer san napisa, misleći kako ga je publika pljuvala šta je vlaj, da su ljudi tada stvarno imali retardirano razmišljanje i da su sa visoka gledali na Bearu jer je vlaj, e pa ja san taj koji je retardiran jer san brzajući sa zaključcima pljunija na navijače Hajduka iz tog vremena a problem njie bija u njima nego upravo suprotno, navijači su ga itekako volili, razlog zbog čega je istrpija neke stvari su upravo bili navijači i sam Hajduk o kojem je priča na taj način da san se naježija i to nije nikakva patetika niti falše izdrkavanje, čovik je, pokoj mu duši, stvarno volija ovaj naš klub.

Problem je bija u pojedinim igračima Hajduka u to vrime i to prvenstveno u kolovođi Kokezi koji ga je valjda non stop prca. Uzeja san u obzir činjenicu da je pok Beara malo pretjeriva odnosno da je sprdačinu uzeja malo preozbiljno, a svi znamo da te tek pravo počnu prcat ako se ljutiš na prcanje, ali isto tako mislim da su neki pretjerivali i da je bilo ljudi u klubu koji su baš bili ljubomorni na njega i na glasu mu se čulo kako ga je to baš bolilo i prizna je kako ga to još dan danas boli, jer ne samo da su ga pojedinci konstanto prcali nego ga još nisu uvažavali niti držali do njega i čovik je stvarno stvarno trpija dok mu nije puka film. Dio u kojem priča da bi do Beograda staja na nogama u hodniku vlaka jer nije moga sidit sa njima u kupeu koliko su ga sprdali je posebno ljigav i baš mi je bilo krivo to sve skupa slušat.

Tu me malo razočara i naš kapetan pok Matošić, koji je tada bija strah i trepet u momčadi i istinski kapetan, on je to mora prekinit jer se njega tada slušalo a umisto toga on je zna često povest sprdanje.

Uglavnom sada razumin mnoge stvari oko tog tajanstvenog prelaska Beare u Zvezdu, čoviku nije lako, možda je pritira, možda je to sve skupa shvatija preozbiljno i preemotivno, ali kada su vidili da ga to muči i da mu to smeta, tribali su kalat sa sranjima, i žalosno je da nitko nije sta u njegovu zaštitu.

Uglavnom, još jednom pokoj ti vječni veliki Vladimire, žao mi je zbog neugodnosti koje si doživija i nadam se da si sada na boljem mjestu

Posluša san i stvarno se isplati poslušat, je da traje dvi ipo ure, ali se na preskoke može u po ure više-manje čut ono šta je najzanimljivije, a to su njegovi počeci, odnosno kako je uopće sta na gol Hajduka, njegovi treninzi tada koji su stvarno bili ispred svog vremena i razlozi zbog čega je preša u Zvezdu.

Jučer san napisa, misleći kako ga je publika pljuvala šta je vlaj, da su ljudi tada stvarno imali retardirano razmišljanje i da su sa visoka gledali na Bearu jer je vlaj, e pa ja san taj koji je retardiran jer san brzajući sa zaključcima pljunija na navijače Hajduka iz tog vremena a problem njie bija u njima nego upravo suprotno, navijači su ga itekako volili, razlog zbog čega je istrpija neke stvari su upravo bili navijači i sam Hajduk o kojem je priča na taj način da san se naježija i to nije nikakva patetika niti falše izdrkavanje, čovik je, pokoj mu duši, stvarno volija ovaj naš klub.

Problem je bija u pojedinim igračima Hajduka u to vrime i to prvenstveno u kolovođi Kokezi koji ga je valjda non stop prca. Uzeja san u obzir činjenicu da je pok Beara malo pretjeriva odnosno da je sprdačinu uzeja malo preozbiljno, a svi znamo da te tek pravo počnu prcat ako se ljutiš na prcanje, ali isto tako mislim da su neki pretjerivali i da je bilo ljudi u klubu koji su baš bili ljubomorni na njega i na glasu mu se čulo kako ga je to baš bolilo i prizna je kako ga to još dan danas boli, jer ne samo da su ga pojedinci konstanto prcali nego ga još nisu uvažavali niti držali do njega i čovik je stvarno stvarno trpija dok mu nije puka film. Dio u kojem priča da bi do Beograda staja na nogama u hodniku vlaka jer nije moga sidit sa njima u kupeu koliko su ga sprdali je posebno ljigav i baš mi je bilo krivo to sve skupa slušat.

Tu me malo razočara i naš kapetan pok Matošić, koji je tada bija strah i trepet u momčadi i istinski kapetan, on je to mora prekinit jer se njega tada slušalo a umisto toga on je zna često povest sprdanje.

Uglavnom sada razumin mnoge stvari oko tog tajanstvenog prelaska Beare u Zvezdu, čoviku nije lako, možda je pritira, možda je to sve skupa shvatija preozbiljno i preemotivno, ali kada su vidili da ga to muči i da mu to smeta, tribali su kalat sa sranjima, i žalosno je da nitko nije sta u njegovu zaštitu.

Uglavnom, još jednom pokoj ti vječni veliki Vladimire, žao mi je zbog neugodnosti koje si doživija i nadam se da si sada na boljem mjestu

Mislin da nisi u pravu. Nisan sad 100% siguran ali mislin da je negdi bija podatak da smo 1971. imali 57 000 članova i to kroz DPH s tim da je onda DPH bilo u skoro svakom gradu u bivšoj Jugi. Ovo će sigurno bolje znat neko od statističara koji prate Hajduk godinama ali ja mislin da se i onda plaćala neka simbolična članarina.

Plaćalo se uvijek nešto. Čini mi se da na članskoj iskaznici mog starog iz 1971.g koja je izgledala otprilike ko stara zdravstvena knjižica stoji 250 dinara, a sad koliko je tad vrijedilo 250 dinara, ne znam, znam da smo osamdesetih svi bili milijunaši i da bi meni svako jutro starci dali par stotina tisuća dinara da pođem po kruh i mlijeko, i još bi mi eventualno ostalo za kakve žvake ili sličice jugo lige