Djelo likova kojima je više stalo da budu u pravu na forumu nego išta.

Ovo se može za Hummelsa napravit.

Pezzi, davno je prošlo odkako san ga jedva čeka čut.
Sad čoviku smeta i svaka dlaka a najviše šta oće bit
neko kome se viruje a odavno nije.

Mislin daje poletia glavon priko mire i sad nezna izać iz
oblaka, zato je uvik protiv samo da ga se čuje i vidi

kad budeš malo stariji vidit ćeš da se radi puno toga ne isšplaeti živcirat.
a šta ti ja iman poć govorit kad je meni nekidan zbog nikih stvari tlak doša na trista.
pa se onda opet ferman, sam sebi pričan priču"triba dicu još školovat".

znate šta me najviše smeta kod tudora? nisu to rezultati, čak ni loša igra.

smeta me što se pretvara u pizdu, seratora i govnonju koji za svaki poraz krivi igrače i to uglavnom one najmlađe. smeta me što kod svakog protivnika nađe barem nekoliko igrača koji bi po njemu mogli igrati za hajduk, iako je njegova momčad i ovakvo jadna višestruko kvalitetnija i talentiranija. smeta me što priča da se okreće mlađima, a nastavlja tvrdoglavo po svome.
jak je na ričima, a momčad djeluje sve lošije iz kola u kolo. 

eto, ispričavam se na beštimanju, malo sam naživciran.

0:2 (Bencun, Balić), prema 3 HNL JUG

Postoje puno važnije stvari od Hajduka, a familja je jedna od njih (odnosno familja je uvik prva), onda moje misto i država, posal itd. Ali Hajduk je neki ispušni ventil di možeš bit neopterećen di možeš bit dite.
Gledaš nekakav Real, Barcelonu, Manchestere, kurac. Ja to ne mogu gledat dulje od 15 minuta. Jedino još na televiziji mogu gledat Elche.
I onda dođe naših 11, u bilin dresovima prid praznim Poljudom, a ja se zalipin za stolicu, kad strim zašteka odma se snervan - postanen opet dite ili mladić kojemu je gol sve, a poraz kraj.

Pogotovo ovaj Hajduk. Narodni. Mene cila familja po mojoj i ženinoj strani gleda ka redikula kad ih tiran da kupu slije, kad mi dođe članska, o utakmici koju tu i tamo pohodim, da ne govorim. Jedino me ćaća donekle razumi. Odnosno utekneš od stvarnosti, jer lipo je kad je 90 minuta na setimanu problem Jozinovićev centaršut, a ne što ćeš sutra ist, Bradarićev pas a ne oće li sutra bit posla, Tudorova izmjena, a ne oće li svi tvoji bit živi i zdravi. Lipih je to 90 minuta.

Svi koji radimo jidemo govna (oni koji studiraju puno manje, a oni koji su nezaposleni najviše), suočavamo se sa svakojakin stvarima, na nepravdu moramo tili/netili ostat slipi. I onda sav taj ditinji osjećaj za pravdu, poštenje, ljudskost pritočiš u svoje članstvo u Narodnom Hajduku. Imaš se di sakrit od ove nesritne stvarnosti u državi i bit član nečega što bi tribalo bit (odnosno što je) ostvarenje one pravde koju u svakodnevnom životu ne možeš ostvatit. Ono što je Perasović jučer govorija - to je to i kad je poče vikat Hrvoje Maleš. To je ono što je Hajduk. Je govno si i jideš govna, ali jebiga i Hajduk si, član si, tvoj predsjednik (Maleš) ruši mafiju, tvoj predsjednik (Brbić) ruši zakone o slobodi kretanja.

Lipo je kad te Cassio i Patinho snervaju, lipo je kad te Tudor najidi puno je lipo.
Je malo konfuzno, ali valjda se razumimo.

To je to! 
Da ga nema, puno bi se manje sekiro u životu, ali nikad ne bi doživio određene euforije i trenutke osjećaja ponosa!
A tek ovaj osjećaj kad jedva čekaš Novu godinu samo da produžiš članstvo.