jedna vrtlarska:

Nogometna momčad je jako ćudljiva biljka. 

Postoje neka opća pravila kojih se triba držat kod okopavanja, plijevljenja, rezidbe, zalivanja.......
Ali ako oćeš procvat, ako oćeš plodove, moraš je gledat svaki dan. 
Moraš brzo skužit di je problem i moraš ga rješavat.Vrlo često drugčije nego šta to kažu opća pravila.
Kad se počne sušit, obično je kasno. 

Neki dan san napisa kako je Šolta dobro začepija, ali triba još odčepit. 
O kako san se zajeba. Ne da nije začepljeno, nego curi na sve strane.
Curi priko Milića, curi priko Bilog, pomalo pušta i tamo di su Jeff i Jura.

A bilo je dobro to začepljeno. Zašto sad curi? A sve isti ljudi zada?
Ok fali Milonije, al zar nismo to računali ka plus?

Pogotovo smo smatrali da će balun priko zadnje linije ić ka po špagu. A ono nikad više grešaka i nikad više kendavanja. Ne da nemožemo uvatit ukolo Rijeku na Rujevici, nego ne možemo ni Osijeka na Poljudu,

Malo agresije protivnika i greške idu jedna za drugom.

I Mišo Krstčević i Igor Tudor, su izgledali na jesen ka dobri vrtlari. 
Lipo bi to oni uzorali, podrizali, i kod svih je u jednom trenutku izgledalo, da će grane koje su ostavili na proliće dat ploda.

A onda, malo mraza, koja jača kiša i na proliće i u lito, kad uspješni beru, naši vrlari razmišljaju o novom okopavanju, o novoj gnjojidbi, o novoj rezidbi.
Otprilike je i Damir Burić Šolta već u sličnim razmišljnjima.

Onaj koji se u ožujku i travnju bude priprema za berbu, za toga možemo reć da je dobar. 

Ostali nisu.