Nešto san se oladija pa ladne glave mogu reć da su se potrefila dva ekstrema.

S naše strane je bilo sve katastrofalno, od postavke, izvedbe igrača i cjelokupnog mentaliteta ekipe.

S riječke strane dogodi se da iskoristiš baš sve poklone i mane taktičke postavke protivnika i prednosti tvog sustava. Uz to imaš dan da si bija 5/5 u udarcima na gol od kojih se teško koji moga obranit. Da se razumimo, ne želin umanjit pobjedu protivnika, dovoljno je pogledat semafor da bi sve stvari bile jasne.

Razočaranje nije nestalo niti opravdavam ekipu pogotovo zato šta su od prve minute izgledali ka da su eto slučajno zalutali na Rujevicu. Famoznog pobjedničkog mentaliteta nije bilo i opet su zasrali šta je posta trademark Hajduka u bitnijim susretima. 

Opravdat se mogu jedino na terenu di će pokušat spasit šta se spasit da jer i na manje triske su nam se raspadale sezone. Ovo tračanje i dizanje nosa koje priliči srednjoškolkama neka ostave za doma i napokon shvate da većinu hajdučkog puka boli kurac za ime na zadnjoj strani dresa, bitan je jedino grb kojeg su oni dobrano oblatili u subotu.

A ne ne ne.

Ne može se nikako, ni u kom slučaju, niti u paralelnom svemiru relativizirati sramotan poraz od 5:0. 

Ne prolazi opravdanje - njima je sve ušlo, nama nije nije ništa. Ne na 5:0. To je tako suludo, da nadilazi granice čak i paranormalnog.

Ako se takva sramota dogodi, ako se sruši bilo kakav negativan rekord, onda netko mora odgovorit određenim kaznama za momčad. Ne za pojedinca, nego za kompletnu kmomčad i stručni stožer. Amen.

Žalosno je da smo došli do toga da nam je još jedna sramota postala samo novi dan u uredu, samo jedna crtica u tekstu i nešto "novo normalno".

Tako se ne gradi profesionalnost, tako se ne upravlja klubom, tako se ne vodi firma. 

Dakako, nije ovo slučajno da se pokušava jeftino sanirati šteta. Manjiski vlasnik bi zapalio pola grada u nekim ranijim vrmemenima (s čime se isto tako ne smažem), ali sad je sve ok. Nema nikih problema. 

Živo me boli k za Livaju ili Livajiće, pisa san X puta da je žalosno da se jednog lika diže iznad kluba, ma koliko god on dobar bio, da ga se spominje kao jednog od najboljih ikada (koja blasfemija), pogovoto šta nam ništa donio nije kao klubu, osim vlastite statistike. OSim samovolje, igranja po skalini i sličnih pizdarija.

Živo me boli k i za osjećaje Krovinovića koji je doveden da radi razliku za plaću i status koji ima, a ne da ima jedan gol i nula asistencija na uzorku od 500 utakmica, pa kad mu jednom uđe onda se preserava po terenu s porukama javnosti.

Dok Hajduk ne bude broj jedan nema naprid. A Hajduk sad nije broj jedan. Broj jedan je sekta i njihovi interesi.