A judi moji… jel mi more ko reć da Matej Sunara nije jedno od najlipših stvari ća su se dogodile našemen Hajduku u zadnje ohoho vrimena? Gledan ga na MaxŠportu, ćovik ne glumi, ćovik gori. To se ne more naučit, to ili nosiš u prsima ili ne nosiš nikako.
Kad krene branit Hajduka, kad uzvrati Anti Cashu, a neda na svoe , ma srce mi ko kuća. Nije to zbog svađe, nego zbog ponosa. Zbog onog nedan na svoje ća nas je uvik krasilo. Danas je lako bit fin i neutralan, al on nije takav. On je naš. I gotovo.
Sitite se samo onih videa kad smo predstavljali igraće… onaj ćuveni intervju sa Uremovićen… to se gledalo po sto puta. To je bilo vrime kad smo se smijali i virovali opet. A to ća ga je Gattuzo zavolija ka da su sto godina skupa, e to ti sve govori kakav je ćovik.
I nemojmo se lagat, lipo ga je i vidit. Nasmijan, pristojan, obiteljski ćovik… a po istoku sve više mladih cura, nije ni to bezveze .Marketing? Ma iskoristit ga još više, jer takvi se ne rađaju svaki dan.
Možda pritirujen, al nek mi oproste... kad vidin da neko živi za Hajduk, a ne od Hajduka, meni su oći pune. Takvi su nam tribali i takvi će nas nosit dalje.
Jer Hajduk nisu samo bodovi… Hajduk su judi. A on je braćo moja pravi hajdućki čovik
