Dobra večer svima, nisan vas puno čita danas jer san prispava cili dan, ali evo jedan mali recap ova zadnja 2 dana. Bit će malo duži post, svega po malo, pa ko ima volje, neka čita. Čim smo izvukli Žilinu planira sam ić gori, a kako nitko od mojih nije moga ić, odlučia sam da ću ići sam. Naime, klošar sam i puno mi je dati 2 EUR za HDTV, tako da jebite se, ja san uštedia. Ipak, na pamet mi je palo pitati ode oće li ko ići, više reda radi, jer nisam računa da će se netko javiti. Kad ono, evo poruke. Pita me Tonko oću stvarno ić i jel može sa mnom. Kažem ja možeš, al idem iz Zagreba, pa se nađemo tu. I nije mu bia problem, iako je reka da je malo zabrinut ić s obzirom da na ovom profilu pišemo dvojica i da bi moglo možda biti svega.Tonko, nemaš brige, moje sklonosti prima muškarcima se aktiviraju tek kad popijem Aperol, a u Žilini se pije piva. A Aperol ćete kasnije viditi zašto je bitan. I eto, Tonko doša vlakom u 6 ujutro u Zagreb, ajde, moga je i kasnije, vrag odnia tako rano se dić, al neka, idemo mi na put u 7. Nije ni meni bilo svejedno, nisam zna što očekivati, ali momčina ipo, baš na mistu, lipo odgojen, pametan, ugodan za razgovor, nije samo jak na tipkovnici. Cilim putem smo imali razne teme, uglavnom o Hajduku. I tako sa zastavicom oko retrovizora kroz Mađarske ravnice oko nekih 10 smo došli na Slovačku granicu, vidili oni registracije i zastavicu i pitaju: "Futbol?" Ne, idemo na skijaške skokove. Put kroz Slovačku stvarno top, ima lipe prirode, puno dvoraca i misto Hrvatski grob (guglajte, zanimljiva priča). Žilinski kraj stvarno zelen, miran i ugodan. Kako smo došli oko 1, imali smo vrimena i istražit grad, nije to veliko, ali je bilo krcato policije. Cijene i više nego prihvatljive, piva je manje od 2ipo EUR na glavnom trgu, a ljudi opušteni, žene bome lipe. Međutim, bilo je i nabrijane policije koja je rekla da je na glavni trg zabranjen ulaz Hrvatima?!?! Ok, otišli smo na drugi ulaz na trg di nitko nije ni trepnia. I onda se vraća u priču oni Aperol s početka, bili neki ultrasi Žiline, baš tetovirani u crnom i side tamo i piju Aperol, a srca ti mila. Dobro, popili mi tu koju pivu i išli tražit di ima naših i u jednoj od ulica, pored nekog trga se sve bijelilo, a nisu bili labudovi. Atmosfera top, naši ljudi, njihovi, zajebancija, bez najmanjeg incidenta. Ali stvarno bez ikakvih problema, niti da je neko smeće bacia na cestu. Bila je neka birtijetina koja je puštala Coloniu i naše pisme, a kad je krenulo "Šuti moj dječače plavi" je gorilo. Uglavnom birtija ima vani na ulici mista za sist, a u rupi doli niz skale je potpuni spektakl, ko je uša više nije izaša, a bilo je krcato, cirkus totalni. Sad moram napomenit da mi se tu počinje mutit dan iz nekog razloga, ali krenia je korteo prima stadionu, navijačina i zajebancija. Na stadionu masa našeg svita i iako nisam u Torcidi i imam nekad kritike, cilo vrime se guralo naše naprid, ima san osjećaj da bi ja moga trčat 6, 7 minuti ako triba, navijanje baš top. I na stadionu san se isto zajeba, jer su bile neke njihove kobasice za 4ipo EUR, pikantna kobasica sa senfom i kruv pa smo se počastili. Ali masno za popizdit, podrigiva sam cilu večer, sori Tonko. Utakmica mi se činila da je bila u potpunoj kontroli, odličan je ovi Van Hooijdonk, to se uživo vidi bolje nego na TV-u. Ali ljudi moji, da su stavili ne znam koga na stopera, teško je pored Skelina, momak je izgubia svo samopouzdanje, ka elementarna nepogoda je. Imali smo puno dobrih dolazaka naprid, ali ipak tu fali malo kvalitete za koji gol više. Livaja je u tih 10 minuta izgleda ka kad je doša, priora je teren, kako god smišno zvuči za 10 minuta. Meni je doduše tih zadnjih 10 minuta proradia PTHP, nije mi bilo dobro i samo san čeka da završi. Doslovno mi je bilo loše, puls iša priko 140. Aj Bogu fala završi i sad je ostalo samo doć do hotela. Taxi nikako dobit, ajmo mi pješke. I jebeš mi sve, osjeća sam se sigurnije nego doma pored žene, nju zna samo priokrenit, a ode tako mirno, pasa nije bilo na cesti. Buđenje u 6 ujutro, doručak i put za Zagreb, triba Tonka dovest na vlak u 13:49. Po putu zajebancija, sve je lakše nakon prolaza, ja vozin, Tonko mi čita forum. Po dolasku spavanje 6 sati i eto me s izvještajem. Nadam se da su svi stigli sigurno doma, bilo u Split, Belišće, Čakovec, Vitez, Pulu i sve ostalo od kud sam vidia ljude. Lip put, uspomena i novo prijateljstvo.
