Ajmo ovako. Imate firmu koja se bavi nekakvom djelatnošću, recimo pituravanjem. Imate radnika Marka koji je nekada bia pravi pitur, rastura je, opitura bi zidova ko niko šta ne bi, pravi radnik. Dali ste mu tada plaću 3000 eura jer je stvarno meštar o posla. Ali prošlo neko vrime i Marko se opustia, razdeblja se, izgubia volju za poslom koju je ima. I sada u jedan dan opitura jednu sobu, a na drugom gradilištu drugi radnik, nazovimo ga Sanyang 😁 opitura za isto vrime cili stan, a taj momak koji je doša zaradit da prehrani svoju familiju ima misečno 900 eura.
I tako ide dan za danom, Marko radi stalno isto, pokušaš pričat sa njim, al tvrdoglav je on, neće i neće da radi kako je prije zna. Ti bi zaposlia i Sanyangovog rođaka Dalissona, al šta kad nemaš para za još jednog dobrog radnika kad ti ovaj zabušant troši za trojicu. Držiš ga tu samo iz neke zahvalnosti prema njemu nekada, ali i sam vidiš da šta ga duže držiš to će po tebe bit samo gore. Puknit ćeš financijski, manje posla će se napravit, a trošak isti, Sanyang će ti se naljutit jer on za marendu može uzet samo tirolsku i bublicu, a Marko uzme pršuta, buratu i rustiku pa ćeš ostat i bez dobrog radnika. Štaš napravit?
Potirat Marka - palac gori
Ugasit firmu - palac doli
[uredio Cri.Lu99 - 07. kolovoza 2026. u 09:47]
Postoje dobri klubovi, bolji klubovi, svakakvi klubovi. Klubovi u kojima svatko od nas želi igrati i čije dresove kupujemo kao djeca. Hajduk meni nije ni dobar, ni bolji klub. On je prva ljubav. On je priča za sebe.
