ovo jučer je veliki kiks jer je velika razlika između poraza i remija.

s puntom jučer bi nam triba još samo jedan punat za proć dalje.

ovako će bit čupavo do kraja.

propustili smo veliku priliku i za prolazak, i za lovu i za koeficijent.

narednih 5 godina ćemo se sitit ove utakmice svaki put kad budemo ispod crte u ždrijebu.

a šta se tiče poraza od ekipe s gibraltara nije zanemarivo da smo proširili niz nogometno egzotičnih država od čijih klubova pušimo: albanija, cipar, gruzija, slovačka, azerbajdžan, malta, irska...

i nemojte mi cipar vadit iz konteksta jer pamtim izjavu pokojnog starog kad je reka prije 25 godina, neću više na hajduka jer ćemo uskoro ispadat od ciprana i maltežana.

pa san mu na to reka da ne pretjeruje.

šta bi reka tondin, tašel 😀

u redu je šegina izjava da ih neće pokolebat poraz ka ni protiv rijeke.

samo ima jedan drugi problem kojeg možda nije svjestan: kako sezona ide dalje, protivnici su teži.

nešto se i njih pita.

a igrači jučer nisu pokazali da se znaju prilagodit, nisu pokazali da su mirni pod pritiskom kad su favoriti.

u konačnici nisu pokazali ni pravi pristup od početka jer ne bi reka da su istrčali ni blizu ka protiv npr. ajaxa, dinama ili thuna.

a vi moji momci ako ne date 100% onda je to u pravilu loše.

ukratko, nismo zaslužili izgubit, ali nismo zaslužili ni dobit.

oni su dva puta izašli sami isprid vratara, jedan je očisitja akabambe, drugi silić.

mi smo imali šanse šotičeka i livaje (martina iz odbijanca) i jalov posjed.