Ovu noć iša kasno leć nakon stvarno ajme dana. Jedva zaspa kraj male ćeri šta se baketa po cilu noć i usnija ja tako zanimljiv san. Nešto mora do banke i sidnen ja u ured kad ono Lukša s druge strane stola. Meni lagano smiješak na lice dok on sređuje neke papire i pitan ga ja sramežljivo:"Znan da mi nećete reć, al oće bit išta od pustih bombi šta se spominju među nama navijačima?" Lukša se lagano nasmije dok tipka na kompjuter i odgovori "Pomalo, bit će."

Ne usnija ja više ako lažen. Straj me reć ženi jer je jučer prigovarala kako trošin godišnji na neki žuti sportski site.