Šampionski gard je baš nešto šta je teško opisat, a najbolje se vidi u ovakvim utakmicama ka danas.
Čačić nije genijalac al je posla ekipu kako je najlogičnije i kad je sve izgledalo klimavo ukaže se neki glupi kumpir iz dva odbijanca koji uđe u mrižu. Jel taj gard srića, prethodno iskustvo u utakmicama koje se dobivaju iz ničega il nešto treće stvarno ne znan, al danas mi to nismo imali. Dok san gleda našu utakmicu stvarno nisan dobija dojam da će se balun ikako odbit u gol Slavena, reklo bi se puno zuji malo meda daje. Ekipa je realno vec u drugom poluvremenu mentalno krenila forsirat situacije bez nekih pokušaja igre, ka da su i sami bili svjesni da ne ide.
Možda nam je i tribala ova sezona di smo došli relativno blizu čisto da znamo s čime se mentalno moramo nosit. Virujen da su i momci prošli hebenu avanturu od euforije, kolapsa pa nazad u euforiju, a ruku na srce ne znan ni ko je od navijača moga nakon svega bit zadrti optimist s obziron šta se sve izdogađalo od lita. Šteta, šansa je bila tu, na kraju skupit taj kup i ostat u top 3 čisto radi nekog vidljivog ligaškog pomaka.
