evo jedna, posve bezvezna situacija, koja se dogodila u utakmici s fenerom, al meni jasno govori, koliko smo mi daleko od neke prave napadačke igre
prid kraj prvog poluvremena, balun je u našem posjedu, uremović dodaje šarliji, turci su u srednjem bloku, dakle pritiska na zadnju liniju nema
šarlija stane na balun, čime defakto poziva, najbližeg turčina sebi
i turčin polako, al baš polako, prilazi šarliji, na način da mu, usput zatvara dodavanje prema uremu
urem stoji na mistu odakle je doda balun i ni makac
u jednom trenutku, doduše dosta kasno, ali ipak mu se upali lampica i napravi tri koraka naprid i opet je otkriven
šarlija pak, nema živaca čekat do zadnje sekunde, i ne vidi da mu se urem, na koncu, ipak otkrija, nego se već okriće prema lučiću i njemu vraća balun
da je doda uremu, osvojili bi dvajst metara prostora iz pizdarije
to je sve bilo u slow motionu, pa ipak dva naša najbolja stopera nisu skužili kako će izigrat jedan lini pritisak turskog igrača
šta bi bilo da se ozbiljno zatrča prema njima?