Ovakve utakmice nam daju nadu za uspjeh, gledat te igrace kako se istinski bore i trgaju za svaki bod je nesto na sto nismo navikli, sto osobno dozivljavam kao pobjedu.

Idemo dalje nema predaje dok postoji sansa, nase je da ih podrzamo

Vruća srca hladne glave, tako to rade mangupčine prave

Sa Rusinom dobivamo protočnost u napadu, ono utrčavanje kod šanse nije slučajno, momak je brz i ima fenomenalan osjećaj za prostor.Jbg, malo je van natjecateljskog ritma, ali mi tu komponentu dugo nismo imali.

Šteta što zbog spleta okolnosti zadnje dvi utakmice je skupio jedva uru vrimena, mislim da se prelako to previdja kad se govori o manjku stvorenih šansi.

Kako god završila ova sezona, bilo da uzmemo trofej ili još jednom ostanemo kratki, jasno je da je Hajduk na raskrižju i ovako dalje više ne ide. Vrime je da se neke stvari poslože. Nema tu više emocija, nostalgije i “aj još malo da vidimo”. Triba se zahvalit nekima koji su dali koliko su mogli, ali više ne mogu donit iskorak koji Hajduk treba.

Lučić, Melnjak, Elez, Rakitić, Trajkovski, Kalinić, Diallo, Krovinović, Kalik.......zahvalit se svima, ali vrime je za dalje. Ne zamiran nikome ništa, ali triba nam nova energija, više trke, bržeg baluna i zdravija konkurencija. Ako mislimo igrat konkretan, moderan nogomet

Napisat ću glupost jer ću se malo igrat sportskog direktora, ali volia bi vidit neka konkretna a jeftina pojacanja, i par iskusnih igraca koje cemo platit, npr Ivusica na golu......u 3-5-2, ovako bi izgledala moja jezgra ekipe:

Ivušić na golu – iskusan, stabilan, zna branit ozbiljne utakmice.

Trojka nazad: Koski, Skelin i Uremović – svi čvrsti, dobri u duelu, mogu iznijet balun kad triba.

Na livoj strani Jurišić – mlad, brz, ide naprid, moderan bek kakvog nemamo dugo.

U sredini Pršir i Zaper (ili netko sličan tom profilu) – radnici, pametni, stabilni, bez previše filozofije.

Uz njih igrač tipa Oliver Lukić – tehnički potkovan, miran na balunu, može postat odličan igrač ako mu se da prostor.

Desno Alen Grgić – pokaza ove sezone da zna igrat, nije zvučno ime ali na terenu daje sve i nama bi u ovoj roli dobro doša

Naprid Livaja – njega ne tribamo objašnjavat, i Lucas Ronier – ozbiljan napadač, zna dat gol i zna se kretat.

Bambu bi osta kao džoker s klupe, a mladi poput Noe Skoke i ostalih iz akademije dobiju minutažu, kroz rotaciju, bez pritiska.

Ova momčad bi bila duplo jeftinija nego sad, a iskreno puno funkcionalnija. Brža, čvršća, s više motiva i gladna uspjeha. I što je najvažnije imaš temelj da se naši mladi razvijaju, a ne da gledamo kako se veterani šetaju po terenu bez volje. Transfer rok koji dolazi je ključan i ako sad pogrišimo, opet ćemo tapkat u mistu. Ako pogodimo možemo napokon složit ekipu koja neće samo igrat “na emocije” nego i za trofeje.

Triba nam pamet, muda i plan. Dosta je bilo čekanja.

Obozavan ovakve upise. 

Odstraniti devet nasih igraca, od kojih masu njih ima jos valjane dugoroce ugovore i dovesti sest-sedan novih igraca na ta mista, od kojih skoro svi imaju valjane dugorocne ugovore.

Pickin dim, nema sta.

Nek mi neko objasni šta bi tu bilo manje zlo da Rijeka uzme kantu za nas? Mrze nas više od Purgera...a to da su isprid nas me čak i gore boli..(nema to veze da Rijekom 99) ovo bi mi gora pleska bila ko kad je Tušo uspija izgubit drugo misto od Lokomotive..

Meni po prvi puta ove sezone više ne miriše

Juče baš težak dan, skroz me opralo na neki pesimizam

Vrlo jednostavan odgovor, da Dinamo lani nije bio prvak ne bi dobio 40 milijuna eura zbog igranja Lige prvaka. 

Rokasov prvi dodir, tranzicija i dodavanje su poezija. Iskreno, nisam vjerovao da ima to u sebi.