Svi su na kavama ,sokovima ili sta vec tko trosi .

Problem je i u manjim mjestima sto smo se stiskli svi jedni uz druge ,napravili apartmane gdje god smo mogli i nemas niti uvjete za sadit neke velike maslinike ,vinograde ili ulozit u nesto trece .

Zemlja je skupa . Neki imaju srece pa su naslijedili djedovinu . 

A mozemo sad laprdat sta se jos se moze raditi ali to nesto trece ne donosi ni blizu adrenalin kao Hajduk i vecina ce ga pratit pa makar pao u drugu ligu .

Naravno da mozes otici i na neki drugi doagadjaj ali ces svaki drugi tjedan kad je Hajduk domacin da svratis do Poljuda ako si iz te regije. 

Znan da su šanse male, al brate mili, dok i trunka postoji – triba virovat! Nije Hajduk klub koji spušta glavu kad je najteže, baš suprotno – tad pokažemo koliko smo jaki i koliko smo svoji.

Od kad je Gattuso doša, vidi se red, disciplina, svaki igrač zna di mu je misto i šta triba radit. Nema više hodanja po terenu, nema alibija, svi grizu – i tako triba bit! Čovik je unija mentalitet ratnika u svlačionicu, ono šta je Hajduku falilo godinama. I kad izgubiš, znaš da si da sve od sebe. A to navijač Hajduka zna cijenit.

Čuja san Uremovića kako govori da idu po tri boda protiv Rijeke, da su napaljeni i motivirani – i to mi je ulipšalo dan. E to oćemo čut! Takvi triba bit svi – napaljeni ka lavovi, bez straha, bez rispekta. I zato kapa do poda Uremoviću. On i Gattuso pokazuju šta znači bit karakteran, imat m… i stat za grb.

Ne smimo zaboravit ni našeg team managera Stipana Barlova – čovik gura hajdučku priču i iznutra, živi za klub, sve bi da za Hajduka. Takvi ljudi tribaju bit uz momčad – iskreni, borbeni, puni emocije.

Ajmo ljudi, ne dajmo da se izgubi ono šta Hajduk je – a Hajduk je borba, inat, vira! I kad izgubi, i kad padne – ne kleči, već se digne još jači!

Još nije gotovo. Tribamo bit svi ka jedno, tribamo pokazat da smo uz klub i kad je najteže. Jer to nas čini Hajdukom – ta vira kad niko drugi ne viruje.

Ajmo bijeli! Za Gattusa, za Uremovića, za Barlova, za sve one šta još nisu izgubili ono hajdučko u sebi, uostalom, za sve nas koji kroz ovo prolazimo 20 godina. Idemo do kraja!

Vecina ljudi ima didovinu, samo se didovina prodaje sakon i kapon raznoraznim slovencima, cesima i slicnima 

Znan da su šanse male, al brate mili, dok i trunka postoji – triba virovat! Nije Hajduk klub koji spušta glavu kad je najteže, baš suprotno – tad pokažemo koliko smo jaki i koliko smo svoji.

Od kad je Gattuso doša, vidi se red, disciplina, svaki igrač zna di mu je misto i šta triba radit. Nema više hodanja po terenu, nema alibija, svi grizu – i tako triba bit! Čovik je unija mentalitet ratnika u svlačionicu, ono šta je Hajduku falilo godinama. I kad izgubiš, znaš da si da sve od sebe. A to navijač Hajduka zna cijenit.

Čuja san Uremovića kako govori da idu po tri boda protiv Rijeke, da su napaljeni i motivirani – i to mi je ulipšalo dan. E to oćemo čut! Takvi triba bit svi – napaljeni ka lavovi, bez straha, bez rispekta. I zato kapa do poda Uremoviću. On i Gattuso pokazuju šta znači bit karakteran, imat m… i stat za grb.

Ne smimo zaboravit ni našeg team managera Stipana Barlova – čovik gura hajdučku priču i iznutra, živi za klub, sve bi da za Hajduka. Takvi ljudi tribaju bit uz momčad – iskreni, borbeni, puni emocije.

Ajmo ljudi, ne dajmo da se izgubi ono šta Hajduk je – a Hajduk je borba, inat, vira! I kad izgubi, i kad padne – ne kleči, već se digne još jači!

Još nije gotovo. Tribamo bit svi ka jedno, tribamo pokazat da smo uz klub i kad je najteže. Jer to nas čini Hajdukom – ta vira kad niko drugi ne viruje.

Ajmo bijeli! Za Gattusa, za Uremovića, za Barlova, za sve one šta još nisu izgubili ono hajdučko u sebi, uostalom, za sve nas koji kroz ovo prolazimo 20 godina. Idemo do kraja!

Sezona nam je ko i Bambin udarac jucer iz slobodnjaka.

Volio bi pitat decka da li je ikad u zivotu puca slobodnjak na utakmici.

Divim se svakom ko još nije odusta i radi projekcije igrača i trenera za dogodine...

Gotovo je jednostavno. 

Ka da golfu 4 minjas gume a ocekujes da će bit golf 8. To stalno nh prodaje 

Znan da su šanse male, al brate mili, dok i trunka postoji – triba virovat! Nije Hajduk klub koji spušta glavu kad je najteže, baš suprotno – tad pokažemo koliko smo jaki i koliko smo svoji.

Od kad je Gattuso doša, vidi se red, disciplina, svaki igrač zna di mu je misto i šta triba radit. Nema više hodanja po terenu, nema alibija, svi grizu – i tako triba bit! Čovik je unija mentalitet ratnika u svlačionicu, ono šta je Hajduku falilo godinama. I kad izgubiš, znaš da si da sve od sebe. A to navijač Hajduka zna cijenit.

Čuja san Uremovića kako govori da idu po tri boda protiv Rijeke, da su napaljeni i motivirani – i to mi je ulipšalo dan. E to oćemo čut! Takvi triba bit svi – napaljeni ka lavovi, bez straha, bez rispekta. I zato kapa do poda Uremoviću. On i Gattuso pokazuju šta znači bit karakteran, imat m… i stat za grb.

Ne smimo zaboravit ni našeg team managera Stipana Barlova – čovik gura hajdučku priču i iznutra, živi za klub, sve bi da za Hajduka. Takvi ljudi tribaju bit uz momčad – iskreni, borbeni, puni emocije.

Ajmo ljudi, ne dajmo da se izgubi ono šta Hajduk je – a Hajduk je borba, inat, vira! I kad izgubi, i kad padne – ne kleči, već se digne još jači!

Još nije gotovo. Tribamo bit svi ka jedno, tribamo pokazat da smo uz klub i kad je najteže. Jer to nas čini Hajdukom – ta vira kad niko drugi ne viruje.

Ajmo bijeli! Za Gattusa, za Uremovića, za Barlova, za sve one šta još nisu izgubili ono hajdučko u sebi, uostalom, za sve nas koji kroz ovo prolazimo 20 godina. Idemo do kraja!