Ošneš, potpis na komentar,

volin te kad si takav, izravan i bez oprosta. To je i moje razmišljanje, nema oprosta za odlazak u Dinamo i točka. Izdaješ sve, ne samo klub nego i ljude i ponos i sve ono do čega bi ti tribalo bit stalo pa bija i najveći lopov ovog svita koji si opelješija Hajduk sve ti mogu oprostit, al prijelaz u Dinamo nikad.
Ali, jebiga stari ja nebi bija ja kad nebi postoja neki "ali", opet se vraćan na dvostruka mjerila.
Nema oprosta za prijelaz u Dinamo, nema oprosta za prodaju igrača Dinamu. Prodaja Andrijaševića je izdaja uprave i jebe mi se jel on tija ić, jel nama tribala lova, jel mu menađer dogovorija posal itd...on je ima ugovor i neko je sija za stol sa najvećin zlon i stiska ruku i potpisa ugovor o puštanju Hajdukovog igrača u Dinamo. 
I još nešto, o mrtvima sve najbolje i možda nije red da to spominjen, al moran u kontekstu današnjih prijelaza u Zagreb koji su kod Dalmatinaca postali nešto normalno. 
Meni je pok. ujac bija dobar sa Bearon, Matošićen, Vukason i ostalin velikanima i kako je i sam igra balun družili su se i izlazili skupa vanka. On me ustvari najviše i zarazija balunon i Hajdukon i pričama o toj generaciji igrača.
Pod stare dane kad smo jedan put gledali Hajduka vidija je u loži Bearu i ja ga nikad u životu nisan vidija bisnijeg.
Za njega je Beara izda Hajduka prijelazom u Zvezdu i od tog dana on je za njega bija mrtav čovik. Ja san ka mlađi pokušava to nekako ublažit jer san sluša priče o Velikom Vladu i onome šta je on da Hajduku, al ne, on je za njega napravija izdaju i da se njega pitalo Bearu bi se izbrisalo iz Hajduka. Da se razumimo čuja san ja priče iz prve ruke kako se Bearu tretiralo u početku, da je bija vlajo s kin se sprdalo, da ga je posebno podjebava Markovina i sve ostalo (ima stvari koje i nisu za javnost), ali ipak je on posta ikona kojeg su Splićani na kraju obožavali, a on je otiša u Zvezdu radi para. Je da su onda bile manje pare u pitanju, ali ipak je otiša radi para, a ne zato šta ga je neko potira.
Na kraju je on navea razlog sukob sa Markovinom, ali razlog su bile pare i ništa više.
E sad, kako razlučit šta je izdaja i kome oprostit, a kome ne jer mi smo na kraju prihvatili Bearu i pokopali ga kako zaslužuje Hajdukovoj legendi, a on je onima koji su odrastali s Hajdukom u to vrime bija ono šta je meni bija Jeličić.
Kad san se već uvatija pisat spomenit ću još neke situacije koje su možda manje poznate, a koje san doživija ka navijač. Bilo je to vrime kad je Split bija boom u rukometu. Pojavila se generacija sa Peribonijem, Metličićem, Balićem i još par mulaca koji su pritili rušenju Badelove dominacije koji je u tom trenutku bija prvak Europe.
Ne znan sad koja je to točno bila godina, al negdi 97., 98. kad je Split posli desetak kola ima sve pobjede ka i Zagreb i doša je susret dvi neporažene momčadi na Gripama. Rasprodana velika dvorana na Gripama i meni osobno najbolja atmosfera koju san ikad doživija, nešto ka titula Jugoplastike kontra Partizana na sv. Duju ako ne i bolje.
Split je na kraju dobija, Balić u suzama i fešta cilu noć. Sutra se sastaje hrvatski rukometni savez i poništava utakmicu jer je po njihovim ričima odigrana u nesportskim uvjetima. Nakon par dana igra se nova utakmica i Badel pobjeđuje uz dirigirano suđenje i postaje prvak, a splitski rukomet uz direktivu iz Zagreba potpomognuto sa domaćim izdajicama nestaje sa lica zemlje. Isto su kasnije napravili i Metkoviću. Posebno se sićan Balića koji je danima iskreno mladenački pljuca po Zagrebu i govorija da ih mrzi i da nikad nebi igra za njih, pa iako su mu uništili snove i u Splitu i u Metkoviću i uništili mu klub iz rodnog grada, taj Balić je kasnije ka situiran i ka istinska rukometna ikona iša igrat u Zagreb. I sad kad ja nekad u priči kažen da je za mene Balić nula onda me ljudi napadnu i kažu da san ja nenormalan jer di je on moga ić igrat nego u Zagreb. E pa da je čovik moga je svugdi osim u Zagreb.
Šta reć o Rađi i njegovom potpisu za Cibonu, je da je kratko trajalo, al on je potpisa za Cibonu, isti onaj klub koji je na sve načine uništava Jugoplastiku i Zadra, klubove u kojima je igra i čiji navijači su ga nosili na rukama. Šta je on, jel on govno. Po svemu izgleda da je čovik i istinski navijač Hajduka, al meni je tin potezon napravija izdaju koju mu ja ne mogu oprostit.
Na kraju svega dolazin do Srne i Pletikose, dva mulca koje je Torcida obožavala, a koji nikad nisu digli glas kontra repkice. Jel in ja to mogu oprostit, ne mogu, al opet zašto dvostruka mjerila. Jel Mario Pašalić obožavan od Torcide, je, iako takorekuć nije u Hajduku ostavija dublji trag, al je u ono malo vrimena pokaza hajdučko srce i zaslužija postat ikona. Jel ga se onu sezonu prije svjetskog prvenstva kad je po svemu bija najbolji igrač lige, izjebalo i nije odvelo na prvenstvo. Jel sad situiran, jel ga Torcida i dalje obožava, jel ga i dalje jebu sa pozivima u repkicu. I šta će on napravit, oće reć nešto kontra te repkice ili će se zahvalit na pozivu kad taj poziv dođe jednog dana i reć će da je njemu čast igrat za hrvatsku reprezentaciju.
Teško je razlučit šta je izdaja, ali nisan za dvostruka mjerila. Meni će Plete uvik ostat ljudina jer znan da je ima ponudu Dinama i to kad nije branija, a on je tu ponudu odbija i ma koliko hajdučiji to bilo mrsko priznat to je činjenica.
Iako bi sad moga danima jer me uvatila žuta minuta zaključit ću da nema oprosta za prijelaz u Dinamo, ni igraču, a ni onome koji prodaje igrača Dinamu. I zato Baka nemoj molin te ako Boga znaš.
Nažalost, postalo je normalno da Dalmatinac otiđe u zagrebački klub bez obzira šta mu taj klub uništava sve ono do čega je stalo ljudima s kojima je odrasta i koji su ga obožavali, a tu smo krivi i mi navijači šta smo to počeli gledat ka nešto normalno. Jebate led kad je Jela priša u Croatiu familja mu nije bila sigurna u Dalmaciji, a danas bi ga po grada tražilo dres.

Nikome Bog nije da sve, nekom je da talent, drugom karakter, trećem pamet.......Baka je Hajdukova igračka legenda, kad je Bog dilija talent bija je u prvom redu, ali je zato uskraćen za neke druge stvari......i to je tako.

Legandama je kako i samo ime kaže misto u legendi. U legendi o velikim nogometašima koji su igrali velike utakmice. Diego Armando izgleda ka švercer s pazara, nije ni Pelea ubila velika pamet, a Kaiser Franz će bit sritan ako ne zvrši u ćuzi.

Bivši veliki nogometaši su upravo to - bivši veliki nogometaši, ništa više i ništa manje. Možda 2,3% njih napravi nešto značajno i nakon nogometne karijere.

Pa ono šta vridi globalno, vridi i lokalno. Velikim bivšim Hajdukovim igraćima bi ja da mukte kartu, pozva bi ih na kakvu okruglu obljetnicu i tu i tamo bi ih pita da se prisjete kakve velike utakmice. Takva uloga je adekvatna legendama i upravo bi in taku ulogu i da.

Ošneš, potpis na komentar,

volin te kad si takav, izravan i bez oprosta. To je i moje razmišljanje, nema oprosta za odlazak u Dinamo i točka. Izdaješ sve, ne samo klub nego i ljude i ponos i sve ono do čega bi ti tribalo bit stalo pa bija i najveći lopov ovog svita koji si opelješija Hajduk sve ti mogu oprostit, al prijelaz u Dinamo nikad.
Ali, jebiga stari ja nebi bija ja kad nebi postoja neki "ali", opet se vraćan na dvostruka mjerila.
Nema oprosta za prijelaz u Dinamo, nema oprosta za prodaju igrača Dinamu. Prodaja Andrijaševića je izdaja uprave i jebe mi se jel on tija ić, jel nama tribala lova, jel mu menađer dogovorija posal itd...on je ima ugovor i neko je sija za stol sa najvećin zlon i stiska ruku i potpisa ugovor o puštanju Hajdukovog igrača u Dinamo. 
I još nešto, o mrtvima sve najbolje i možda nije red da to spominjen, al moran u kontekstu današnjih prijelaza u Zagreb koji su kod Dalmatinaca postali nešto normalno. 
Meni je pok. ujac bija dobar sa Bearon, Matošićen, Vukason i ostalin velikanima i kako je i sam igra balun družili su se i izlazili skupa vanka. On me ustvari najviše i zarazija balunon i Hajdukon i pričama o toj generaciji igrača.
Pod stare dane kad smo jedan put gledali Hajduka vidija je u loži Bearu i ja ga nikad u životu nisan vidija bisnijeg.
Za njega je Beara izda Hajduka prijelazom u Zvezdu i od tog dana on je za njega bija mrtav čovik. Ja san ka mlađi pokušava to nekako ublažit jer san sluša priče o Velikom Vladu i onome šta je on da Hajduku, al ne, on je za njega napravija izdaju i da se njega pitalo Bearu bi se izbrisalo iz Hajduka. Da se razumimo čuja san ja priče iz prve ruke kako se Bearu tretiralo u početku, da je bija vlajo s kin se sprdalo, da ga je posebno podjebava Markovina i sve ostalo (ima stvari koje i nisu za javnost), ali ipak je on posta ikona kojeg su Splićani na kraju obožavali, a on je otiša u Zvezdu radi para. Je da su onda bile manje pare u pitanju, ali ipak je otiša radi para, a ne zato šta ga je neko potira.
Na kraju je on navea razlog sukob sa Markovinom, ali razlog su bile pare i ništa više.
E sad, kako razlučit šta je izdaja i kome oprostit, a kome ne jer mi smo na kraju prihvatili Bearu i pokopali ga kako zaslužuje Hajdukovoj legendi, a on je onima koji su odrastali s Hajdukom u to vrime bija ono šta je meni bija Jeličić.
Kad san se već uvatija pisat spomenit ću još neke situacije koje su možda manje poznate, a koje san doživija ka navijač. Bilo je to vrime kad je Split bija boom u rukometu. Pojavila se generacija sa Peribonijem, Metličićem, Balićem i još par mulaca koji su pritili rušenju Badelove dominacije koji je u tom trenutku bija prvak Europe.
Ne znan sad koja je to točno bila godina, al negdi 97., 98. kad je Split posli desetak kola ima sve pobjede ka i Zagreb i doša je susret dvi neporažene momčadi na Gripama. Rasprodana velika dvorana na Gripama i meni osobno najbolja atmosfera koju san ikad doživija, nešto ka titula Jugoplastike kontra Partizana na sv. Duju ako ne i bolje.
Split je na kraju dobija, Balić u suzama i fešta cilu noć. Sutra se sastaje hrvatski rukometni savez i poništava utakmicu jer je po njihovim ričima odigrana u nesportskim uvjetima. Nakon par dana igra se nova utakmica i Badel pobjeđuje uz dirigirano suđenje i postaje prvak, a splitski rukomet uz direktivu iz Zagreba potpomognuto sa domaćim izdajicama nestaje sa lica zemlje. Isto su kasnije napravili i Metkoviću. Posebno se sićan Balića koji je danima iskreno mladenački pljuca po Zagrebu i govorija da ih mrzi i da nikad nebi igra za njih, pa iako su mu uništili snove i u Splitu i u Metkoviću i uništili mu klub iz rodnog grada, taj Balić je kasnije ka situiran i ka istinska rukometna ikona iša igrat u Zagreb. I sad kad ja nekad u priči kažen da je za mene Balić nula onda me ljudi napadnu i kažu da san ja nenormalan jer di je on moga ić igrat nego u Zagreb. E pa da je čovik moga je svugdi osim u Zagreb.
Šta reć o Rađi i njegovom potpisu za Cibonu, je da je kratko trajalo, al on je potpisa za Cibonu, isti onaj klub koji je na sve načine uništava Jugoplastiku i Zadra, klubove u kojima je igra i čiji navijači su ga nosili na rukama. Šta je on, jel on govno. Po svemu izgleda da je čovik i istinski navijač Hajduka, al meni je tin potezon napravija izdaju koju mu ja ne mogu oprostit.
Na kraju svega dolazin do Srne i Pletikose, dva mulca koje je Torcida obožavala, a koji nikad nisu digli glas kontra repkice. Jel in ja to mogu oprostit, ne mogu, al opet zašto dvostruka mjerila. Jel Mario Pašalić obožavan od Torcide, je, iako takorekuć nije u Hajduku ostavija dublji trag, al je u ono malo vrimena pokaza hajdučko srce i zaslužija postat ikona. Jel ga se onu sezonu prije svjetskog prvenstva kad je po svemu bija najbolji igrač lige, izjebalo i nije odvelo na prvenstvo. Jel sad situiran, jel ga Torcida i dalje obožava, jel ga i dalje jebu sa pozivima u repkicu. I šta će on napravit, oće reć nešto kontra te repkice ili će se zahvalit na pozivu kad taj poziv dođe jednog dana i reć će da je njemu čast igrat za hrvatsku reprezentaciju.
Teško je razlučit šta je izdaja, ali nisan za dvostruka mjerila. Meni će Plete uvik ostat ljudina jer znan da je ima ponudu Dinama i to kad nije branija, a on je tu ponudu odbija i ma koliko hajdučiji to bilo mrsko priznat to je činjenica.
Iako bi sad moga danima jer me uvatila žuta minuta zaključit ću da nema oprosta za prijelaz u Dinamo, ni igraču, a ni onome koji prodaje igrača Dinamu. I zato Baka nemoj molin te ako Boga znaš.
Nažalost, postalo je normalno da Dalmatinac otiđe u zagrebački klub bez obzira šta mu taj klub uništava sve ono do čega je stalo ljudima s kojima je odrasta i koji su ga obožavali, a tu smo krivi i mi navijači šta smo to počeli gledat ka nešto normalno. Jebate led kad je Jela priša u Croatiu familja mu nije bila sigurna u Dalmaciji, a danas bi ga po grada tražilo dres.

Krivi je baniran, pravda za Poljuda

Šta nam se dogodilo s medijskim partnerom?!

Prvo su bile legende i zazivanje Bobana i Ejupija a zadnjih dana Said bez konkurencije,čarobnjak Hamza i Pušnikova kemija.

Valjda će drug Laki objasnit

johnny, i to stoji šta kažeš, i naravno da ne triba sve gledat strogo crno-bilo jer ima tu grešaka sa svih strana, al to šta oni imaju "bolimekurčina" stav ih ne amnestira od kritike, ako triba i pljucanja s vrimena na vrime, jer su sad najednon odlučili otić upravo u one klubove i centre moći odnosno najveće rivale koji su nanili "najviše zla" ekipama u kojima su upravo te naše igračke legende stvorile neko igračko ime i di su postali legende i idoli generacijama navijača.