Evo me nazad.

Prvo poluvrime za plakat. Ni želje ni borbe. Dogodilo se točno ono čega smo se bojali. Ovi naši su pomislili da su dovoljno dobri da mogu dobit nekoga bez da se potuku na terenu. Nabijaje bezveze, igranje na kontre protiv ekipe koja se branila 20 metara od gola.
Srića,nakon par mrtvih šansi,  ovi iz Intera su se raspištoljili i krenili naprid, pa su napravili kobnu grešku i ostavili Zecu pola igrališta za sprintat jedan na jedan.

Drugo poluvrime je ono šta volim kod ove ekipe. Nije ih ubila neka velika tehnika ni kombinatorika, ali su krenuli svom snagom i sa srcem. Genijalno je bilo kako se trener Kalinić nayeba matere publici kad su počeli nešto grintat i tako diga sve na noge da su svi navijali do kraja utakmice. Bacalo se, uklizavalo, gonilo naprid... 

Kad tako igraju, mogu i izgubit, ja ću s guštom zapljeskat na kraju.

Kovač se pokaza jako dobar. U kombinaciji s Kwedijem čini yebenu desnu stranu. Problem nastaje kad triba centrirat. Niti ko zna centrirat, niti ko ima skočit... al šta sad - nećemo cjepidlačit

Kwedi opet car. Skinija je loptu sa crte u prvom poluvrimenu, a najviše je baluna iznija do protivničkog šesnaesterca. Da zna centrirat, u Realu bi moga igrat.

Sve u svemu. Kiksali i Zagreb i Hajduk, a mi nismo iskoristili. Al nismo ni izgubili. Ja na kraju opet zadovoljan.