Mogao je Šibenik i ovu utakmicu protiv Dubrave dobiti tri razlike, s obzirom na broj stvorenih šansi, ali nije bilo Torresa, Božića, Makedonac ušao tek u nastavku, Laća neprecizan, Kolega i Majić malo škrti. Ispromašivali smo se, ulazili u ofsajd, nije baš bija naš dan za realizaciju, ali do realizacije smo sve napravili kako triba, do završnice.
Govorim o prvom poluvremenu. U drugom nas je bilo strah i to je razumljivo, nije bilo lagano ni gledati, kamoli igrati.
Triput smo dominirali protiv Dubrave, a razlog je jednostavan.
Nama odgovaraju ekipe koje igraju normalan lijep otvoren nogomet (Dubrava, Jarun, Vukovar, Croatia Z., Orijent), a Zrinskom ne odgovaraju.
Ali zato Zrinskom odgovaraju ekipe koje igraju zatvoreno i čekaju kontre i prekide (Dugopolje, Solin, Sesvete), a nama ne odgovaraju.
Zato je Šibenik kiksao protiv zatvorenih Dugopolja i Sesveta, a Zrinski protiv otvorenih Orijenta i Dubrave.
Treći krug je bilo ipak iznimki (je, u Sesvetama i Dugopolju smo na kraju dali osam komada), treći krug je bilo drukčije, jer su i Zrinski i Šibenik ipak morali naći načine kako dobiti sve i ne obazirati se više ko im paše, ko ne.
