Šta bi, na primer, Bosanci ili Makedonci dali da mogu da se kvalifikuju na EP, pa da tamo pobede Irce, igraju nerešeno sa Italijanima i izbore minimalan poraz od Španaca! Garantujem da bi taj nastup na EP ušao u njihove istorijske čitanke ...

Hrvatska ima nekih 6-7 miliona stanovnika i nije joj dovoljno što je godinama među 10 na Fifinoj rang-listi i što je redovni učesnik velikih takmičenja, što ima više učešća na evropskim i svetskim prvenstvima nego sve druge republike bivše Jugoslavije zajedno!

Ovakvim omalovažavanjem sopstvenih uspeha štetite samo sebi jer ni ovo neće večito trajati. Doći će vreme kada ćete Bilića, a možda i Barića i Kranjčara praviti od blata, i kada ćete maštati o plasmanu na neko veliko takmičenje ... Ovo nisu želje nego poruka da malo poštujete uspehe vaših sportista, a naročito fudbalera. Jer fudbal se igra svuda, ne samo u Evropi, već i na nekoj pustari u Zanzibaru ili u dvorištu nekog kineskog zatvora. I svi oni maštaju da se pojave na najvećoj sceni ... 

Sećam se, kada je KK Jugoplastika harala Evropom, nekada su Gripe bile poluprazne iako su u goste dolazili Barselona, Makabi, Skavolini, Aris ... Šta bi sada ta razmažena publika dala da joj na Gripe dođe neki Lietuvos Ritas, pa makar KK Split pukao 50 razlike. Šta bi sada ta publika dala da joj na pet metara od nje igraju jedan Kukoč, Rađa, Perasović ...

Poenta ove priče je da treba znati ko smo i šta smo i da treba, u skladu sa tim, poštovati svaki uspeh koji postižemo. Ni mi, ni vi nemamo ogromnu bazu fudbalera, nemamo love za omladinske škole, previše je kriminala i nečasnih radnji u fudbalu (nogometu) tako da svaki uspeh vredi više nego da ga je postigla neka uređena Belgija, Nemačka i sl ...