Pod strujom i vodom mislim na stanje u drugim nogometnim sredinama u Hrvatskoj. Evo bilo je nekidan 11 obljetnica smrti Hrvoja Ćustića, šta je na Stanovima promjenjeno osim šta se zaljepila spužva na taj zid o koji se udario pokojni Hrvoje? Koliko trećeligaša u naše tri lige može nastupit u drugoj ligi? Ove sezone nitko sa juga, sa istoka ne ulazi nitko već par godina izuzev Osijeka II. Za zapad ne znam. A upravo je infrastruktura glavna stavka radi koje ne dobijaju licence. I nije sporno da DINAMO treba stadion. Dinamo a ne reprezentacija, ali treba li ga graditi HNS ili HNS treba brinuti za nerazvijenije sredine i za regularnost svojih natjecanja. Jer malo mi je glupo šta se konstantno isti klubovi bore za prva mijesta u svojim ligama, a znaju da ne mogu ići naprijed. Najveća tragedija je ta šta šesteroplasirani klubovi onda idu u više lige. Ali eto ljudi kažu ko vam je kriv šta niste sebi izgradili tribinu ili pomoćni teren. I s tim se skoro pa 100% slažem, ali zašto onda Dinamo s pomoću nekih privatnika i uz razumnu podršku Zagreba ne može napraviti sebi optimalni stadion s kapaciteton i popratnim sadržajima koji mu trebaju i koje može održavati.

Tako da načelno sam za što se tiče Dinamovog stadiona, ako će biti financiran i građen po pravilima Agencije za zaštitu tržišnog natjecanja. To znači da bi takav stadion bio po zakonu i nebi bili zakinuti ostali klubovi.

Protiv nacionalnog stadiona sam strogo. Kad prođe ovo malo euforije od SP-a što je ostalo ponovo će se događati da na utakmice reprezentacije protiv osrednjih protivnika dolazi po 5-8000 ljudi. I garantiram da nitko nije došao u situaciju da nije otišao pogledati reprezentaciju zato jer se wc na Maksimiru čuje po urinu ili radi ne znam ni ja čega. Nisu došli jer nisu zainteresirani gledat npr. Bugarsku. Ali kad bi reprezentacija svake godine igrala u svim većim gradovima to bi bila druga stvar. I stvarno je malo ružno kad se zna da je Hrvatska reprezentacija u Splitu unazad desetak godina manje službenih odigrala nego u Beogradu. Onu utakmicu protiv Italije na praznom Poljudu neću spominjati.

Jedino nacionalno šta mislim da bi se isplatilo je nacionalni kamp. Ne nešto megalomanski par terena, multifunkcionalni hotel (koji će se ponajprije iznajmljivati na račun reklame: vidiš u toma apartmanu ti spava Rakitić), restoran i rekreacijski centar. Idealna lokacija za to bi bila po meni Istra. Razlog jednostavan, najblaža ljeta i uvjerljivo najblaže zime. A koristit bi ga mogle sve reprezentacije, turisti i strani klubovi za pripreme. Mada ovo nie koncept koji sam ja razvio nego sam vidio da je tako jedan savez već nešto slično napravio samo sam zaboravio koji.

Eh gdje me odnio post. Prije ovog svega sam htio prepričati svoj razgovor sa svojim jednim makedonskim prijateljem, ali skratit ću. Ugl makedonci (tj. sjv. makedonci ) su bili super euforični kad im se gradio nacionalni stadion. Očekivali su napredak i klubova i reprezentacija, ali ništa od toga. Nacionalni stadion treba bit kruna, a ne polazišna točka projekta poboljšanja infrastrukture. Ostali tereni u Makedoniji su kukuruzišta i ništa ama baš ništa nije krenulo nabolje za njih.