Nije mi ža kuna ni vrimena koje san proveja na Poljudu jer san za Hajduka iša na kraj svita i tako će biti dok san živ, ali krivo mi je šta san se radi trave s curon posvadija. 

Ona mi je rekla da ja to neću znati zalivati, da će mi se osušiti i, evo, pogodila je, od onog lipog malog travnjaka nije mi ostalo ništa, a ne znan kako, čuva san je, pazija, a ona je iz dana u dan nestajala. I suzama san je zaliva, al trava se suši i šta ću, jadan li san...”