Šta sve možeš u Torinu kad si bog

22-05-2012 10:37     Napisao: Sportal
Ono što je gospodin Alesandro Del Pjero uradio za svojih 19 godina u Juventusu može stati u samo jednu reč: Religija. "Delpjerizam" je u Torinu počeo da se razvija sredinom jeseni 1993. godine i ogroman uticaj imao je sve do 20. maja 2012, kada je fudbalski bog odigrao svoje poslednje minute u crno-belom dresu.

Kada je 9. novembra 1974. godine mali Alesandro došao na red, "onaj gore" je rešio da duboko zavuče ruku u vreću na kojoj piše talenat. Iz mesta Koneljano, sa sedam godina je krenuo u lokalni fudbalski klub San Vendemijano, uzeo rukavice i stao među stative. Međutim, ubrzo je otišao na svoju "pravu" poziciju, a nekoliko godina kasnije, na regionalnom juniorskom turniru, spazili su ga ljudi iz Padove. Imao je 13 kada je pošao u prvu pravu fudbalsku avanturu.

Ubrzo je dobio priliku u Juventusu, pošto je legendarni Đampjero Boniperti, u to vreme najbolji strelac u istoriji "stare dame", insistirao na njegovom dolasku. Padova je na ime obeštećenja dobila pet milijardi lira.

Prvi nastup za Juve veliki Aleks je zabeležio na stadionu "Pino Zakerija", kada su Torinezi gostovali Fođi. Zamenio je Fabricija Ravanelija u 74. minutu i u tom trenutku je sve počelo. Sledeće nedelje, 19. septembra 1993, mladi Del Pjero, noseći broj 16, još jednom je dobio priliku umesto Ravanelija. Ušao je u igru na deset minuta do kraja meča, a samo minut kasnije zatresao je mrežu Andree Sardinija i potvrdio ubedljivu pobedu protiv Ređane. Prvi, istorijski gol Del Pjera u dresu “stare dame” možete pogledati OVDE.

Jedno 117 odsto Juventusovih navijača tih dana je na popodnevnom espresu širom Italije pričalo o tome kako je uprava kluba malo pogubila konce. Jer, ko bi normalan za saigrača i zamenu Robertu Bađu, dovodio nekog klinca iz Padove?

Prvi meč u startnoj postavi Del Pjero je odigrao protiv Parme. "Mlekadžije" je časio sa tri komada za poneti. Istog dana svi oni navijači stavili su prst na čelo, a u nedeljama koje su dolazile Alesandro je počeo da kupuje njihovo poverenje. Golovi su se ređali kao kišni dani u Bergenu...


Čudo od pogotka i najava genijalnosti došla je u meču protiv Fiorentine, početkom decembra 1994. godine. "Viola" je dva puta tresla mrežu Juventusa, Vijali je na drugoj strani uzvratio istom merom, a onda je Aleks, na tri minuta do kraja, na neobjašnjiv način doneo pobedu. Bio je to pogodak koji si mogao bez problema da iskoristiš da priđeš devojci i "startuješ" je sa – ’Si videla Del Pjero što je dao go’?-... i da te ne bude sramota. "Pinturikijevo" umetničko delo možete pogledati OVDE.

Godinu dana kasnije, Alesandro je prvi put ostavio potpis na terenu. Viđen je ONAJ gol protiv Borusije, u Ligi šampiona 1995. godine i nastao je "A la Del Pjero gol". Majstor bi uzeo loptu na levom krilu, povukao je do ivice šesnaesterca, "prodao" par finti već zbunjenom defanzivcu protivničke ekipe i onda loptu, tačno kao hirurg, poslao u druge rašlje. Golman je samo mogao da konstatuje da je primio gol, dok je Ale već isplazio jezik, raširio ruke i pošao prema navijačima crno-belih...

Na utakmici protiv Udinezea, 1998. godine, doživeo je tešku povredu kolena, ali to ga nije sprečilo da, posle godine oporavka, i dalje zauzima najviše mesta u naslovima sportskih izveštaja. Usledili su golovi petom, minijature koje su hvalili najveći igrači i treneri sveta, spektakularni golovi iz slobodnjaka i sve što čini Del Pjera jedinstvenim.

Jedan od sigurno najlepših i najvažnijih u karijeri postigao je u polufinalu Lige šampiona 2003. godine, kada je posramio odličnu zadnju liniju Real Madrida.

Pet godina kasnije, na nekoliko dana pred 34. rođendan, takođe u Ligi šampiona, dao je dva gola Realu, u Madridu. Uglavnom razmažena publika na stadionu "Santjago Bernabeu" ne priznaje ništa manje od spektakla, a kada i oni ovacijama pozdrave igrača protivničke ekipe, onda je jasno o kakvom je genijalcu reč.

Posle osvojenih titula 2005 i 2006. godine, prema zaključku suđenja zbog Kalčopoli skandala, Juventus je morao da se takmiči u Seriji B. I dok su Ibrahimović, Vijera, Zambrota, Tiram, Kanavaro i ostali napustili klub, Alesandro je samo kratko prokomentarisao spekulacije o odlasku iz Torina.

- Pravi gospodin nikada ne napusta svoju damu.

Bio je uz svoj Juve i u najmračnijim godinama u istoriji kluba. Nije mu bio problem da, posle povratka sa SP i osvojenog zlata, sezonu provede u drugoj ligi. Naprotiv, bio je najbolji strelac Serije B. U maju 2007. godine, kada je posle pobede nad Arecom Juventus ozvaničio povratak u društvo najboljih, Aleks se radovao kao dete.
A kada se već pominje SP u Nemačkoj, treba pomenuti da je na tom prvenstvu dao gol u polufinalu, protiv domaćina, a u penal-seriji u finalu bio siguran sa "kreča".

- On je igrač koji je sve dao fudbalu, Juventusu i Italiji. Što se mene tiče, on igra prelep, čist fudbal i on je čovek koji zaslužuje divljenje – Lionel Mesi.

Pri potpisivanju poslednjeg ugovora nije postavljao nikakve uslove. Uprava je u njegov jednogodišnji ugovor upisala platu koja mu sleduje.

Sredinom oktobra prošle godine, predsednik Juventusa Andrea Anjeli objavio je, tokom jedne dosadne konferencije posvećene finansijama i papirologiji, da kapiten kluba neće dobiti novi ugovor. Nikome ni dan danas nije jasno zašto...

Imao je Del Pjero teške trenutke u svom Juventusu. Bunio se kada je bio na klupi u periodu dok su mu konkurencija bili Ibrahimović, Trezege i Di Vajo, odnosno kada ih je sa klupe predvodio Fabio Kapelo. Međutim, u poslednjoj sezoni je i sam shvatio da ne može protiv godina. Strpljivo je čekao svoju priliku i u momentima kada je bio potreban ekipi, koristio je magiju iskusnih čarobnjaka. Postigao je samo tri gola u nedavno završenom ciklusu, ali tri gola koja su pogurala Juve ka tituli u momentima kada je mašinerija "štucala". Jedan od ta tri bio je i onaj pobednički, na meču protiv Lacija.

Iza sebe je ostavio brojke koje deluju nestvarno. Alesandro Del Pjero je, između ostalog, čovek koji je najbolji strelac u istoriji kluba i čovek koji je najviše puta oblačio dres Juventusa na zvaničnim utakmicama. Čak 705 puta je branio boje "stare dame" i 290 puta naterao protivničke golmane da izvade loptu iz mreže.

Osvojio je osam titula šampiona Italije, jednom pehar namenjen najboljem u Seriji B i italijanski kup, po jednu Ligu šampiona, Internacionalni kup, UEFA Superkup i četiri Superkupa Italije. Italijanske vlasti su mu dodelile orden za zaslužnog građanina, a među brojnim individualnim nagradama izdvajaju se one za najboljeg italijanskog igrača (1998, 2008) i najboljeg strelca Serije A (2008). Naravno, na sve ovo dolaze i izdanja u dresu reprezentacije, sa kojom je postao šampion sveta 2006. godine. Za "azure" je na 97 utakmica dao 27 golova.

Poslednji ligaški meč za Juve odigrao je protiv Atalante i, naravno, ispisao se golom, u pobedi od 3:1. Definitivno poslednji nastup zabeležio je u finalu Kupa Italije, koje je Juve izgubio od Napolija (0:2).

Ovim rečima se oprostio od navijača:

- Srećan sam što ste se bili nasmejani, podržavali me, plakali, vikali i pevali za mene i sa mnom. Ni jedna boja mi nikada neće sijati jače od crno-bele. Ispunili ste mi san. Više od bilo čega, želim da vam kažem HVALA – stoji u poruci.

Sa velike pozornice italijanskog fudbala odlazi retka zverka i primerak vrste koja polako izumire. Upravi Juventusa biće do neba teško da se na pravi način oduži čoveku koji je polovinu svog života posvetio klubu i svoje ime praktično izjednačio sa imenom giganta iz Torina.

Majstore, uživaj, bilo je zadovoljstvo gledati te svih ovih godina.