Vama u Hrvatskoj je teško da ne budete subjektivni, ali mi iz Srbije možemo objektivno da analiziramo igru vaše reprezentacije.

Protiv Japana ništa niste propustili. I da je Srna dao gol i da ste pobedili sa tih 1:0, imali biste 4 boda i gol-razliku 1:1, a Australijanci isti broj bodova ali gol-razliku 3:3. Kako se prvo broji gol-razlika ili broj datih pogodaka, i u tom slučaju biste morali da pobedite Australiju. Znači, samo opušteno, sad treba da dobijete Australiju, ili da ponovim staru frazu: ako niste u stanju da ih pobedite, i ne zaslužujete da idete u osminu finala. Australija ipak nije ni Brazil, ni Francuska, ni Nemačka, ni Španija ... A i bio bi red da kod Hrvata u redovima »kengura« prorade koreni i da puste malo...

Slažem se sa Cicom Kranjčarom da ste u obe utakmice dobro igrali u polju, ali da je realizacija jedini problem. I zaista, odlično je sve to delovalo ali samo 30-tak metara pred protivničkim golom. Možda je protiv Japana problem bila vrućina, možda je bio potreban samo jedan pogodak za samopouzdanje napadača. Cico je bio napadač, zna valjda kako da razigra svoje napadače. Ali, podvlačim, odlična igra u polju.

Pletikosa – gorostasni golman mačijih refleksa, kontroliše peterac, sa neverovatnim darom za pravilno postavljanje.

Šimić – Tihi čovek koji obavlja lavovski deo posla u odbrani. Fantastična intuicija kojom predviđa akcije protivnika i pravovremeno reaguje.

Robert Kovač – Fajter, beskompromisan, svaka lopta je njegova.

Šimunić – Hrvatski Maldini, nadmoćan u skok- i duel-igri, sjajne kontrole lopte i terena.

Srna – Fantastični plejmejker, radilica sa kreacijom.

Tudor – Čvrst bedem pred Pletikosom, neprelazan, sjajna transormacija iz odbrambenog u prednjeg veznog.

Niko Kovač – kapiten kapitenski, svuda ga ima, komandant odbrane, mekog dodira loptom, odličan paker.

Babić – otkrovenje šampionata, ofanzivnog beka, defanzivnog ili ofanzivnog veznog, krilo, sve ovo može da odigra na izuzetno visokom nivou. Jak u duelima kao vrhunski odbrambeni igrač, suptilan u driblingu kao ponajbolji igrači sredine terena, prodoran kao najubojitiji napadači.

Kranjčar – Šta reći?! Talenat kakav se ne sreće. Poput lisice obigrava oko šesnaesterca protivnika, posle čega sledi ubitačan šut, milimetarski precizan centaršut, ili proigravanje za neverovanje. Spoj izuzetne tehnike, brzine sa loptom i genijalne fudbalske intuicije.

Pršo – stariji ljubitelji fudbala sećaju se sigurno nemačkog reprezentativca Helmuta Rana. Takav je i Pršo, koji se poput gromade nezadrživo valja ka šesnaestercu i što se duže valja, baš kao i gromada niz planinu, postaje sve brži i silovitiji. Neverovatne fizičke konstitucije i fudbalske veštine, Pršo je dragulj u najsjajnijoj niski hrvatskih fudbalskih talenata.

Klasnić – najreprezentativniji primer modernog napadača. Svojim širokim radijusom kretanja »razvlači« odbranu, lucidnim asistencijama upošljava saigrače, a u desnici krije eksploziv. Njegov šut cepa mreže i golmane ostavlja u čudu. Iza prividne tromosti krije se Kentaurska snaga.

Modrić – Hrvatski Žires, iako naizgled slabašan, poput šila se probija kroz protivničku odbranu, fudbaler koji u svakom trenutku zna gde mu se nalaze saigrači, neverovatno mekog dodira sa loptom, čovek brze lopte i brze misli.

Olić – jedan od najbržih krila planete, igrač koji je sa loptom brži od većine bekova. Neverovatne sposobnosti brzog menjanja pravca, svrsishodnog driblinga i tzv. padajućeg centaršuta koji je najnezgodniji za golmane i odbrambene fudbalere.

Bošnjak – Nova nada hrvatskog fudbala, igrač koji sjajno gradi loptu, odlično igra leđima prema protivničkom golu, Naizgled nezainteresovan, a onda u trenutku kreće munjevita reakcija i... lopta je u mreži.