Komšo, mislim da si malo omanuo. Nije da je bitno, ali kad je Guja već pitao, red je da mu damo pravi odgovor. TA tekma je odigrana na Marakani, 17. septembra, 1989. Dnevna utakmica, divno vreme, sećam se...bio, gledo i - slavio, pored dobrog drugara grobara koji je sedeo do mene, na zapadu, i jeo si jetrenu paštetu - ali svoju! Tada je bila ta velika šorka na terenu.  Ovako je to nekako bilo (zamislite ovde TNT lik Broj Jedan, koji počinje, "Ja sam odveć star, no...") : tokom čitave tekme vladala je dosta naelektrisana atmosfera na tribinama. I sever i jug su bili dupke puni, odlično organizovani i nabrijani na obračun. Pred kraj 1. poluvremena Sever pravi nevidjenu bakljadu sa prvi put vidjenim šarenim dimovima koji su potpuno prekrili pola terena i naravno prouzrokovali višeminutni prekid. Početkom drugog pol., grobari uzvraćaju...i opet prekid. Pre toga su se nervi opasno zategli kada je pred sam kraj 1. poluvremena Milko promešao Zvezdinu odbranu i postigao gol. Na jugu kolektivni orgazam jer je Partizan stvarno igrao mnogo bolje čitavih 40 i kusur minuta. Na iznenadjenje ne samo partizanovih navijača nego i svih ostalih na stadionu, sudija (ne sećam se imena) poništava gol! Sad na Severu cirkus! Ja sam sedeo tačno u visini 16 m. i zaista nisam video nikakav prekršaj, a još manje ofsajd; ako ništa drugo, bio je penal nad Milkom, a isto važi i za ljude oko mene, inače navijački mešano društvo (mislim da taj poništeni gol nikada nije bio do kraja objašnjen). 

U drugom, Zvezda nešto bolja... uspostavlja ravnotežu, a pred kraj postaje i opasna nakon par izglednih šansi. Igrao se već 90. minut, "simpatizeri" (za razliku od "navijača"; ko ne razume neka pita Baticu da mu on to stručno objasni ) već počeli da hrle svojim automobilima, kada je na brzaka, gotovo lopovski, Lukić primio kratko izvedeni korner sa severoistočne strane, ekspresno se ušunjao u kazneni i onda iskosa, sa nekih 14-15 m, opalio po zemlji...i 1:0!!! Svi kao da su bili zatečeni - Partiizanova odbrana, golman, pa onda i drugi Zvezdini igrači (!), a na kraju i nas 65 hiljada. Znate ono, kad gol padne iz situacije koju uopšte ne možete da okarakterišete kao "šansu"? E, to je bilo otprilike - to! Uglavnom, nakon gola je na severu nastao kolektivni trans koji stvarno nikada ne bih mogao rečima da vam opišem! Ali, nikada! U sveopštem ludilu, u teren uleće jedan klinac očito na teškim drogama, oko glave mu vezana Zvezdina bandana, širi ruke i pravi osmice po terenu (!!!), a sudija uopšte ne primećuje i ladno dopušta da se igra nastavi. Konačno, kad je mali već skočio da grli Lukića, sudija svira prekid i Vladan izvodi kretena koji mu visi o ramenu. Ubrzo zatim sudija svira - kraj!

U trenutku, nekoliko stotina Delija uleću u teren, sa sve barjacima i trče, skaču, valjaju se po terenu... tako dolaze do ispred još uvek punog - veoma ljutog -  juga. Nakon što su izrecitovali sve uvrede, vraćaju se prema severu. Utom, gomila grobara uleće u teren, zvezdaši se okreću i u trenutku kreće Maksimir II. Samo što je ovog puta milicija bila spremnija, pa je odmah uletela, pod punom ratnom opremom,  i krenula da leši -grobare!!! Onako besomučno! E, tada je već sve postalo prilično odvratno. Bez obzira o kome se radi, uopšte mi nije bilo milo što su dobili takve batine.

Na proleće, derbi je igran na JNA, 16. marta, 1990. Opet naša pobeda, ovoga puta 2:0!

NYC...ti to vrlo lijepo opisujes...

 Inače, da ne bi ispalo kako se samo "sjećam" naših pobeda, evo iskrenog prisećanja na derbi u kojem ste nas ponizili i rasturili kao nikada (od svih koje sam ja barem gledao):

"Kažem ja Napoleonu... čuj, stari, ja sam odveć star za davati savjete, ali kad već pitaš..."

Sezona 1977-78., jesenji deo, 23. oktobar na Marakani. Samo nekoliko dana pre nedeljnog derbija, u sredu, mi smo pukli kod kuće u KŠ od tada moćne Borusije i to žestoko - 0:3 . Bez obzira, stadion je krcat - tada je još postojalo stajanje, odn. stajanje na glavama i redovno su se dešavali oni spektakularni "talasi" na severu i jugu... koliko je sitnih rebaraca tu tek puklo! Najglasniji su upravo grobari čiji je tim u velikom usponu otkad ih vodi Biće Mladinić. Igraju ko preporodjeni - jedini tim na ex-YU prostorima za koji bih mogao reći da je jedno vreme negovao nešto što bi se moglo okarakterisati kao "YU verzija holandskog totalnog fudbala". Ne zezam se, majke mi! Trčali su ko nenormalni, uvek igrali ofanzivno i redom ne samo da su pobedjivali nego su i zbunjivali protivničke timove! Jedan je bio Biće Mladinić!

Uglavnom, taj derbi je protekao u totalnoj dominaciji Partizana čiji su igrači od prvog sekunda krenuli da zuje terenom kao pčele, dok su naši pored njih izgledali kao čunjevi. Crno beli su tek malo usporili kada su već vodili sa 2:0! Zvezda je tako (Sead Sušić - btw, genije!) uspela da smanji na 1:2 pred kraj poluvremena. U drugom - ista slika, a najviše od svih mi se urezao Zavišić, desno krilo Partizana, koji je prolazio kroz našu odbranu kao da su ovi putokazi, boktemazo! On je dao i treći gol, nakon što je promešao pola špila Zvezdinog tima, a ja se nikad us.ranije nisam osećao nego tada... Za nesreću, sedeo sam na delu istoka (neka glupa familija-šema )  koji je bio gotovo tik uz ogradu prema jugu... možete misliti šta mi je sve odzvanjalo u ušima te noći!!!

Te sezone, Partizan je osvojio prvenstvo, 5 bodova ispred nas i 15 (da, petnaest!) ispred trećeplasiranog "Majstora s mora"! Respect!  

NYC je napisao/la:

 Mile, hvala na komplimentu, mada znam da me zaje.bava¹!  FYI, Malo sam editovao onaj prethodni post.

eto ga sad...da zayebavam, stavio bi neki  ili ...bas je lijepo napisano s dosta detalja iako je bilo prije 15-20 godina.

Htedoh još samo ovo reći: Antu (Anta?) Mladinića sam lično poznavao. Mogu čak reći i prilično dobro, obzirom na sve razlike koje su nas delile. Bio je predivan čovek, bez trunke ega kojeg je imao svaki drugi trener nekog tima iz "velike četvorke". Izuzerno uljudan, fin i prostosrdačan. Nikad ga nisam čuo da se nešto folira, da izmišlja neke pecaroške priče... To mu jednostavno "ni pasalo"! Sećam se, nažalost, da je mnogo pušio i da mu nimalo strana nije bila dobra kapljica.... Eh, taj njihov dišpet!

Antu, antu. Bice Mladinic je umro prije nekoliko godina ako se dobro sjecam.

NYC, pa koga ti ne znas?