Istraga zbog transfera Kolarova

Dragče Dimitrijević, kako „Blic“ saznaje, zamenik disciplinskog sudije fudbalske Meridijan Superlige, osumnjičen je za zloupotrebu službenog položaja jer je omogućio da Aleksandar Kolarov na nelegalan način pređe iz Čukarički Stankoma u OFK Beograd. Finansijska policija je danas, takođe, boravila u Fudbalskom klubu Partizan i preuzela dokumentaciju koju je ranije tražila.

Očigledno, afera u srpskom fudbalu pokrenuta hapšenjem trojice čelnika FK Crvena zvezda, uzela je maha i veliko je pitanje ko će se sve naći na udaru policije i pravosuđa.
<> .banner_text_link{ text-align: right } .banner_text_link a{ font-size: 12px; color: #ccc } .banner_text_link a span{ font-size: 10px; } .banner_text_link a:hover{ color: #666 } Agenciji Beta je u klubu rečeno da je Partizan inspektorima, koji su u Humskoj bili i u petak, predao sva tražena dokumenta, posle čega su službenici policije otišli.

Partizan dao dokumentaciju
Nije, međutim, precizirano koja su dokumenta policajci tražili. Mediji su ranije spekulisali da će inspektori pregledati dokumentaciju o transferima fudbalera Partizana u protekle dve godine.
Policija je počela intenzivne provere poslovanja više srpskih klubova početkom decembra, posle incidenata na stadionu Crvene zvezde, kada je nekoliko huligana napalo i teško povredilo pripadnika Žandarmerije Nebojšu Trajkovića.
Slučaj Kolarov samo je jedan u nizu sličnih. Istraga još nije završena, ali se pretpostavlja da će zbog prelaska Kolarova sa Čukarice na Staru Karaburmu, pored Dimitrijevića, biti još osumnjičenih.

Opširnije u izdanju za utorak, 18. decembar 2007.

RATKO BUTOROVIĆ ANALIZIRA NASTUP FK VOJVODINA OVE JESENI

Ratko Bata Butorović, predsednik Fudbalskog kluba Vojvodina, nije zadovoljan trećim mestom na kraju jesenje polusezone! Odmah prvi čovek novosadskih crveno-belih nudi obrazloženje.

- Kako da budem zadovoljan kada smo zacrtali kao cilj titulu, a mi nismo ni drugi. Lepo je saznanje da smo 16 kola neporaženi, da se radi o istorijskom rezultatu, da smo afirmisali neke igrače, ali smo mi jasno rekli da idemo na titulu. Pa, ne možemo danas ovako, a sutra onako – objašnjava Butorović.

Igrači su kaže za učinak na rastanku dobili po 1500 evra na ime premija, a mogli su, veli, znatno više.
- Još pre Čukaričkog rečeno im je da će biti nagrađeni sa po 7000 evra ako pobede sve mečeve do kraja. Posle tog remija im je oprošteno, a dogovor je važio za poslednja četiri jesenja kola. Zato i jesam pitao Kizita što nije postigao gol protiv OFK Beograda, a isto važi i za Despotovića u meču sa Crvenom zvezdom. Da se razumemo, nikoga ja ne krivim, ali su igrači odlučivali sami o tome koliko će zaraditi i na kom mestu će završiti polusezonu – veli Butorović.

Pohvale Brziću Ivica Brzić ostvario je izvanredan učinak na klupi Vojvodine. NJegova napadačka igra doprinela je da ako se računaju samo utakmice koje je on vodio, onda Vojvodina deli prvo mesto s Partizanom, a dva boda beži Crvenoj zvezdi. Jedini kiks jeseni dogodio se u Lav kupu Srbije. Vojvodina je u šesnaestini finala poražena od srpskoligaša u Inđiji – 2:3, i tu opravdanja nema. Za Kačara tri miliona Ratko Butorović ovako je prokomentarisao odlazak Gojka Kačara u Moskvu. - Kačar nije otišao na probu. Otišao je na lekarski pregled, ali to ne mora ništa da znači. S njim je otišao tehnički direktor Rabrenović jer želimo kao ozbiljan klub da imamo uvid u to šta se tamo dešava. Ukoliko Dinamo zaista pokaže spremnost da kupi našeg igrača, Vojvodina treba da dobije tri miliona evra. Koliko će dobiti menadžeri i agencije koje posreduju u transferu to se nas ne tiče. S tim novcem mi bismo bili mirni dve godine, a već sada kažem da igrački nećemo biti slabiji, uz svo uvažavanje našeg reprezentativca – rekao je Butorović. Iz Rusije Gojko Kačar je poručio. - Nisam ništa potpisao, došao sam na lekarske preglede i da upoznam ljude u klubu. O svemu ću odlučiti kada se vratim u Novi Sad. Poduža transfer lista Predsednik FK Vojvodina Ratko Butorović prilično je iznenadio kada je saopštio podužu transfer listu. - Slobodni da potraže novu sredinu, uz odgovarajuće obeštećenje, su: kahriman, Pekarić, Stošić, Trivunović, Popović, Kačar, Despotović, Šarac, Đurovski, Stevanović, Radosavljev, Milan Milutinović, Dobrić i dvojica igrača s posebnim statusom, Drakulić i Pantelić – nabrojao je Butorović. Predsednik Novosađana odmah je rekao da se ne radi o tome da klub nije zadovoljan učinkom navedenih igrača. Naprotiv, većina njih je zaslužila da obezbedi egzistenciju u inostranstvu, a FK Vojvodina ne želi da bilo kome uskrati tu mogućnost. - Videćemo za koje igrače postoji interesovanje. Za neke od njih, poput kačara, Stošića i pekarića imali smo sedam-osam ponuda, ali ni jednu konkretnu. Znate, jedno je šta se priča i šta bismo mi želeli, a drugo je šta zaista od nekoga dobijamo. Tu moramo da budemo maksimalno realni. Naravno, u zavisnosti od odlazaka dovešćemo pojačanja. I njihov spisak je poznat, ali nećemo da žurimo s objavljivanjem – kaže Butorović. S. S. Stiže Radivojević Jedan od fudbalera koji se nalazi na listi želja FK Vojvodina je Jova Radivojević iz kulskog hajduka. Reč je zapravo o Novosađaninu koji je karijeru počeo u Kabelu, afirmisao se u Novom Sadu s Detelinare, a potom puno ime stekao u belom dresu Kuljana. S. S.

Iako je Partizan umakao za čitavih sedam bodova, predsednik Vojvodine ne misli da je trka gotova.
- Naprotiv, ima još dosta da se igra. Vojvodina na proleće neće biti slabija nego jesenas, bez obzira na to ko ode, a ko dođe. Imamo pripremljene zamene. Vratili smo neke igrače, od Vukobratovića očekujemo da zablista punim sjajem, iskusni Pantelić je ponovo s nama, mladi Aleksić mogao bi da bude otkrovenje proleća, a iz podmlatka ćemo priključiti sedmoricu igrača da vidimo koliko ko može – iznosi deo planova Butorović.

Prvotimci su dobili voljno do 8. a možda i do 14. januara, u zavisnosti od toga hoće li prolećna trka početi 16. ili 23. februara.
- Prvih pet dana ekipa će raditi u Novom Sadu, onda će uslediti desetodnevni odlazak na Maltu, pa opet povratak u Novi Sad, da bi se glazura udarila na crnogorskom ili hrvatskom primorju, ili eventualno u Turskoj – poručio je Butorović.

S. Savić

SAOPŠTENJE POVODOM INCIDENTA NA STADIONU „KARAĐORĐE”
Privedeno 11 osoba

Na stadionu “Karađorđe” u Novom Sadu, 15. 12. 2007. godine, odigrana je fudbalska utakmica Meridijan lige između domaćeg FK Vojvodina i gostujućeg FK Crvena zvezda iz Beograda, kojoj je prisustvovalo oko 4.000 gledalaca. Tom prilikom su navijači gostujućeg kluba, na istočnoj tribini stadiona, uništili ili oštetili oko 100 plastičnih stolica.

Pre početka, za vreme i po završetku utakmice policijski službenici su u službene prostorije doveli 11 lica i to: Nikolu V. (1984) iz Beograda, Gorana O. (1980) i Mladena R. (1980), obojicu iz Novog Sada zbog osnovane sumnje da su posedovali opojnu drogu marihuanu,zatim maloletnog N. Š. (1993) iz Petrovaradina ( kod njega pronašli hladno oružje “bokser”), Nikolu R. (1985) iz Novog Sada, zato što je zatečen ispred ulaza na istočnu tribinu stadiona kako konzumira alkohol ( sudija Opštinskog organa za prekršaje u Novom Sadu, u skraćenom postupku, izrekao je novčanu kaznu u iznosu od 32.000,00 dinara), navijače gostujućeg kluba, maloletne O. S. (1992) i S. A. (1991), Žarka T. (1983), svi iz Novog Sada, maloletnog B. S. (1990), Vladimira O. (1979), obojicu iz Beograda, i Milana J. (1987) iz Bora zbog lomljenja plastičnih stolica na istočnoj tribini stadiona. Protiv Žarka T, zbog toga što je policijskom službeniku koji je kamerom snimao navijače uputio uvredljive i pogrdne reči, podneta je i krivična prijava.

Да се не заврши на бакљама


Све се поклопило. Репрезентација поново није успела да се пласира на Европско првенство; наш једини представник у европским куповима “Црвена звезда”, као ни против нејаког грчког “Ариса” ни против комбинованог тима енглеског “Болтона” није успела да створи ниједну шансу за гол. Наш други, потенцијални представник у Европи “Партизан”, избачен је из такмичења пре него што је оно заправо и почело због дивљања навијача. Уз то, на полувремену утакмице домаће лиге навијачи су линчовали полицајца. Упаљену бакљу гурали су му у уста. Држава је овог пута морала да реагује.

Ухапшени су Зоран Дамјановић, генерални секретар ФК “Црвена звезда”, Милорад Ћоровић, директор стадиона “Црвене звезде”, Новица Мијушковић, комесар за безбедност на том стадиону и Раде Поповић, делегат утакмице. Захтев за спровођење истраге против њих је поднет због сумње да су извршили кривично дело изазивања опште опасности јер нису предузели одговарајуће мере како би предупредили нереде на утакмици. Једноставније речено, ови људи су ухапшени зато што су навијачи унели бакље на стадион а не због некакве борбе против “фудбалске мафије” и откривања малверзација око трансфера играча у српском фудбалу, како су то најавиле наше дневне новине са све ексклузивним (полицијским) фотографијама хапшења.

Иако навијачи бакље пале на свакој већој утакмици, не само фудбалској, први пут се дешава да се неко из самог врха клуба оптужује за то. Хапшење генсека Дамјановића је занимљиво и са те стране што је он по професији адвокат специјализован за спортско законодавство а у “Звезди” је тек од јануара ове године (за то време није било већих трансфера у клубу). Ипак, то што је приведен генерални секретар нашег највећег клуба могло би да се чита као порука државе да се кренуло од врха и да неће бити заштићених. Али и као сигнал управама да не штите навијаче (до сада је било уобичајено да навијаче из полиције “ваде” најбољи адвокати које плаћа клуб). Или је Дамјановић који је кадар бившег председника Стојковића, остао незаштићен после промена у клубу. Како год било, овим хапшењем је поново отворена никад разјашњена прича о прљавој страни фудбала у Србији.
Драган Стојковић Пикси је прошлог лета, као председник “Црвене звезде” у јавности оптуживан за распродају играча. Међутим, тада најбољи играчи “Звезде” нису били само у њеном власништву, већ су на њиховој продаји готово једнако новца колико и “Звезда” зарадили и разни менаџери и “заштитници играча”. Има случајева, попут Жигићевог, када се клуб одрекао половине трансфера јер није веровао у играча. Уосталом, Жигића нису хтели ни у нижеразредним војвођанским клубовима “да им се не би смејали на гостовањима”. У њега је веровао менаџер Милан Ћаласан и за годину дана на два Жигићева трансфера зарадио је неколико милиона евра. Занимљиво је да је приликом Жигићевог преласка у “Расинг” из Сантандера председник шпанског клуба Франсиско Пернија био збуњен када је видео да новац за “Црвену звезду” треба да уплати на два различита рачуна.
Међутим, менаџере и заштитнике у “Звезди” имали су и имају и фудбалери који су поникли у овом клубу па је део новца од трансфера Бошка Јанковића и Владимира Стојковића завршио и на рачунима људи који су им се “налазили” за дневне трошкове још док су били у подмлатку. Као што ће и када буду одлазили Миловановић или Трајковић “Звезда” добити само део новца. Код нас проценат менаџера и оних који себи тако тепају је много већи од Уефиних стандардних десет одсто.

Ипак, бар према информацијама које су процуриле у јавност, полиција се највише бави трансферима Михајла Пјановића и Горана Друлића. Иако је Пјановићу у септембру 2002. убијен “менаџер”, “Звезда” се није овајдила од преласка тада свог најбољег играча у “Спартак” из Москве. Наиме, Пјановић није хтео да продужи уговор незадовољан јер је, на пример, уместо њега у квалификацијама за Лигу шампиона играо Дарко Спалевић, играч чији је “менаџер” тада боље стајао у “Звезди”. Како му је истекао уговор, могао је да оде без обештећења.

Трансфер његовог партнера из напада Горана Друлића могао би бити много сумњивији. Наиме, Друлић је продат за готово исте паре као смедеревска железара а ако се буде ушло у токове Друлићевих милиона, и афера би могла да буде једнако бурна афери “Сартид”.
На одласку из “Звезде” Драган Стојковић Пикси је дао па демантовао интервју франкфуртским “Вестима” у коме је рекао да одлази из клуба због мафије. Многи верују да је овај Пиксијев “излет” управо био усмерен према људима који су са разних страна окружили клуб, али пре свега играче. Стојковић је настојао да буде заиста први човек клуба и кад није успео да се усагласи са главним финансијером клуба Мирославом Мишковићем, отишао је. Уместо Пиксија, председник “Црвене звезде” постао је Топлица Спасојевић, један од наших најуспешнијих привредника, за кога се верује да је у добрим односима са Мишковићем.

Као и у “Црвеној звезди”, и у “Партизану” је недавно промењено руководство. После више од две деценије и неколико година навијачког бојкота, “Партизан” је напустио генерални секретар Жарко Зечевић. За њега се везују бројне афере приликом продаје играча у иностранство још од почетка деведесетих, о чему је својевремено Слободан Милосављевић написао књигу са детаљима сумњивих трансфера. Ништа од тога, међутим, није доказано.

Бизнисмен Ненад Поповић први је покушао да промени начин функционисања “Партизана” али кажу да чак није успео ни да добије све уговоре на увид. Поповић никад није јавно објаснио разлоге свог брзог повлачења из клуба. Један од кандидата за Поповићевог наследника био је Саво Милошевић. Када није добио подршку јавних предузећа, коју је тражио од председника Демократске странке, повукао се из трке. За председника је изабран суботички бизнисмен и спортски радник Томислав Караџић. Како се прво заинтересовао за уговоре “Партизанових” најбољих играча, Караџић је веома брзо “пронашао” да ће “Партизан” у случају продаје Стевана Јоветића, у најбољем случају моћи да добије само 50 одсто вредности обештећења. Како је рекао, прегледом уговора са једним инвестиционим фондом из Шпаније види се да се “Партизан” пре две године за позајмицу од 250 хиљада евра одрекао 30 одсто Јоветићевог трансфера у иностранство, што уз 20 одсто које ће добити његов менаџер, “Партизану” оставља тек пола уговора. Вредност младог Црногорца на фудбалском тржишту већ је премашила десет милиона евра.

“Партизан” је веома лако могао да остане и без те половине Јоветићевог уговора али је, на срећу клуба из Хумске, Јоветићев менаџер Фаљи Рамадани проценио да би за њега било најбоље да још неко време игра за “Партизан”. Иначе, овај Албанац из Минхена је пријатељ са бившим фудбалером “Партизана” Мирославом Стевићем, који је, узгред речено, зет доскорашњег спортског директора Ненада Бјековића. Иначе, заступник шпанског фонда који ће “дебело” профитирати на Јоветићу је наш менаџер Зоран Стојадиновић, који је овог лета у “Партизан” између осталих довео одличног Сенегалца Дијару, играча који је такође у власништву “Партизана” само 50 одсто.

Поред написа о сумњивим радњама у фудбалу нова стална тема спортских страница је сукоб Драгана-Аце Булића, председника Заједнице прволигаша и Звездана Терзића, председника Фудбалског савеза, у коме су, осим о образовању оног другог проговорили и о клановима у српском фудбалу.

Драган-Аца Булић тренутно је само формално потпредседник ФК “Банат” из Зрењанина и само формално није власник ланаца кладионица “Лавови”. Од оца Јусуфа, који је убијен 1998, поред љубави према фудбалу остала му је голема имовина међу којом је био и ФК “Железник”. Булић млађи снашао се у фудбалу, “Железник” је убрзо довео у врх нашег фудбала, прибавио је себи још два клуба, “Раднички” са Новог Београда и “Дорћол”, а постао је и председник Заједнице прволигаша. Ипак, сав тај посао уморио је Булића па је он 2005. после освајања Купа СЦГ са “Железником” повукао своја два клуба из Прве лиге. Уместо у европске купове “Железник” је отишао у историју а “Раднички” са Новог Београда два ранга ниже. Иако је имао много боље резултате са “Железником”, Булић се потпуно повукао из овог клуба али не и из “Радничког” што је и логично, ако знамо да “мајстори са Новог Београда” поред овог надимка у мираз носе и приличну инфраструктуру на изванредној локацији преко пута “Студењака”. Након што је остао без клуба у Првој лиги а да би остао председник Заједнице прволигаша, Булић је ушао у Управу “Вождовца” да би, када је прошле године и “Вождовац” испао из лиге, морао да нађе место у неком новом клубу. Тако је постао потпредседник ФК “Банат”.

Булић је јавно затражио смену Звездана Терзића са места председника Савеза, оптужујући га за самовољу и за то што се “српски фудбал, још не може ослободити црногорског утицаја”. Терзић је, с друге стране, за Булића рекао да нема спортску биографију, довољну да би водио српски фудбал. Звездан Терзић је, за разлику од Булића, био дугогодишњи капитен у ОФК “Београду”. По завршетку играчке каријере постао је и председник клуба, а убрзо и председник србијанског савеза у заједничкој држави са Црном Гором, што је наставио да ради и по распаду државне заједнице, само што од тада више није имао никог изнад себе. Иако се одрекао свих функција у ОФК-у, никад се није у потпуности ослободио оптужби да “гура” своје играче у младу репрезентацију. Тако се млади фудбалери данас “отимају” да пређу у ОФК, што због наде да ће лакше доћи до младе репрезентације која играчу подиже цену за око 30 одсто, што због проходности у иностране клубове.

Поред Херцеговца (из Војводине) Терзића као једног од најважнијих представника црногорске струје у нашем фудбалу, упућени обично наводе име Ратка Буторовића. Овај Никшићанин је после студентских дана у Новом Саду неко време боравио у иностранству а онда је по повратку у војвођанској престоници отворио маркете “Кан Кан” по којима и носи надимак “Бата Кан Кан”. Данас је Буторовић власник једног тржног центра и два хотела, међу којима је и “Леополд Први”, некадашњи хотел “Варадин” познат по Титовим салонима и тамбурашима Јанике Балажа. Уз то, Буторовић је и председник ФК “Војводина” где управо има тежак задатак да изабере једну од неколико милионских понуда за 20-годишњег фудбалера Гојка Качара. У пријатељским односима Буторовић и Терзић били су бар до овог лета. Јула ове године Бата Кан Кан је неочекивано поднео оставку у Извршном одбору Фудбалског савеза а млада фудбалска репрезентација уместо стадиона “Војводине” и Буторовићевог Хотела “Парк” користи услуге Терзићевог ОФК “Београда” и Спортског центра у Ковилову.

Никола Џомба, финансијер “Хајдука” из Куле, један је од најгласнијих критичара стања у фудбалу; с тим што њему посебно сметају судије. Џомба је упозорио Терзића “да мора да стане на пут судијској мафији а ако то не учини, значи да стоји иза њих”. А Бата Кан Кан је обећао Џомби ако треба и писмену подршку.

У бугарским медијима, у које је доспео након изјаве да су му неки кладионичари нудили 700 хиљада евра да намести утакмицу његовог “Хајдука” са ЦСКА-ом из Софије, Џомба је окарактерисан као “српски бос”.

Још један српски газда који се бави фудбалом је Мирко Вучуровић. О овом човеку који је успео да постане власник швајцарске фабрике сатова “Нивада”, у нашој јавности се углавном говорило у контексту шверца цигарета. Он је родном селу Банатски Двор направио фудбалски клуб који је довео до Прве лиге. Иако село има 900 становника, Вучуровић је направио стадион, који већ носи његово име и кажу да има терен много бољи него “Звезда” и “Партизан”.

Иначе, Вучуровић је све ове године седео у Управи “Партизана” а клуб у Двору формално је водила његова ћерка Вукица. Прошле године пребацио је клуб у Зрењанин након што је престао да постоји ФК “Пролетер”.

“Пролетер” је због огромних дугова морао да буде угашен а на несрећу, дугове клуба није преживео ни тадашњи председник Горан Губић, који је извршио самоубиство. Прича се да је део дугова клуба из Зрењанина враћан тако што је клуб уместо новца повериоцима “давао” играче из омладинског погона. Један од тих дечака којима је намириван дуг “Пролетера” био је и садашњи фудбалер немачког “Вердера” и репрезентативац Србије Душко Тошић (некадашњи играч ОФК “Београда”).

За своју душу и занимацију ћерке Вукице, Мирко Вучуровић финансирајући ФК “Банат” потроши и два до три милиона евра. Већим буџетима од овог располажу једино највећи клубови “Партизан” и “Црвена звезда” чије се потребе крећу од шест до осам милиона евра. На нивоу “Баната” или тек нешто изнад су ОФК “Београд” и “Војводина”, чији значајан део буџета подмирују трансфери играча, док остали клубови једва исплаћују основне зараде фудбалерима.

Основне зараде фудбалера у мањим прволигашким клубовима су на нивоу двеста евра месечно, значајније суме се остварују преко премија за остварене резултате, а они перспективнији имају могућност и да се обрате такозваним менаџерима за позајмицу. Постоје и приче да поједине газде клубова намештају резултате на сопствену штету да не би морали да исплаћују премије играчима.

ФК “Борац” из Чачка се, рецимо, нашао у ситуацији да после неколико неочекивано добрих резултата није био у могућности да исплати премије, због чега су играчи ступили у штрајк. Клуб заједнички финансирају општина Чачак и предузеће “Ауто Чачак” Миленка Костића Колета.

Једини клуб за који важи да нема проблема приликом исплаћивања својих играча је ФК “Смедерево”, некадашњи “Сартид”. Кад плату добију радници у фабрици, добијају и фудбалери. Када је амерички “УС Стил” купио фабрику, добио је и фудбалски клуб који је неколико година играо у УЕФА купу. Неколико пута је оглашена продаја стадиона у Смедереву и удела у клубу, али ниједном се није појавио заинтересован купац који би понудио и приближно 25 милиона евра, колико је износила почетна понуда. Иначе, Американци су читаву фабрику очишћену од дугова купили за мање новца него што сад траже само за клуб.
Пристојан новац фудбалери су могли да зараде и у “Младости” из Апатина али пошто се “Апатинска пивара” напречац повукла из клуба, “Младост” је иступила из лиге а њено место заузео је крушевачки “Напредак”. “Напредак” је један од првих наших клубова који је добио газду-спонзора али је Жарко Павловић (ЏУ-САН) након што је потрошио два милиона тадашњих марака, схватио да се не исплати много улагати у наш фудбал. Данас, “Напредак” преживљава углавном захваљујући томе што је прикључен на градски буџет и о неком већем новцу у овом клубу не може се говорити.

У селу Лучани близу Чачка у Меридијан суперлиги игра и ФК “Младост”. Привилегију овом селу да игра у највишем рангу омогућили су “Милан Благојевић” и пуковник Радош Миловановић, који је дуго био генерални директор те фабрике. Како клуб носи име “Младост”, Радош га је препустио свом сину Нешку, дугогодишњем фудбалеру “Младости” и чачанског “Борца”.

“Младост” није једини породични и фабрички клуб у нашој Првој лиги. Сличан је, видели смо и “Банат” а такав је и “Чукарички Станком”. Овај клуб основала је компанија некадашњег функционера СПС-а Живорада Михаиловића званог Жика Муштикла а њиме управља његов син Александар Михаиловић.

И за ФК “Вождовац” може да се каже да је породични бизнис. И док отац Златан Здравковић новац зарађује у Немачкој, његов син се бори за повратак овог клуба у Суперлигу. “Вождовац” је претпрошле сезоне био хит шампионата, били су трећи у првенству и требало је да играју у Купу Уефа. Ипак, нису имали такве амбиције, одустали су од Европе, распродали већину играча и испали из Прве лиге. Слична судбина, по свему судећи, чека и ФК “Бежанију”. Тим који је направио Горан Мијатовић Мита играо је прошле сезоне можда и најлепши фудбал у Србији да би се већ ове сезоне нашао на самом дну прволигашке табеле. Осим што је био председник “Бежаније”, Мита је био и вођа бежанијског криминалног клана. Убијен прошле године. “Бежанију” је преузео Дејан Мишић, познати београдски фризер, чије су муштерије били естрадни, политички, али и криминални крем Србије.

За разлику од Белгијанаца у Апатину, Данци из “Калсбергове” пиваре у Челареву нису одустали од финансирања у локални клуб ЧСК. Wима се чак више исплати играње у Другој него у Првој лиги. Мања су улагања у играче, а већи ефекат рекламе за пиво, пошто су клубови раширени по целој земљи.

У другој лиги игра и некада значајни “Раднички” из Ниша. Иако је градоначелник Ниша Смиљко Костић, некада дувански маг, клуб нема новца ни да санира источну трибину стадиона “Чаир” која због некаквих подземних вода тоне. “Српски Вини Џонс” Зоран Банковић у једном тренутку је постао председник клуба али је убрзо клуб “вратио” граду. Апартмане чију је изградњу платио сопственим новцем, по изласку из клуба оставио је “Радничком”. Да би играчи “имали где да живе”.

За опстанак у другој лиги тренутно се бори ФК “Земун”. Породица Карић је преузела клуб када је он био стабилан прволигаш. Карићи су у “Земун” довели и себи блиске привреднике а све што је иза њих остало, јесу столице на стадиону и рачуни који и дан данас стижу у “Горњу варош“.

“Инђија” је прошле године била у неупоредиво бољој финансијској ситуацији него сада “Земун” али није успела да се спаси испадања из Друге лиге. Комшијски “Срем” из Сремске Митровице, познат по довођењу Бразилаца и Уганђана које нису плаћали, имао је већи утицај у органима такмичења и наравно они су опстали. “Инђији” су се смејали што је покушала да “игра поштено”.

У српском фудбалу се то не исплати. Држава сада има прилику да покаже да то није тако. Само да се цела прича о истрагама у фудбалу не заврши на бакљама.

i sad kad procitas sve ovo...sta reci?

KOEFICIJENTI ZA 2009.

država 03./04. 04./05. 05./06. 06./07. 07/08.

21.SRBIJA 4.500 4.250 3.250 2.125 2.625 16.750

PRETHODNI KOEFICIJENT

država 02./03. 03./04. 04./05. 05./06. 06./07.

20.SRBIJA 4.833 4.500 4.250 3.250 2.125 18.958

KLUPSKI KOEFICIJENTI 2009.

klub 03./04. 04./05. 05./06. 06./07. 07/08. ukupno

PARTIZAN 5.4850 12.4025 3.0725 3.7010 0.8660 25.527

CRVENA ZVEZDA 5.4850 1.4025 6.0725 0.7010 4.8660 18.527

SRBIJA 1.4850 1.4025 1.0725 0.7010 0.8660 5.527

KLUPSKI KOEFICIJENTI 2008.

klub 02./03. 03./04. 04./05. 05./06. 06./07. ukupno

PARTIZAN 6.5950 5.4850 12.4025 3.0725 3.7010 31.256

CRVENA ZVEZDA 5.5950 5.4850 1.4025 6.0725 0.7010 19.256

SRBIJA 1.5950 1.4850 1.4025 1.0725 0.7010 6.256

NOVOSADSKI SUPERLIGAŠ U KONTRANAPADU

I dok se čeka izveštaj od strane Finansijske policije koja je danima radila svoj posao u službenim prostorijama FK Vojvodina, novosadski superligaš nema nameru da uživa u zimskom raspustu.

Sudski repovi koji se vuku iz ranijeg perioda predstavljaju kost u grlu crvno-belih, pa advokatska kancelarija Perković-Travica, koja pravno zastupa klub u sudskim sporovima, ima pune ruke posla. Gospodin Miroslav Perković, na kog nas je uputio predsednik FK Vojvodina Ratko Butorović, pojasnio je neke od slučajeva koji intrigiraju novosadsku fudbalsku javnost.

Predmet Šapurić

Svojevremeno je pokrenut sudski postupak protiv Svetozara Šapurića, koji se teretio da je oštetio klub za 5,4 miliona nemačkih maraka. Tim povodom gospodin Perković kaže:
- Nova uprava na čelu s predsednikom kluba Butorovićem odlučila je da unese novu poslovnost u klub, što se pokazalo ispravnim a što potvrđuju postignuti rezultati, afirmacija kluba i edukacija navijača u pogledu novih zakona u vezi sa sprečavanjem nasilja na sportskim borilištima. Kada smo preuzeli sve predmete uverili smo se da je tu bilo svega i svačega, raznih neosnovanih tužbi i potraživanja od FK Vojvodina. Svi predmeti su praktično repovi iz minulog perioda i nemaju veze s novim rukovodstvom.

Najviše se pisalo o takozvanom „slučaju Šapurić”, koji se vuče od kraja 90-ih godina. Ovaj predmet okončan je tako što je optužnica - krivično delo zbog “zloupotrebe službenog položaja”, prekvalifikovana u “ zloupotrebu službenog ovlašćenja”, a Svetozar Šapurić je osuđen na šest meseci, uslovno na dve godine.
- Do sada je ovim povodom bilo više veštačenja, različitih izjava svedoka i različite dokumentacije, a stara izreka kaže: “Što se grbavo rodi, vreme ne ispravi”. Optužnicom i predmetom “Šapurić” disponira Državno tužilaštvo. FK Vojvodina ne može da određuje kvalifikaciju i utiče na krivično-pravni progon. Međutim, doneta je odluka Upravnog odbora da se izvrši sveobuhvatna analiza ovog predmeta i utvrde svi eventualni propusti kako od strane kluba, tako i od pojedinaca i, ako za to postoje uslovi, utvrde elementi za naknadu štete – pojašnjava advokat Perković.

Dakle, iako predmet nema direktnu vezu s aktuelnim rukovodstvom, ovaj rep svojim posledicama značajno opterećuje stabilnost kluba.
- Ono na čemu FK Vojvodina insistira je to da ukoliko bi se dokazalo da su postojala lažna svedočenja, ili pak da je u postupku dostavljana lažna dokumentacija tada bi lica koja su u tome eventualno učestvovala mogla krivično-pravno da odgovaraju – kaže Perković.

Predmet Vislavski

Nedavno obelodanjena informacija da je odlukom drugostepenog sudskog postupka Miroslav Vislavaski dobio četvrti radni spor prema kojem je s kamatama i sudskim troškovima FK Vojvodina dužan da mu isplati oko pet miliona dinara, šokirao je sve u klubu.
- Naglašavajući da nas apsolutno ne interesuje lični animozitet Miroslava Vislavskog i Miodraga Kostića, jasno je da je godinama usled njihovog spora stvarana ružna slika u javnosti o FK Vojvodina i ispada da je svako u pravu ko tuži klub – veli advokat Perković.

Podsećamo, Miroslav Vislavski je tužio klub zbog toga što mu nije dodelio stan u zakup veličine 80 kvadrata na neodređeno vreme s pravom otkupa.
- Pošto klub ima Pravilnik o stambenim odnosima, primenjuje se Zakon o stanovanju, a sve da je i zaključen ugovor kluba i Miroslava Vislavskog o davanju stana u zakup, postupak bi morao da se vodi na osnovu Zakona o stanovanju, čije su odredbe obavezujuće na primenu i režim davanja stanova u zakup. To nije učinjeno i sada ispada da je na osnovu jednog nedefinisanog potraživanja i kopije pisma upućenog Miodragu Kostiću doneta odluka da klub Vislavskom isplati pet miliona dinara? Polazimo od pitanja na osnovu čega je doneta presuda, jer nigde nije precizirano gde se taj stan nalazi i kakva je njegova struktura. Takođe, sudovi nikada nisu pozvali niti omogućili Miodragu Kostiću da se izjasni prema okolnostima tog pisma, pa smo shodno tome, a posle presude, iskoristili sve zakonske mogućnosti, a to ćemo i nadalje činiti – kaže Perković.

Bogatstvo za Maslića! Nisu samo predmeti “Šapurić” i “Vislavski” ti koji opterećuju klupski život. - Licencirani menadžer UEFA pokrenuo je postupak protiv FK Vojvodina zbog raskida ugovora s fudbalerom Milanom Maslićem na štetu kluba. Pozivajući se na tačku 6. Ugovora o poslovnoj saradnji, menadžer potražuje od Vojvodine 300.000 evra. Aktuelni Upravni i nadzorni odbor FK Vojvodina poništio je tu odluku o poslovnoj saradnji, koju je svojevremeno potpisao Milan Đaković, jer je isti tada bio VD direktora, a istovremeno nije imao odluku Upravnog odbora da može da sačini takav ugovor s dotičnim menadžerom – kaže advokat Perković. Kobasice i tužba Da se mnogima osladilo da tuže FK Vojvodinu uz nadu da će spor dobiti, pokazuje i sledeći primer: - Radnik zadužen za održavanje objekta u FC “Vujadin Boškov” Siniša Krajinović pravio je na radnom mestu kobasice. Tom prilikom oljutio je oko paprikom i kada je pokušao da otvori prozor nešto se otkačilo, prozor je pao i staklo je poseklo Krajinovića. Prema izjavi svedoka, otišao je u bolnicu gde mu je povreda sanirana, vratio se u centar i nastavio da pravi kobasice, ali nije propustio da zbog “povrede na radu” traži odštetni zahtev od kluba u visini 600.000 dinara. Sudskim postupkom pripalo mu je 400.000 dinara na ime odštete. Naravno da ne možemo da se složimo s ovakvom odlukom – kaže advokat Perković.

Aktuelni Upravni i Nadzorni odbor kluba preispitao je u celosti donošenje takve odluke i to ne samo po pitanju da li je bila u skladu sa Zakonom o stanovanju, nego i da li je Vislavski uopšte ispunjavao uslove prema Pravilniku o stambenim odnosima na osnovu kojeg je trebalo da zaključi ugovor o zakupu stana na neodređeno vreme s pravom otkupa.
- Dakle, Vislavski je tek trebalo da zaključi ugovor sa svim pravima, obavezama i rokovima koje bi, kao takav, precizirao. Da je FK Vojvodina imao nameru i da je bilo dogovoreno da se Miroslavu Vislavskom da stan u vlasništvo, tada bi odluka bila da se Vislavskom odobri novčani iznos, pa da on sam sebi kupuje stan, ali to nije bilo moguće jer je on u to vreme imao rešeno stambeno pitanje, a u klubu je bilo zaposlenih s nerešenim stambenim pitanjem po pravu prioriteta. Postojala je i mogućnost dodele službenog stana, ali tada na njega Vislavski ne bi imao pravo otkupa – objašnjava Perković.

U FK Vojvodina neslaganje s presudom zasnivaju dalje i na činjenici prema kojoj Miroslav Vislavski nije mogao biti imenovan za direktora, jer nije ispunjavao formalno-pravne pretpostavke (neodgovarajući stepen stručne spreme – KV elektromonter), što je naknadno utvrđeno.
- Iz tog razloga preispitaćemo sve okolnosti u vezi sa zasnivanjem njegovog radnog odnosa. Interesantno je i to da dok je radio u klubu Miroslav Vislavski nikada javno nije tražio da mu se dodeli stan, već je to kao adut potegao tek kada je njegov spor stigao do suda. Očigledno je da je bio svestan nezakonitosti takve odluke, koju je, kao direktor, sam bio dužan potpisom da sprovede.

Teza prema kojojoj je “stan bio uslov njegovog dolaska u klub” je neodrživa, jer se postavlja pitanje – zašto nije raskinuo radni odnos kada mu uslov nije bio ispunjen – ističe Perković, uz napomenu da je uvidom u dokumentaciju utvrđeno da je Miroslav Vislavski vodio zapisnik sa sednice UO kada je takva odluka doneta, a radni odnos počeo mu je tek 12 dana kasnije.

Prema rečima advokata Perkovića, iz FK Vojvodina kontaktirali su Miodraga Kostića koji eksplicitno tvrdi da nikada nije dobio nikakvo pismo od Miroslava Vislavskog, ni u originalu, ni u kopiji, i da je Vislavski u tom pismu koje je koristio kao dokaz izneo niz neistina, pa na osnovu toga pravni zastupnik FK Vojvodina osnovano sumnja da je sud obmanut.
- Zbog svega toga Upravni odbor će odlučiti hoće li pokrenuti krivični postupak protiv Miroslava Vislavskog. Posledice ovakve presude mnogo više pogađaju klub od samog novčanog dela, jer je klupski račun blokiran, što automatski znači da FK Vojvodina od UEFA ne može da dobije licencu za takmičenje u Evropi – ističe advokat Perković.

KAČAR U ZVEZDU JA IZ VOJVODINE

Predsednik Butorović o eventualnom transferu kapitena Vojvodine na Marakanu
Ako Upravni odbor odobri transfer na Marakanu, odlazim i ja – istakao predsednik
Novosađana. Nema više tog novca za koji bi ga pustio u Dinamo

Novi Sad – Gojko Kačar u Dinamu, Gojko Kačar ostaje, Gojko Kačar na Marakani... Dok mladi as odmara na Zlatiboru i ne odgovara čak ni na telefonske pozive, nagađanja gde bi mogao da nastavi karijeru se nastavljaju. Novosadsku fudbalsku javnost su, razumljivo, najviše zaintrigirale, a moglo bi se reći i ozlojedile, spekulacije da bi on mogao da postane član Crvene zvezde.

-Ja sam jednom rekao da igrači Vojvodine, dok sam je predsednik, ne mogu da idu u Crvne zvezdu ili Partizan i, varujte mi na reč, nemam nameru da to poreknem – izričit je, međutim, prvi čovek „stare dame“ srpskog fudbala Ratko Butorović.

Da li će, i kada, stići oficijelna ponuda kluba iz Ljutice Bogdana, za sada je neizvesno. Neformalnih kontakata, međutim, sigurno ima, a jedino telo koje može da donese obavezujuću odluku suprotnu stavu predsednika Vojvodine jeste Upravni odbor kluba.

-Da, Upravni odbor ima to pravo, ali ću se ja u tom slučaju povući – ne ostavlja Butorović nikakvu dilemu.

Kao ljudi Crvene zvezde koji najviše forsiraju dolazak novopečenog reprezentativca na Marakanu, najčešće se pominju otac i sin Miroslav i Marko Mišković.

-Sa Miroslavom sam, to je odavno poznato, prijatelj i razgovaramo o svemu, ali o odlasku Kačara nije bilo reči. A Marko je, koliko je meni poznato, već 15-ak dana u Americi – komentariše prvi čovek našeg najstarijeg superligaša.

A kad je već o mogućim novim Kačarevim klubovima reč, po svemu sudeći je sigurno da to neće biti onaj koji se, u prvom trenutku, činio najizvesnijim – Dinamo iz Moskve.

-Nema više tog novca za koji bih ga pustio u Dinamo! Tačno je da smo od njih, faksom, mi kao klub dobili ponudu, ali pošto nisu definisali uslove za samog Kačara, o toj ponudi više ne želimo da razgovaramo – objašnjava Butorović.

Najzad, u Novi Sad je za kupovinu Kačara stigla i zvanična ponuda moskovskog CSKA u kojem, inače, igra bivši kapiten „lala“ Miloš Krasić. Ona je, kaže Butorović, korektnija, ali će konačan odgovor Novosađana će tek da usledi.

NOVA OTVORENA PONUDA

PANTELIĆ OPET U KINI?

Iako se, posle šestomesečne pozajmice, tek vratio u Novi Sad, iz Kine je već stigla nova ponuda, pa je sasvim neizvesno da li će Miodrag Pantelić (33) na proleće ponovo nositi dres Vojvodine.

-Ne mogu da kažem o kojem klubu je reč, ali smo i Vojvodina i ja poslali svoje uslove za taj transfer i sada čekamo odgovor – kaže za „Sport“ iskusni napadač. – Ako odem, ugovor će biti potpisan do decembra i to će, ujedno, biti i kraj moje karijere. Ako ne, odradiću ugovor koji me sa Vojvodinom veže do juna i tada staviti tačku na aktivno bavljenje fudbalom.

STIGLE PONUDE MANČESTERA I BARSELONE

ALEKSIĆ I SMILjANIĆ KAPARISANI?

Za dvojicu najdarovitijih mladih fudbalera „lala“, Danijela Aleksića (16) i Gorana Smiljanića (17), potvrđuje to i Butorović, stigle su vrlo konkretne ponude iz Mančester junajteda i Barselone. I jedni i drugi predlažu da dvojica mladih napadača, i u naredne dve godine, igraju za Vojvodinu, ali da, uz odgovarajuću nadoknadu koju su spremni da plate odmah, posle toga na njih imaju sva prava. Kakav će biti odgovor „lala“ znaće se narednih dana. Kako je „Sport“ već pisao, Menčester se i ranije interesovao za Aleksića, dok je Smiljanić, prošle zime, bio u kampu Barselone.

Ljubinko Drulović na klupi Rada

Nekadašnji fudbaler Partizana i reprezentativac Srbije i Crne Gore Ljubinko Drulović preuzeće uskoro ekipu Rada. Drulović je postigao dogovor sa rukovodstvom beogradskog kluba koji se takmiči u drugoj ligi, tzv. Prvoj ligi Telekom Srbija i uskoro će biti i zvanično promovisan.

Drulović je igračku karijeru završio 2005. godine u portugalskom Penjafielu, a ovo će mu biti prvi trenerski angažman.

Rad se posle 17. utakmica nalazi na 4. mestu Prve lige Telekom Srbija sa 28 bodova, 5 manje od vodećeg Javora.

Drulović je glavni deo igračke karijere proveo u Portugalu, gde je otišao 1992. godine upravo iz Rada. Nastupao je između ostalih i za Porto i Benfiku, a u srpski fudbal prvobitno se vratio 2003. godine, kada je u dresu Partizana zaigrao u Ligi šampiona.

Odigrao je 38 utakmica za reprezentaciju Jugoslavije i postigao tri gola.