NEĆE ME VANDALI OTERATI IZ HUMSKE
To što viču, viču već 10 godina i više me uopšte ne potresa. Oguglao sam čak i na to što ponekad te reči slušaju i moj sin i kćerka kada dođu na stadion

Žarko Zečević jedan je od malobrojnih u Srbiji koji može da se pohvali neobičnim jubilejom - tačno pola života proveo je kao sportski funkcioner. Za to vreme "promenio" je četiri države i tri režima.

Sa fudbalskim klubom Partizan osvojio je deset titula državnih prvaka, uspeo da napravi moderan sportski centar, vredan 20 miliona evra.
Preživeo je teške trenutke, pa čak i da mu s vrha, zbog "neposlušnosti" prete hapšenjem. I doživeo da mu, pored svega što je, kako kaže, za ovaj klub uradio, navijači s tribina dovikuju: "Zeko, lopove, Zeko, odlazi!"

- Iskreno, to mi viču već 10 godina i više me uopšte ne potresa - kaže 56-godišnji Zečević, koji je 1978. došao na čelo Sportskog društva Partizan, a od 1985. obavlja funkciju generalnog sekretara istoimenog fudbalskog kluba.
Oguglao sam čak i na to što ponekad te reči slušaju moj sin i kćerka kad dođu na stadionu.
Zečević retko reaguje na napade, a kad to čini, koristi isključivo tri odgovora:

- Prvi odgovor je: Za ovu 21 godinu, koliko sam u fudbalu, u inostranstvu sam prodao sigurno oko 170 igrača. Da li je ijedan od njih rekao nešto protiv Partizana, Nenada Bjekovića, mene? Nije! Požalio se da je zakinut? Nije! Da li se iko živ oglasio da kaže - prevarili su me? Nije! Nikada se niko nije oglasio. A bar kad odu u inostranstvo više ne zavise ni od Partizana, ni od Bjekovića, ni od Zečevića. Ali, kad dođu na pripreme reprezentacije, puna ih je kancelarija Partizanovog stadiona i svi imaju samo reči hvale.
Drugi odgovor glasi: za ovih 15 godina Partizan je napravio sportski centar koji vredi oko 20 miliona evra, renovirao prostorije u kojima sada sedimo, a koje su prokišnjavale... Da li sam osvojio titulu državnog prvaka? Osvojio sam 10! Da li sam osvojio kup? Osvojio sam!
Da li smo igrali u Ligi šampiona i Kupu UEFA! Igrali smo!
I treća stvar: ja u sportu egzistiram 28 godina. Verovatno sam se popeo na vrh glave, i onima koji me vole i onima koji me mrze. Pogotovo što znaju da sam u određenim stvarima beskompromisan. Ako mislim da je nešto protiv Partizana, protiv interesa kluba, borim se do poslednje kapi krvi. Ma odakle napadi dolazili!

A pritisci da ode sa funkcije (koji, tvrde Zečević, praktično traju od trenutka kada je došao na mesto generalnog sekretara) stizali su i s mnogo opasnijih mesta nego što su tribine stadiona. Dešavalo se da ga neki od najmoćnijih ljudi vlasti i državne bezbednosti dočekuju u kancelariji s ne baš prijatnim porukama, pa i pretnjama hapšenjem. Dešavalo se i da ujutru ne znam da li će ga u kancelariji sačekati sekretarica ili policija. A umesto sekretarice, ponekad su ga na ulaznim vratima sačekivali stranački funkcioneri s preciznim kadrovskim uputstvima ko bi trebalo da bude u rukovodstvu kluba. O tim stvarima, dodaje, još nije spreman da do kraja progovori.

Kako je i pored svega toga uspeo da ostane u fotelji generalnog sekretara, pitamo.
- Eto, sve sam to preživeo i dalje ovde sedim - kažem. - A šta mi sve nisu pakovali. Za ove dve decenije najmanje 15 raznih inspekcija, policija, ne znam ko mi sve nije sedeo na glavi. I ništa nisu našli. Znači, ili nije ni bilo šta da se nađe, ili sam mnogo vešt pa i to treba ceniti. Imao sam snage da sve to prevaziđem. Kad je moj otac mogao pred sahranu da namešta glave svojim roditeljima koje su zaklali četnici, mogu i ja da gledam i slušam sve ovo, ništa mi ne fali. Kad čujem sve što mi viču, sve te napade, samo s setim tog očevog iskustva i za mene ne postoji nikakva prepreka. Može da mi radi i govori ko šta hoće, ja znam šta sam i koliko postigao.

Zečević se nada da će kruna njegove karijere biti novi, ultramoderni stadion Partizana u Beogradu koji bi, kako kaže, trebalo da bude gotov najkasnije 2010. I da će za 50 godina, kao što danas pominju Peku Dapčevića, kao nekog ko je sagradio ovaj stadion Partizana, govoriti: "Neki Zeka smogao je snage da napravi ovo čudo od stadiona".