Povratak u surovu realnost... Posle odlične igre u Kupu UEFA protiv Groningena, fudbaleri Partizana nastavili su u domaćem prvenstvu tamo gde su stali prošle subote - porazom. "Crno-beli" su pružili još jednu očajnu igru i tako doživeli treći uzastopni poraz, ovog puta od Mladosti iz Apatina - 1:0 (0:0).
Teško da se rečima može opisati igra Partizana u prvom poluvremenu. Jedinu akciju u tom delu igre napravili su navijači "crno-belih", koji su bakljadom prekinuli utakmicu i pogodili igrača domaćih Kozoša u leđa. Kada se sve smirilo, šansu za vođstvo Partizana imao je Zajić, ali je sa pet metara šutirao preko prečke.

Trener Ješić je na početku drugog poluvremena izvršio sve tri izmene (Kralj je izašao zbog povrede), pa je u nastavku Smiljanić igrao na mestu štopera. Vukelja je imao veliku šansu u 51. minutu, kada je šutirao snažno pod prečku, ali je golman Mladosti Žakula odlično reagovao.

A onda je došao taj čuveni trenutak, kada Partizanov protivnik iz prve ozbiljne akcije postigne pogodak. Nasumično izbačena lopta iz šesnaesterca Mladosti stigla je do Drakulića, koji je iskoristio zbunjenost Bajića i nespretnost Pantića, koji je prvo istrčao, pa se vratio na gol, i lukavim udarcem doveo Apatince u vođstvo u 60. minutu.

Napadao je Partizan posle toga, ali se Mladost, kako to trener Ješić voli da kaže, "organizovano branila", pa od izjednačenja nije bilo ništa. Mogli su domaćini i da povećaju prednost, ali sudija Matić nije svirao penal za Apatince, posle faula Pantića nad Desnicom.

Posle meča, grupa od desetak navijača Partizana pokušala je da uđe u svlačionicu "crno-belih" da se obračuna sa "miljenicima", ali je policija reagovala na vreme i sprečila sukob

Pošto puko iznošenje stavova autora ne bi moglo da zadovolji neutoljivu glad "svekolikog pučanstva" za objektivnosti, rešio sam da se ovoga puta služim isključivo proverenim i opšte prihvaćenim činjenicama.

Liga šampiona 03/04, stadion Partizana, Partizan - Real Madrid 0:0. Vrh (za naše uslove i okolnosti, naravno). Kraljevski klub nadigran, Bekam i ostale "devojčice" ponižene, izigrane i nadigrane. Euforija na svakom koraku, crno-belo je ponovo u modi.

27. oktobar 2005. Stadion Partizana, Partizan-Timok 1:1, penalima 5:6.Dno. Favorit posramljen, izgažen, ime kluba ukaljano i osramoćeno. Podsmeh i vicevi na svakom koraku.

Šta se dogodilo u međuvremenu? Šta se događa sada? Događa se to da su najzvučnija pojačanja Bugarin u trećoj godini života koji je pružao prosečne partije u azerbejdžanskom šampionatu (da, dobro ste pročitali) i istrošeni veteran koji je ispao u drugu špansku ligu, a stubovi odbrane penzioneri i večiti kikseri, ili nervozni umišljeni mladići koji češće šutiraju sudiju nego loptu.

Nijedan jedini problem koji je prouzrokovao da od splavova posle istorijske utakmice sa Realom igrači i navijači pređu put do gutanja bensedina i unajmljivanja obezbeđenja.  

-Kreator igre posle odlaska "Ilića kapitena" definitivno fali. Teško da će takvu genijalnost nadomestiti već spomenuti nesretni Nikolov.

-Posle "sumnjivih" 4:3 sa Bežanijom, usledile su još neubedljivije partije protiv Banata, pa i porazi u Novom Sadu i famozna utakmica sa OFK-om.

-Talenti beže iz kluba gde stignu (Sulejmani,Babovic,itd.).

-Igrači bojkotuju trenera.

-Trener bojkotuje igrače.

-Nedostaje golgeter (jeste Odita nešto pokušao, ali... i to veliko ALI)

-Čini se da nije sve čisto u finansijskom poslovanju (nećemo ništa govoriti, jer to nije naš posao, ali vredi "baciti oko" na knjigu "Najveće mućke u FK Partizanu", koju možete naći ovde www.juznifront.net/uprava_napolje/najvece_mucke.php

-Navijači bojkotu utakmice (i ako je poseta oko 7,8 hiljada - redovno)

Činjenica je da sam pogrešio kada sam rekao da je Partizan druga evropska liga. Nije. On je, na moju veliku žalost, kao i nažalost svih iskrenih ljubitelja fudbala daleko ispod tog nivoa. Evropski je klub koliko su to i Timok, Makabi Petah Tikva, Banat i ostali. Ko je zato kriv?Sportski novinari koji imaju hrabrosti da to kažu, sigurno nisu. Nek vam je na čast, gospodo Bjeković-Zečević.

Jel to kompleks? Možda. Nisam siguran. Ali sam siguran da je kompleks skandirati protiv uprave dok se održava minuta ćutanja. Toliko o moralu. Što se Partizana tiče, voleo bih da za kraj kažem kako će se vratiti na staze stare slave. I hoće. Jednom. Ali sa ovim ljudima na čelu - teško. Treba nam čudo, treba nam vera, treba nam snaga. A to se ne postiže pljuvanjem novinara po Internetu, dragi navijači. Živelo bolje sutra, ako sutra, sa ovim ljudima u foteljama, opšte i postoji za Partizan!