Ko ima zivaca i jak stomak moze da procita zvanicno saopstenje uo FK Partizana

Dana 03.12.2006. godine, u elektronskim javnim glasilima i dana 04.12.2006. godine u novinskim javnim glasilima objavljeno je pismo sa potpisom Navijačka organizacija Grobari Jug koje je navodno upućeno najvišim organima vlasti u Republici Srbiji. Neka javna glasila su ovom pismu dale prioritetan značaj, čak i odnosu na aktuelna zbivanja na domaćoj i međunarodnoj političkoj sceni.

Pismo takozvane navijačke organizacije Grobari Jug predstavlja pamflet koji je po količini laži, kleveta, izvrtanja činjenica i pokušaja manipulacije javnošću bez presedana u istoriji srpskog sporta. Nije nam poznato da se jedan sportski klub u globalnim razmerama ikada suočio sa ovakvom rušilačkom mržnjom i pokušajem da se metodom nasilja i linča sruši sve što je mukotrpno stvarano u višedecenijskoj bogatoj istoriji.

Takozvani navijači Partizana – autori pamfleta – koji za sebe mogu da vežu bilo kakav pridev, ali ne i da su navijači Partizana, jer se to protivi zdravom razumu i minimumu etičkih obzira, kažu da su kao građani Srbije ozbiljno zabrinuti na način kojim se upravlja i raspolaže imovinom koja je još uvek u državnom vlasništvu. Njihovi mentori i savetodavci očigledno ih nisu poučili da imovina FK „Partizan“ nije državno vlasništvo i da FK „Partizan“ ima status udruženja građana kao i svi sportski klubovi u ovoj zemlji. Dušebrižnicima usput poručujemo da se imovina FK „Partizan“ prethodnih godina neprestano uvećava, da se sa njom upravlja domaćinski i u najboljem interesu kluba i da je FK „Partizan“ u srpskom sportu uzor finansijske i organizacione stabilnosti. Kako je moguće da je u vremenu tobožnjeg „propadanja“ FK „Partizan“ izgradio jedan od najmodernijih sportskih centara u Evropi kojem su divljenje, između ostalih, iskazali Lenart Johanson, Mišel Platini, Franc Bekenbauer i Havijer Klemente.

Takozvani „navijači“ takođe kažu da je FK „Partizan“ poslednjih nekoliko godina u velikoj organizacionoj i rezultatskoj krizi. Pitamo se da li pod „velikom organizacionom i rezultatskom krizom“ podrazumevaju plasman u UEFA Ligu šampiona u sezoni 2003/2004, jedini u istoriji srpskog fudbala, ili rezultate u sezoni 2004/2005 kada je FK „Partizan“ dospeo do osmine finala Kupa UEFA prezimivši u Evropi kao jedini srpski klub u poslednjih petnaest godina i odigravši ukupno 12 međunarodnih utakmica, najviše u istoriji srpskog fudbala u jednoj takmičarskoj sezoni. Čak i ove jeseni, kada su rezultati daleko ispod mogućnosti kluba, FK „Partizan“ je u evropskim takmičenjima postigao neuporedivo više od ostalih srpskih klubova.

Ovde treba napomenuti da se rezultati iz poslednjih godinu dana, kojima niko kome je stalo do kluba nije zadovoljan, u pamfletu gotovo i ne spominju, već se on zasniva na lažima o „mahinacijama“ i „lopovlucima“, i to u vremenu od prethodne dve decenije. Time su takozvani „navijači“, možda nesvesno, otkrili da njihove aktivnosti nemaju veze sa aktuelnim rezultatima, već se radi o ataku na klub koji ima potpuno druge razloge i ciljeve.

Takozvani „navijači“ tvrde da je aktuelna uprava FK „Partizan“ sama sebe izabrala bez demokratskih izborne procedure. Upravu FK „Partizan“ bira Skupština kluba po zakonskoj proceduri, a Skupštinu kluba sačinjavaju istinski članovi i navijači FK „Partizan“. U njoj nema, niti će bilo kada biti mesta za one koji svoju „ljubav“ prema Partizanu ispoljavaju na utakmicama divljačkim uništavanjem imovine kluba, izvikivanjem šovinističkih i rasističkih parola, horskim vulgarnim i prostačkim vređanjem i upotrebom pirotehničkih sredstava zbog čega se FK „Partizan“ već godinama nalazi na „crnoj listi“ UEFA kao jedan redovnih snabdevača kase UEFA sredstvima od kazni za huligansko ponašanje navijača.

Autori pamfleta pominju poslednjih 20 godina kao period loših rezultata i finansijskih afera. Njihovi umovi, izobličeni od mržnje, nisu mogli prostom matematikom da izračunaju da je u poslednjih dvadeset godina FK „Partizan“ osvojio više trofeja nego u prethodnih četrdeset godina, niti su smogli snage da se informišu i saznaju da se u poslednjih dvadeset godina za FK „Partizan“ ne vezuje nijedna finansijska afera i da u više redovnih kontrola nadležni organi i nezavisni revizori nisu otkrili nikakvu nepravilnost u poslovanju FK „Partizan“ koja bi imala obeležje krivičnog dela ili kršenja zakona uopšte. Nasuprot lažima o „mahinacijama“ i „lopovlucima“ koje se plasiraju u javnost sa neljudskom upornošću, a bez ijednog argumenta, stoji istina o besprekornom i pozitivnom poslovanju, retkom u svetu sporta.

Umesto da se pridruže nadčovečanskim naporima rukovodstava JSD i FK „Partizan“ da obezbede stranog investitora za realizaciju projekta izgradnje novih supermodernih sportskih objekata – fudbalskog stadiona, kompleksa od 8 teniskih terena i dve sportske sale sa pratećim sportskim i administrativnim sadržajima – koji će Srbiji i Beogradu doneti priliv stranog kapitala od nekoliko stotina miliona evra, a sportistima sva 24 kluba JSD „Partizan“ trajnu materijalnu osnovu za postizanje vrhunskih rezultata, takozvani „navijači“, valjda iz silne „ljubavi“ prema crno-belim bojama, pozivaju državu da spreči realizaciju tog projekta koji svim klubovima Partizanove porodice treba da obezbedi prednost u odnosu na sportske rivale!

Vezujući FK „Partizan“ za čelnike prošlog režima takozvani „navijači“ prihvataju otrcanu i budalastu tezu onih kojima Partizan nije prirastao srcu da je dominacija FK „Partizan“ u devedesetim godinama prošlog veka rezultat bliskosti sa prošlim režimom. Kada se ta dominacija nastavila i posle 2000. godine tu tezu su prestali da iznose čak i njeni najuporniji zagovornici, a evo sada je ističu oni koji sebe, gle apsurda, nazivaju „najvernijim navijačima Partizana“.

Ključni cilj pamfleta, nevešto skriven, je da se devalviraju svi rezultati FK „Partizan“ ostvareni prethodnih decenija iznošenjem stava da su oni posledica navodnih „mahinacija“, a ne rada i stručnosti struktura kluba i da se FK „Partizan“ trajno obeleži kao „mafijaški“ klub. Pitamo se kako neko, ko sebe naziva partizanovcem, može na ovakav klevetnički i podmukao način da diskredituje i kompromituje sve što je klub učinio u sportskoj borbi na igralištima širom Evrope i naše zemlje?

Ostavimo po strani pamflet objavljen trećeg i četvrtog decembra ove godine koji stručnjaci za psihu treba da proučavaju kao primer da ne postoje granice lažima koje ljudski um može da smisli i recimo o čemu se ovde u stvari radi.

Pre nekoliko godina su samozvane „vođe“ takozvanih „navijača“ objavili rat FK „Partizan“, jer klub nije bio spreman da ispunjava njihove materijalne zahteve – da besplatno dobijaju karte za utakmice koje bi kasnije preprodavali navijačima čije su samoproklamovane „vođe“; da po povoljnim cenama dobijaju artikle sa obeležjima Partizana takođe radi preprodaje; da klub posluje sa njihovim privatnim preduzećima; da im se plaćaju putovanja na utakmice van Beograda; da nekažnjeno divljaju na utakmicama i krše zakonske propise i međunarodna pravila. Ti zahtevi se u kriminološkoj terminologiji nazivaju reketiranjem. Kada je klub odbio da im izađe u susret „vođe“ su otpočele rat koristeći metod pretnji i ucena, fokusirajući ličnost generalnog sekretara FK „Partizan“ kao čoveka na koga treba najžešće udariti.

Rat samozvanih „vođa“ otpočeo je još u jesen 2000. godine i manifestovao se pretnjama, ucenama, namernim izazivanjem incidenata radi novčanog kažnjavanja kluba kao organizatora utakmica i skandiranjem vulgarnih i prostačkih poruka upućenim igračima, trenerima i čelnicima kluba. U avgustu 2004. godine takozvani „najverniji navijači“ izazvali su jedan od najvećih skandala u istoriji kluba demolirajući autobus koji je prevozio igrače i ugroživši njihov fizički integritet. Taj napad se dogodio u trenutku rezultatskog vrhunca seniorske selekcije.

Koristeći objektivno lošije rezultate kluba u poslednjih godinu dana kao povod i našavši medijsku podršku i finansijske izvore, oni su svoje aktivnosti radikalizovali, bojkotom utakmica u kojima je klub domaćin i stvaranjem nesnošljive atmosfere verbalnog linča na gostujućim utakmica najvulgarnijim i najagresivnijim vređanjem igrača, trenera i čelnika kluba sa očiglednom namerom da negativno utiču na igru i rezultate kluba očekujući da će izazvati organizacionu krizu u kojoj bi ostvarili svoje ciljeve da „navijanje“ bogato naplate reketiranjem kluba.

„Vođe navijača“ udružene i koordinirane sa delom javnosti, pre svega listom „Tabloid“ i televizijskom emisijom „Sportska galaksija“, vode klevetničku kampanju bez premca u istoriji srpskog sporta sa ciljem da se najgnusnijim lažima FK „Partizan“ prikaže u javnosti kao „sinonim za lopovluk“, a njegovi čelnici kao „kriminalci“ i „mafijaši“. Cilj ove kampanje, koja se vodi sa bezobzirnošću, osionošću i mržnjom koja nije shvatljiva razumnom čoveku, je da se, ne samo fudbalski, već i ostali vodeći klubovi JSD „Partizan“ trajno uklone sa sportske scene Srbije kao nosioci vrhunskih rezultata. U čitavoj akciji „vođe“ bezočno manipulišu, koristeći kada je neophodno batine kao argument, grupom uglavnom maloletnih lica koje navode i podstrekavaju na linč, divljačko ponašanje i kršenje zakona.

Samozvane „vođe“ i njihovi savetodavci i saveznici imaju još jedan važan strateški cilj – potpuno satiranje legendarnog Partizanovog Juga koga pokušavaju da, od simbola neizmerne i bezrezervne ljubavi prema klubu i fanatičnog, ali sportskog i fer navijanja, pretvore u instrument uništenja kluba i poligon za ispoljavanje najnižih poriva.

Atmosfera javnog linča naročito je usmerena ka generalnom sekretaru FK „Partizan“, koga kreatori kampanje očigledno smatraju ključnim rukovodiocem u JSD „Partizan“. Horsko izvikivanje uvreda i kleveta praćeno medijskim lažima, napadi na fizički inetgritet, promocija pogrebnog krsta sa 2006. godinom kao godinom smrti, pretnje članovima porodice, stvaranje uverenja da je neko „kriminalac“, „lopov“ i „mafijaš“ – sve je to obrazac koji je u ovoj zemlji, na žalost, uspešno primenjen početkom 2003. godine sa tragičnim posledicama.

FK „Partizan“ će ovaj rat dobiti, jer pobedi nad lažovima i klevetnicima, huliganima i reketašima i njihovoj rušilačkoj mržnji nema alternative. U ovoj borbi FK „Partizan“, za sada, nema podršku znatnog dela sportske javnosti, iako se bori za poštovanje reda i zakona, za razvoj srpskog fudbala i sporta, za dobrobit svih klubova JSD „Partizan“ i za zadovoljstvo svih onih koji iskreno i bez zadrške i dileme vole crno-bele boje. Ostavljamo svim istinskim navijačima i sportskoj javnosti da, objektivnom analizom činjenicama, prosude koga treba da podrže.

Ovo saopštenje ima karakter odgovora na pismo potpisano od Navijačke organizacije Grobari Jug i molimo javna glasila da ga tako tretiraju i objave u skladu sa odredbama Zakona o javnom informisanju.


U Beogradu, 04.12.2006. godine


Upravni odbor FK „Partizan“

Toliki beobrazluk sam samo jos video u saopstenjima sps i jula pred petooktobarsko desavanje.