Evo i mene sa tekme. Kaj reć... Bilo bi mi žal da nisam bil. Ko pesu. Guštal sam sa starom ekipom sa kojom sam išel i na gostovanja i na domaće tekme. Bome je bilo puno ko šipak. Rekel sam ja da se to da natiskat. Ipak je bilo više ljudi nego kaj su neki mislili i svakako više nego kaj je kapacitet dvorane. Da smo igrali u Dvojki, to bi nekak bilo taman. Možda bi došlo i više ljudi koji nisu dio grupe, a jednostavno vole Dinamo. O nekim drugim stvarima vezanima za posjetu i tome slično ću kad se naspavam

Kaj se same tekme tiče, kak je rekel arcturus na tribni, vidlo se da nam fale kartonirani igrači. Falilo je malo tečnosti. Čak mislim da nam je igra bez lopte bila slabija i da smo zato teško dolazili u prigode, a par lepih šansi smo zapucali. Nakon toga su nas kaznili i držali 1:1 do njihove greške u drugom poluvremenu. Jel to bio umor, pad koncentracije zbog navijanja, ne bih znal. Uglavnom, dobro nam je došla ta pogreška. Taman prije udarca je pjesma završila, svi su ušutili i čekali šut po golu. Kad je lopta odsjela pod prečkom, pravi delirij. Fenomenalno. Borbenošću i pomoću tribina smo izborili ovu pobjedu. Treba znati takve tekme dobiti. I veselje igrača nakon iste je ono kaj se ničim ne može kupiti.

Malo mi nije bilo jasno zakaj nisu igrali do kraja rukometnog igrališta nego su crte bile pomaknute. Još su k tome bile žute pa je bilo jako teško pratiti nama na tribini, a bome i ovima dole. Kako god, meni osobno je bilo super. Odlična tekma, pobjeda, rođendansko slavlje i gušt biti sa ekipom. Uključujući i forumaše koje znam. Šteta eventualno kaj nismo imali dvojku na raspolaganju.