Potencijal za velika djela
Pristupio: 13.11.2004.
Poruka: 4.652
Srbija ima tradiciju velikih uspeha u popularnim kolektivnim sportovima, pa zato svaki komentar iz Srbije ima svoju težinu. Da krenemo:
1) Jedine sigurne dobitke na online kladionici imam kada se kladim protiv vas Hrvata. Tako sam, na primer, dobio pare kladeći se protiv vas u polufinalu i utakmici za treće mesto na SP u rukometu, a i sad sam uzeo kintu igrajući duplu šansu X2, kvota 1,50. Hvala vam što me nikad ne izneverite.
2) Ovim neuspehom ste obradovali srpski populus. Neki su se već pribojavali da se ne ponovi nacionalna mora iz 1998. godine, kada su »plavi« eliminisani a Hrvati išli dalje. Mnogi su tada pali toliko nisko da su zdušno navijali za omražene Nemce u četvrtfinalu i, iako ubeđeni rasisti, slavili pogotke crnog Thurama (Tirama) u polufinalu. Možda je i magija iz Srbije pripomogla vašem neuspehu, pošto su mnogi koji su skupljali sličice za Paninijev album World Cup 2006, samo slike hrvatskih fudbalera lepili naopačke. Jednom rečju, naš neuspeh nije toliki neuspeh ako ste i vi neuspešni.
3) Ono što je dobro za vas je što se nikad ne blamirate na prvenstvima. Igrate loše i anemično, ali barem ne primate šest komada, kao Srbija na EP 2000 i sad na SP. Međutim, s obzirom na kvalitet vašeg fudbala u mlađim generacijama, može se desiti da sledeći put nastupite na nekom EP ili SP tek kad dobijete organizaciju tog takmičenja. Propustili ste veliku šansu, kao i na SP 2002, ko zna kada ćete imati sledeću.
4) Pre izvesnog vremena postavio sam, po komentarima većine, nerealnu analizu kvaliteta hrvatskih igrača gde sam ih maltene predstavio kao sve same Ronaldinje i Maldinije. Da sam ovakvu istu analizu ali srpskih fudbalera postavio na nekom srpskom sajtu, većina forumaša bi se složila sa mnom, a za loše uspehe bi okrivili selektora, neborbenost, svađe u timu, sudije, okruglu loptu, sankcije, itd.
Sećam se 1999. godine i Milovana Đorića, tadašnjeg selektora mlade reprezentacije SR Jugoslavije koji je nedeljama pre utakmice sa Hrvatima izjavljivao kako mi imamo daleko kvalitetniji tim. Svi znate da je taj meč u Beogradu završen pobedom Hrvatske 6:2. Međutim, Đoriću nije smetalo da na konferenciji za novinare posle meča izjavi: »I dalje tvdim da smo kvalitetniji!« Dakle, kad neko posle takvog brodoloma, gde je na terenu sve rečeno, izjavi da su i dalje bolji, to znači da je njegova samouverenost i prepotentnost poprimila patološke razmere. Ali i to je bolje nego biti malodušan i predati meč bez borbe, kao što vi često radite.
Navešću i najsvežiji primer. Srbija je osvojila FINA kup, pobedivši u finalu domaćina Mađarsku. Srbija je igrala bez Vujasinovića i još trojice standardnih prvotimaca, igrala je pred »neprijateljskom« publikom, igrala je protiv domaćina koji je bio silno motivisan i želeo revanš za poraz na SP, sudije su našim vaterpolistima dosudile čak desetak isključenja više, Mađari su srećno izjednačili i izvukli produžetke. Po svakoj logici, Srbija je bila osuđena da bude poražena. Ali tako nisu mislili njeni vaterpolisti. Epilog znate.
Tačno je da Srbi kao narod imaju višak samopouzdanja, što su platili u ratovima koje su vodili, ali izgleda da je u sportu to ipak bolje nego imati kompleks manje vrednosti. »Povijesni« promašaji Mornara protiv Francuske na EP2004 i Tudora protiv Australije ilustrativno pokazuju taj kompleks.