Koliko sportski uspesi (naročito protiv komšija Hrvata) znače Srbiji govori i podatak da su se svi politički zvaničnici, počev od predsednika Tadića, preko potpredsednika Vlade Labusa pa sve do premijera Srbije Koštunice prosto utrkivali ko će pre da čestita mladim fudbalerima na "veličanstvenom trijumfu". U to se možete uveriti i ako odete na naslovnu stranu zvaničnog sajta Vlade Republike Srbije (http://www.srbija.sr.gov.yu). Ako požurite, još ćete zateći čestitke Labusa i Koštunice kao gotovo udarne informacije!
Činjenica je da je Srbija sve ove godine trpela mnoge poraze na vojnom, političkom, diplomatskom, ekonomskom i moralnom planu, pa sportski uspesi dođu kao satisfakcija za sve nacionalne frustracije. Srbija još nije izašla iz 90-tih, zbog čega se sportski susreti sa Hrvatima tretiraju kao ratovi koje treba dobiti po svaku cenu.
A vi, Hrvati, imate dva puta. Ili da se i vi vratite u devedesete i onom nacionalnom zanosu i da svaki meč protiv Srba shvatate kao biti ili ne biti, ili da nastavite ovako i budete redovna mušterija Srbima. Priznajte da se više i ne sećate kada ste pobedili Srbiju u nekom sportu, osim u rukometu, početkom godine. A poraza, što u kolektivnim što u individualnim sportovima je bilo koliko hoćeš ...