Bitna stvar koja suzava manevarski prostor prilikom uporedjivanja ova dva igraca tice se, pre svega, razlika u njihovom prvoligaskom i reprezentativnom stazu. Naime, Simonu je tekuca sezona donela status prvotimca u Partizanu, dok Niko iza sebe ima tezi cirriculum vitae. Ako bih se upustio u neku prognozu, mogao bih da predvidim znacajnije domete Vukcevica u buducnosti, iz prostog razloga sto Kranjcar, uprkos sjajnom medijskom tretmanu i backgroundu, nije postao interesantan jacim evropskim klubovima, vec je morao da gadi bunar iz kojeg je pio odlaskom u Hajduk.

A sad malo o rivalitetu Zvezde i Partizana. U pocetku bese izrazeni klasni antagonizam, nastao iz nepremostivih razlika unutar osnivaca oba kluba. Te 1945. godine politicka elita toga doba, koju je povezivala partijska srodnost a ne vera ili nacionalna pripadnost, osnovala je JSD Partizan, ciji je upravljacki milje satkan od vojnog vrha. Zanimljivo je da je taj klub od pocetka imao prefiks jugoslovenstva, dok je, za razliku od Partizana, Zvezda u imenu bila "samo" SD Crvena zvezda. Osnivac je bio Omladinski savez, sto je a priori, po automatizmu, privuklo liberalniji deo stanovnistva, kao i one koje su pristalice crno-belih tada smatrale reakcionarima i braniteljima gradjanske opcije.

Kasnije u Zvezdu na velika vrata ulaze gospodari zivota i smrti u Srbiji, politicari na rukovodecim mestima, poput Slobodana Penezica - Krcuna i Aleksandra Rankovica, koji ce zatim okoncati karijere upravo zbog izrazene nacionalne orijentacije. Kako su i jedan i drugi bili rukovodioci resora unutrasnjih poslova, u Zvezdu na mala vrata ulazi policija i DB, pa zatim i novac koji Partizan nije mogao ni da sanja. Tadasnji direktor Geneksa Miki Savicevic gradi "Marakanu", kasnije Dzajic dolazi na mesto direktrora, a ostalo je vec istorija...

Bilo kako bilo, Zvezda jos uvek ima vise osvojenih trofeja u najvaznijim sportovima, sto za sobom, logicno, povlaci i brojnije simpatizere. Partizan je, zahvaljujuci vezama sa bivsim rezimom S. Milosevica, izrazenim u slucaju tadasnjeg premijera Mirka Marjanovica, uspeo da namracniji period srpske istorije iskoristi ne bi li se, sto organizaciono, sto finansijski, priblizio Zvezdi. Tvorac takve politike jeste Zarko Zecevic, koji pored fudbalskog kluba kontrolise citavo sportsko drustvo. Dok je Dzaja lezao na lovorikama pobranim u Bariju, Zeka je ljubio politicka dupeta i u vlasti i u opoziciji, uz put gomilajuci licno bogastvo koje se procenjuje na 12 miliona evra. U isto vreme, dok su navijaci Partizana sramezljivo reagovali po pitanju Milosevica, zvezdin kop je bio avangarda urbane gerile uperene protiv tiranina.

Nista cudno, ako se uzme u obzir da su zvezdini navijaci u vise navrata diktirali kasnije dogadjaje na politickoj sceni Srbije. To, kao i njihova brojnost, trenutn je jedini razlog postojanja Crvene zvezde...