Njih dvojica su dva potpuno različita profila igrača, a i ne igraju na istim pozicijama tako da ih je teško porediti, ali ako bih morao da biram koga bi od njih dvojice imao u svom timu, to je onda bez ikakvog razmišljanja Simon Vukčević.
Niko Kranjčar je talentovan, to se jasno vidi, ima odličan pas i pregled igre, ali to isto ima i Dragan Ćirić u Partizanu pa nikada od njega da postane igrač. I za Ćirića se pričalo da je extra talenat, da će biti među najboljima u Evropi, ali godine su prolazile i ništa, ostade samo talenat. Hoću da kažem da samo to nije dovoljno da bi se za nekoga reklo da je igračina. Niko se često vuče po terenu, deluje tromo, a ima samo 20 g., ipak bi trebalo u tim godinama da igra sa nekakvim žarom.
Sa druge strane, vi ne možete a da ne primetite igračku harizmu koja krasi Simona na terenu. Ja dugo nisam video sportski drskijeg igrača. Taj nema obzira ni prema kome na terenu. Strašno je siguran u sebe (nije jedinica na dresu slučajnost), ima neverovatno srce i neverovatno je borben. Ta njegova energija koju on ulaže se prosto prenosi na ostale igrače Partizana. Pored ovih motivaciono-borbenih kvaliteta, poseduje i čisto fudbalske. Ima strašan dribling, može u nizu da pređe i po 2, 3 igrača, nemoguće mu je uzeti loptu, ima dobar centaršut i odličan šut sa distance. Jedino što mu zameram je što je često sebičan i loptu drži duže nego što je to potrebno. To će se sigurno popraviti vremenom, tek mu je 19 godina. Navijači ga prosto obožavaju (a iz mog teksta se vidi da i ja spadam među njima
) i ne zameraju mu što preteruje u soliranju.
Dakle, ja svoj glas Simonu Vukčeviću!