VARpravednik je napisao/la:
Novi uradak malog Zvoneta:
Dnevnik malog Zvoneta
Ja sam s mamom i tatom bio u kazalištu za djecu. Oni su meni jutros rekli „Zvone, odlična predstava je, vidit ćeš, smijat ćemo se ko blesavi.“ Baka je rekla da ona neće ić zato što ju je vidila već puno puta i da je, sad kad je božeprosti umro Pero Kvrgić, ova predstava kandidat za iduću najdugovječniju predstavu u državi i da će ić sljedeći put. Mama je rekla da se baš raduje što će pogledat vrhunsku komediju.
U kazalištu je bilo hrpa ljudi. Mi smo se gurali sa svima i uletili skoro pa prvi u gledalište i sjeli smo u drugi red. Ja sam sjedio između mame i tate. Unutra je u roku odma sve bilo puno i ljudi su i stajali sa strane.
Kad su se svjetla ugasila na stražnjem dijelu pozornice, malo iza, je bio neki čovjek. Glava mu je izgledala ko kocka i sjedio je u fotelji i iza njega je bio neki kip. Ja sam pito mamu šta je taj kip. Ona mi je rekla da je to gospa. Ispred kockastog čovjeka je bila visoka ograda po kojoj su lupali i drmali neki mali policajci al su brzo odustali. Kockasti je uzeo neki daljinski i nešto tipko po njemu. Odjednom su na pozornicu izašli neki ružni ljudi u plavim majicama. Oni su se skupili u krug i nešto su šaptali. Jedan od njih je malo ličio na kockastog. Meni je izgledalo ko kad debeli Marac ima žvaku u razredu pa podijeli po jednu samo nama koji smo mu najbolji prijatelji, da ostali ne vide. Onda su se oni na pozornici nekako jezivo smijali i okrenili su se publici i zajedno viknili „IMAMO SUSTAV“. Onda su preko plavih majica obukli košulje i odijela. Na odijelima je bilo nešto zašiveno. Ja sam tatu pito šta je to, a on je reko da je grb HNSa. Onda su otišli sa pozornice, a umjesto njih je izašo neki čovjek. Tata je mami reko „jebote, vidi jutromlat“. Ja sam pito ko je to, a tata mi je reko „šuti i slušaj“.
Taj čovjek je reko „i tako je sustav radio petnaest godina i svi su bili sretni i zadovoljni i imali su sve veće kuće i jahte i putovali su, gostili se i uživali, i utjecaj na politiku i pravosuđe je rastao i rastaooo i rastaooooo“ i širio je ruke da pokaže to, „sve dok jednom…“ i otišo.
Tu su na pozornicu odjednom opet izašli svi oni isti s početka predstave. Onaj manji kockoglavi je viko „SUSTAV ZAKAZUJE, SUSTAV SE OKRENIO PROTIV NAS, EVAKUACIJA“ i svi u publici su se smijali. Onaj veliki kockasti iza ograde je izgledo malo nervozno. Tata se je smijo i reko mi je „jesi skužio Zvone, nije se sustav uopće okrenio, ovo je dječja predstava“ a ja sam reko „dobro tata“. Oni svi su opet preko odijela obukli plave majice. Veliki kockasti je nešto na daljinski tipko i onda je jedan od ovih sumnjivih počeo čitat s nekog papira.
Prvo je reko „Gospodo iz HNS-a, dosta je!“ Svi u publici su se jako smijali. Ja sam pito tatu „pa reko si da oni ispod imaju odijela HNS-a, kako oni sami sebi tako govore?“ a tata se pljesko po koljenima i jedva mi uspio reć kroz smijeh „u tom i je stvar, u komedijama sve može Zvone“. Ovaj na pozornici je nastavio još čitat i ljudi su se sve više smijali al kad je došo do „Mario Zebec nije slijep. On dobro vidi i točno zna sto radi.“ svi su počeli umirat od smijeha i meni je to već bilo zabavno iako nisam baš najbolje skužio. Mama je jedva meni rekla „juhuhuhu Zvone, ovi prozivaju Zebeca najozbilnije juhuhuhu e šta sve neću doživit juhuhu“.
Kockasti ispod gospinog kipa je bio sve ljući i ljući. Onaj na pozornici je zadnje reko „Dosta je. S Dinamom se više nećete napucavati na ovaj način, vidjet ćete to vrlo brzo!“ Tu je kockasti od iza viko „pucaj u HNS, pucaj!!!“ a ovi na pozornici su se zbunili ali morali su poslušat naredbe i svi oni su izvadili po pištolj i naslonili sami sebi na glavu i pucali. Mi publika smo tu već pišali od smijeha, ovi što su stajali sa strane su se držali za stomak i nisu mogli uspravno stajat i meni je tata reko „kaka komedija u pizdu strininu, a Zvone? I znaš šta je najbolje? Po istinitom je događaju“ i tu se nastavio smijat i briso suze i jedva došo do zraka.
Kad smo se vozili kuć u autu sam ja pito mamu i tatu jel to stvarno po istinitom događaju a oni su rekli da je. Ja sam pito „znači oni već tolko dugo to rade?“ Mama je rekla „ti nisi još bio u nikakom planu kad je to počelo“ a tata se nadovezo „i radit će dok god nemaju nikakvu ozbiljnu opoziciju.“ Ja sam pito „a kako su oni to uspjeli?“ Tata je onda meni reko „a jebiga sad…“ Mama je rekla „Jel znaš ti Zvone ono kad ste glasali za predsjednika razreda pa je Domba dobio najviše glasova? E isto tako, dok svi glasaju za njih, ne možeš im ništa.“ Ja sam pito „a ko je glaso za njih?“ Mama je rekla „većina.“ Ja sam pito „jel i mi?“ Mama je izgledala razočarano i rekla je „dok je bio onaj što je htio bit gospodin van terena i sa svima prijatelj, da… al on više nije tu. Kad se sljedeći put bude glasalo, vidit ćemo jel se išta promijenilo. Nadam se da je.“
