Mala pila (da prepilaš rešetke) će biti u onoj paklici Marlbora s  koje je skinuta akcizna marka!
I ništa ne priznaj..ni po koju cenu....čak i ako bude ovako :







Ilija: 'odi, 'odi... he tako, u redu. Izvinite nisam mislio da ćemo ovako da razgovaramo ali vi ste krivi: stalno izazivate, ponižavate nas, vređate nas, a Đura ima slabe živce. Da skuvamo jednu kaficu, Ah. E sad ću da skuvam kafu. Vama je sigurno poznato to su vam vaši rekli pre nego što ste se ovde doselili da sam ja bio u zatvoru dve godine, ne znam da li su vam pominjali i Đuru, verovatno jesu, i on je bio preko četri godine. E vidite to što su vam rekli, to je tačno! I ja to priznajem! Kad god me neko pita, ja kažem: jeste, voleo sam ga.
Staljin je za mene bio sve i sja. Njemu danas pripisuju svašta, i to što je istina, i to što nije istina. Optužuju ga zločine koje nije učinio, nešto jeste to se zna, i to priznajem. Ali onda u ono vreme pa ja sam mislio da je bezgrešan. Bio sam mlad, lud. Uzeo bih pušku i borio bi se misleći da ginem za svetsku pravdu. Trebalo mi je otrežnjenje, da stanem, da razmislim, da sebi kazem onaj ko te osudio želeo ti je dobro i ja sam mu danas zahvalan. Danas tačno znam gde je bila greška a gde nije.

Šta, boli vas? E pa Đura ima tešku ruku. Sve ovo ja vama pričam iz prostog razloga što mislim da ste u sličnoj situaciji u kojoj sam ja bio pre mnogo godina, ali prijatelju moj, nisi ti mlad pa da ne znaš šta radiš. U godinama si kada se ne prašta greška. Saberi se, ispovedaj mi se, evo ja ti se kunem sve što budeš meni rekao, kao čovek čoveku ostaće između ova četri zida. Čekaj, krišom sam bio uključio magnetofon... (klik) EVO! Ugasio sam ga. Ja znam da si ti kao dete morao da budeš na strani brata i oca, i to te pogrešno orjentisalo, zalut'o si u gustu šumu gde su te sačekali strani agenti koji vršljaju po našoj zemlji. To su sve Englezi organizovali. Dojavili Amerikancima, Amerikanci te sačekali u Parizu i uvukli u podzemlje. Jel' tako bilo? Jeste. A bio si mlad, prirodno je, hoćeš da jedeš, hoćeš da jebeš, a to košta brate. Pa onda droga...

Podstanar: Gospodine Čvoroviću, izgubiću avion.

Ilija: Ne brini stićićeš, stićićeš ako se lepo dogovorimo.

Podstanar: Šta da se dogovorimo ?

Ilija: Lepo, da sve ovo meni priznaš, evo ja tebi ovo govorim kao što bi govorio mom bratu Đuri da se našao u sličnoj situaciji. Da meni lepo priznaš, pa da sednemo u moja kola, odemo do SUP-a gde ćeš stati pred licem zakona i reci: JESTE, KRIV SAM, JEO SAM GOVNA ! Baš tim rečima bez moljenja, JEO SAM GOVNA RADIO SAM TO I TO, JER SAM BIO SLEP PORED OČIJU ! KAZNITE ME DA OKAJEM SVOJE GREHE, DA PONOVO BUDEM ČOVEK, DA STANEM NA SVOJE NOGE! Šta se ti smeškaš ?

Podstanar: Ne mogu da verujem da postoji čovek kao vi.

Ilija: Smem li nešto da vas zamolim?

Podstanar: Izvolite.

Ilija: Pomozite mi da vas ne ubijem! Razumeš, sa puno razloga da nikog ne ogovaram, ja sam uvek bio na ivici da nekog ubijem, nemojte to vi da budete, nemojte molim vas, nemojte vi da budete, da mi platite za sve one koji su me ponižavali, koji su me mučili. NEMOJTE VI ! Tako ćes ti brate njima lepo da kažeš, a oni će lepo da se povuku dok se dogovore, i vratimo se lepo kod Danice. Ona spremi ručak, pozovemo Đuru, on će ti oprostiti što te tukao, je li, i ti se lepo vratiš u Pariz i počneš da radiš, ali za naše.
MENE AKO SE SETE NA DAN BEZBEDNOSTI, SETE SE, AKO SE NE SETE NIKOM NIŠTA, TO JE BILA MOJA DUŽNOST DA RADIM. NAJVEĆE ZADOVOLJSTVO BIĆE MI MISAO DA SAM JEDNOG ČOVEKA IZVEO NA PRAVI PUT.