VICA OSIM JE KAO I MNOGI SELEKTORI IMAO PRAVIH POTEZA I PROMAŠAJA
I GENIJE JE GREŠAN
Imao je veliki izbor sjajnih igraca, ali je mnogo i cesto
kalkulisao. To su najbolje na svojoj kozi osetili
Savicevic, Siniša Mihajlovic; i Radmilo
Mihajlovic koje je ignorisao. Zato su šansu dobijali
Miljuš, Ravnic, Zoran Vujovic, Vulic.
Kasalo, Asanovic;, Janevski, Jakovljević, Brnović,
Mlinarić...
Poslednje
planetarno druženje najboljih fudbalera one velike Jugoslavije
završeno je nesrećnim penalima u Firenci protiv
Argentine. Propala je jedinstvena prilika da se, na oproštaju,
postigne ono što nijednoj generaciji ranije nije pošlo za
rukom. Zar nije Zvezda na kraju postojanja Jugoslavije postala evropski
i svetski prvak? Postala je zato što je bila najbolja, imala je
najbolje igrace, odlicnog trenera i sjajnog direktora.
Reprezentacija je imala samo velike igrac;e, ali ne i ostale
stubove na kojima pociva jedan takav uspeh. Osim je sa
reprezentacijom postigao mnogo: izborio je prolaz na Svetsko prvenstvo
u Italiji i Evropsko prvenstvo u Švedskoj. On je mogao
postici mnogo više da je imao malo više hrabrosti.
Bez toga nema najviših dometa!
Uostalom, taj covek je kao trener imao tri kolosalne
šanse, a ni jednu nije iskoristio. Prva je bila u onom velikom
jugoslovenskom Kupu 1981. na Marakani kada je zeljo dugo vodio
protiv Veleza i na kraju izgubio (2:4). U toj utakmici i publika
je u ogromnoj meri bila uz zelju, sudija Vlajic; mu je
dosudio dva penala, ali ni to nije pomoglo.
Drugu veliku priliku Osim je imao 1985. godine kada je na svojoj
Grbavici nekoliko minuta pre kraja susreta sa madarskim
Videotonom imao rezultat koji ga vodi u finale Kupa UEFA. Osim je imao
mnogo rešenja da dovede ekipu do finala, ali u
odlucujucim trenucima se izgubio i velika prilika je
propala.
Trecu priliku imao je, kako smo vec rekli, u Italiji na
Svetskom prvenstvu, ali ni nju nije iskoristio. Imao je veliki izbor
velikih igraca, ali je mnogo kalkulisao i u strahu od poraza,
prednost davao poslušnima, onima koji manje znaju, ali i manje
mogu. On se plašio svakog protivnika, a taj strah je kulminirao
pre izvodenja penala protiv Argentine, kada više nije
vladao ni sobom, ni formacijom koja je trebalo da dobije
odlucujucu bitku.
Kao što je Miljan na putu za Mondijla u Španiji forsirao
neke igrace kojima po kvalitetu nije mesto u reprezentaciji,
nešto slicno cinio je i Osim u kvalifikacijama za
Evropsko prvenstvo u Nemackoj i Svetsko prvenstvo u Italiji. Kod
njega su igrali (neki vrlo cesto) Miljuš, Ravnic;,
Zoran Vujovic, Vulic, Asanović, Kasalo, Janevski,
Jakovljevic;, Brnovic;, Mlinaric;.. fudbaleri malih
dometa. Kod njega je Hadzibegic; postao
bosanskohercegovacki rekorder po borju nastupa za "A"
reprezentaciju, kod njega nije bilo mesta za Radmila
Mihajlovica, izvanrednog fudbalera i golgetera i da apsurd bude
veci Mihajlovic je njegovo delo sa Grbavce na kojoj je
postao golgeter prvenstva, rekorder medu "BH" strelcima.
Na Sinišu Mihajlovica gotovo i da nije obracao
paznju, Jugovica je povremeno pozivao,
Savicevic; je postao standardan tek 1991. kada je Zvezda
postala evropski prvak, a iz reprezentacije otišli hrvatski
fudbaleri.
Kada se raspala Jugoslavija, Osim se razdruz;io sa Fudbalskim
savezom naše zemlje, ostao je u Beogradu, gde je jedno prvenstvo
vodio ekipu Partizana. Iako je naša reprezentacija pod njegovim
vod;stvom izborila odlazak na Evropsko prvenstvo u Švedsku
1992. godine, on nije zeleo ili mogao da vodi "plave" na tom
velikom takmicenju. Reprezentacija nije ni otišla zbog
zabrane koju je donela UEFA pod pritiskom politickih
moci. Posle odlaska hrvatskih i slovenackih
reprezentativaca, Osim je takod;e napustio Terazije 35 iako on
nije ni Hrvat ni Slovenac, vec ceh.
Jugoslavija - S. Irska 4:1
Hadzibegic;, Jozi&c, Spasic,
Prosinecki, Vuli&c, Ivkovic; (stoje), Jarni,
Pančev, Binić, Baždarević,
Savićevi&c acute;
OGORČENI SAVIĆEVIĆ
U našem vrhunskom fudbalu događale su se čudne
stvari, naročito kada su selektori u pitanju. Neki fudbaleri su
bili svetski, ali ne i naši jer ih selektori jednostavno nisu
hteli. Nikakvog racionalnog objašnjenja nisu imali kada su u
pitanju Halilhodžić, Pašić,
Savićević, pa i Slišković koji je bio
nestašan, ali je u reprezentaciji pružao odlične
igre.
Dejan Savićević je posebna priča, kod selektora
Osima u periodu od 29. oktobra 1986. kada je debitovao protiv Turske
(4:0) u Splitu pa do 27. februara 1991. i takođe utakmice sa
Turskom (1:1) u Izmiru, on je samo 17 puta nastupio za reprezentaciju
Jugoslavije. U tom periodu reprezentacija je odigrala 40 utakmica, a
Dejo povremeno igrao, nekad upadao, nekada bio menjan. Da sve bude
interesantnije, u tom periodu Zvezda je bila bez premca kod nas i na
putu ka evropskoj i svetskoj tituli. Ali, Osim je imao svoje pulene -
Škoru, Baždarevića, Bobana, Vulića,
Vujovića... od kojih je Savićević bio bolji, ali
nije to ništa značilo, jer selektorova je bila poslednja.
Pred utakmicu u kvalifikacijama za Italiju, 19. novembra 1988. protiv
Francuske u Beogradu, Savićević je bio ogorčen na
Osima o čemu smo razgovarali na pripremama u Novom Sadu.
Selektorova neobjektivnost i protežiranje nekih igrača
jako su ga pogađali, pa je pomišljao da više nema
smisla da dolazi na pripreme. Želeo je da se nekome poveri, a
kako smo bili jako bliski, sve mi je ispričao. Rekao sam mu da
je to tačno što govori, ali da ne bi bilo dobro da to
izađe u štampi, jer ga Osim, koji je jako sujetan, ne bi
pozvao na Svetsko prvenstvo u Italiju. Složio se sa mnom, ja o
tome nisam ništa napisao, a Dejo je očekivao da će
u Italiji biti standardan što se nije dogodilo. Odigrao je samo
tri poluvremena!