Ne računajući one kompleksaše, fudbalska Srbija bi u neku ruku volela Hrvate na SP i eventualni međusobni susret koji bio spektaklo ravan onom iz 1999. godine. Međutim, vi morate da prođete još četiri golgote.

Prva je meč Ukrajina - Engleska, u kojoj morate da navijate za Engleze.

Ako Englezi ostanu neporaženi, druga je meč Kazahstan - Hrvatska. S obzirom u kakvom sastavu ćete istrčati na teren, sada je izgleda verovatnije da Englezi neće biti poraženi u Ukrajini, nego što ćete vi pobediti u Kazahstanu.

Treća i četvrta se odnosi na mečeve "baraža", naravno ukoliko pobedite u Kazahstanu.

Modrić, Eduardo, Kranjčar, Jurić, Križanac, Ćorluka, Manžukić, Pranjić, Šimunić, Pletikosa, Olić, Petrić,... Dopunite niz.

Moram da vam priznam da ni najjače reprezentacije, koje imaju daleko veći izbor kvalitetnih igrača, kao što su Argentina, Španija ili Brazil, kada bi bile prinuđene da igraju bez skoro kompletne prve jedanaestorice, ne bi mogle da garantuju uspeh pa čak ni protiv autsajdera. Jer ne radi se samo o igračima, već i o uigranosti i sposobnosti novih igrača da ispoštuju postojeći sistem.  

Ne smem ni da pomislim šta bi bilo kada bi Srbija protiv Rumuna nastupila bez Ivanovića, Vidića, Stankovića i Krasića ... A da mi imamo toliko povređenih fudbalera, zaista ne znam da li bi imali dostojne zamene za njih.

Ova serija povreda navodi na pitanje: O čemu se radi?

Jedna škola mišljenja kaže da su povrede često uzrokovane premorom, konstantnim naporima. Međutim, sezona maltene još nije ni počela.

Druga škola mišljenja tvrdi: Pripreme u klubovima nisu dobro odrađene, pa igrači nisu spremni za maksimalne napore. To je razlog njihovog povređivanja.

Naravno, postoje i oni treći koji kažu da se radi o neverovatnom sledu malera. Ma koliko se trudili, kažu oni, jednostavno vam se ne da da se plasirate na ovo SP!