Radmilo Mihajlović, naš bivši reprezentativac, o pokretanju regionalne lige
Fudbalsko ujedinjenje je spas za našu smešnu ligu
Dugo je Radmilo Mihajlović tresao mreže po staroj Jugoslaviji u dresu sarajevskog Željezničara i zagrebačkog Dinama. Bivši jugoslovenski reprezentativac devedesetih je ostavio trag i u Nemačkoj (Bajern i Šalke), a danas iz Beograda s pažnjom prati dešavanja vezana za ujedinjenje klubova nekadašnje SFRJ.
- To je jedino rešenje i izlaz jer srpska liga, kao i ostale iz bivše SFRJ, ne vode ničemu, smešne su i u Evropu ne možemo takvi. Uopšte ne idem na utakmice, mada sam nedavno u Sarajevu gledao Željezničar - Sarajevo. To je kvalitet ravan ondašnjem republičkom takmičenju! Da se ne lažemo, Kamen, Apatin, Banat, Orašje nikog ne interesuju, ljudi znaju šta je vrednost i lako je prepoznaju.
Verujete u snagu te lige?
- Ona je veliki potencijal, na tom prostoru živi 25 miliona stanovnika, veći je filter, oborile bi se barijere za transfere. Zar prelazak Žilića u Rijeku nije pravi primer, iako je u početku imao problema. Zbog izvanrednih odbrana sad mu je na Kantridi super. Navijači će uvek praviti incidente, toga ima i u Italiji i Španiji, i to niko ne može da spreči, ali je bitno da će se poboljšati kvalitet i da će stadioni ponovo bili puni. Bila bi to idealna prilika da potencijalni kupci uđu u klubove, da se obnovi infrastruktura i da dve prvoplasirane ekipe imaju prohodnost u Ligu šampiona, što je dogovor saveza.
Hoće li srpski fudbal prosperirati?
- Naša reprezentacija bi bila jača, u nacionalni tim bi ulazili i igrači iz domaćih klubova koji bi imali više jačih utakmica. U moje vreme bilo je teško doći i na širi spisak državne selekcije, a danas fudbaler iz pete lige dođe u Zvezdu ili Partizan, odigra tri meča i eto ga u reprezentaciji.
Igrali ste i u zagrebačkom Dinamu?
- Došao sam kao pojačanje iz Željezničara i odmah, iako sam Srbin, dobio kapitensku traku. Iako su to bile godine pred rat, tadašnji trener Joško Skoblar je pitao saigrače o tome i bili su jednoglasni, nikakav problem nacionalne prirode u Maksimiru nikad nisam imao - zaključio je Mihajlović.
I. Velimirović