Ma Portugal nije nikakav bauk.... Nešto slično Bilićevoj Hrvatskoj, puno imena, a nikakve igre... Bar je protiv BiH nisu pokazali.
I ne slažem se da se nije moglo bolje... Pa ako u Zenici nismo u stanju napravit imalo kvalitetniji pritisak prema golu protivnika s Džekom, Pjanićem, Ibričićem, Ibiševićem, Salihovićem, Bajramovićem... Treba se postavit koje pitanje ljudima koji su pripremali ekipu.
Ne može se vadit na nesreću kad nisi šanse u Zenici stvorio.
I malo mi je glupo to dizanje spomenika Ćiri, jer je Baka dvaput bio dosta bliže uspjehu od Ćire. Baki je jednom trebala kući pobjeda protiv Danske, a drugi put pobjeda u Srbiji... A jadni Blaž tad nije imo ove svemirske bundesligaše.

A možda baš njima niste mogli napraviti veći pritisak. Nekoj drugoj ekipi bi mogli. Portugal je takva zahebana reprezentacija koja ne igra niš posebno, neefikasna je ali s druge strane teško im je dati gol i teško ih je nadigrati i preuzeti kontrolu na terenu. Nama nikad nisu ležali, a očito ne leže ni vama.

Ima tu i ove priče oko sponzorskih ulaznica, selebova i sl., ali ima i još nešto...

Ja sam bio na Koševu kad se igrala famozna utakmica sa Danskom za EP u Portugalu. Tri sata prije utakmice 40.000 ljudi, prepun stadion, neviđena atmosvera, a kad je krenula utakmica tajac, neki strah se uvukao i u navijače, baš strah. Veća trema na tribinama nego na terenu, navijanje pravo izostane, jer svi u grču gledaju tekmu...

Sinoć je bilo isto, bar kažu ovi koji su bili.

Hasagić lupao glavom i nogom u zid pa slomio gležanj

Nakon poraza BiH od Portugala, u svlačionici domaćina bilo je i suza i očaja, a najdalje je otišao vratar Kenan Hasagić koji nije mogao suspregnuti bijes. Lupao je glavom u zid, a kad je to učinio i nogom - slomio je gležanj.

Tipično bosanski, lupa glavom pukne zid, lupa nogom pukne noga.

Keno legenda Kad ode Suba, hoću njega na golu Hajduka

Dva komentara.
Prvo, u vezi loše atmosfere (navijanja) na stadionu. Siguran sam da je medju gledaocima bilo puno debelguzana, ali meni je taj pad u navijanju nakon primljenog pogotka (a ostalo još da se igra o-ho-ho...) preslikana atmosfera sa utakmica nekadašnje jugolsovenske reprezentacije. Sjajno navijanje - dok ne primiš gol. A onda - muk. Razočarenje. Instant depresija, a kod nekih i agonija. A onda počinju da se čuju i zvižduci koji postaju sve glasniji kako se utakmica privodi kraju...  Ma, dan i noć, jebateled, i to sve u 90 minuta! Čini mi se da Hrvati i Srbi danas navijaju drugačije, da se furaju na fazon non-stop navijanja, pa su tako, često, još glasniji nakon primljenog gola. Kod BiHovaca taj način navijanja tek treba da se primi.

Drugo, glede komentara da Portugal "nije nikakva ekipa". Ne znam. Tek, ne bih se složio. Više puta su odigrali fenomenalan napad, uz nekoliko dodavanja na prvu, superbrzo i prodorno. U Zenici su mašili tri 100% zicera, a imao sam utisak da su osećali da mogu da daju još jedan gol kad god požele. Sa zdravom Cristinom to će biti ekipa za respekt i nikome protiv njih neće biti lako.

I tako prođe i famozni baraž... SP osta i dalje misaona imenica, bar za ovaj topic...

Rezime

Epilog - kao što se pretpostavljalo, realno... Sve je bilo kao što se pretpostavljelo, neki naši promašaji, kazna, kartoni glavnim igračima, onda revanš s milion očekivanja, solidno do gola, a onda kraj.

Najbolji - Nadarević, Hasagić, Jahić - ukratko oni u koje smo sumnjali, oni koji nisu zvjezde.

Trebali biti bolji - zvijezde





 

Ja nikako ne mogu shvatit ono besomucno ubacivanje lopte sa centra u 16 metara....