Orlovi tamo ne lete - prvi deo

Orlovi tamo ne lete - drugi deoIvan Bogunović

Fudbalska reprezentacija Srbije, koju je u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo predvodio Havijer Klemente, pored ostalog je uspela da sruši promenljivu, ali u suštini pozitivnu tradiciju, dugu bezmalo 40 godina!

Počevši od EP 1968. u Italiji, selekcije SFR Jugoslavije, SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore naizmenično jesu, pa nisu uspevale da se kvalifikuju za šampionate Evrope i sveta. Nikada u tom periodu naši fudbaleri nisu vezali dva učešća na EP i SP, ali ni dva izostanka.

Od tog pravila odstupilo se samo na EP 1992. u Švedskoj, kada je Jugoslavija na terenu izborila mesto među osam najboljih na kontinentu, ali joj je zbog rata vođenog na prostorima zapadnog Balkana, nastup zabranjen u poslednjem trenutku.

Zbog sportskih sankcija posle toga nismo mogli da učestvujemo u kvalifikacijama za Mundijal u SAD 1994, ali se odsustvo sa tog takmičenja uklopilo u "da/ne" matricu, s obzirom na to da su "plavi" igrali u Italiji 1990, a takođe i u Francuskoj 1998. godine.

Poslednju utakmicu na prvenstvima Starog kontinenta nacionalni tim je odigrao 25. juna 2000. u Roterdamu. Tada su Holanđani u četvrtfinalnoj utakmici održali lekciju izabranicima Vujadina Boškova i savladali ih rezultatom 6:1.

U kvalifikacijama za Portugal 2004. bolji su bili Italija i Vels, i to zahvaljujući "legendarnim" mečevima protiv Azerbejdžana (2:2 i 1:2), a na predstojeći šampionat u Austriji i Švajcarskoj umesto Srbije će putovati Portugal i Poljska, ovog puta najviše zahvaljujući porazu od Kazahstana (1:2) i remiju sa Jermenijom (0:0).

Klementeova obećanja

Tadašnji predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić saopštio je 19. jula 2006. godine da će Iliju Petkovića, posle debakla doživljenog na Mundijalu u Nemačkoj, zameniti španski stručnjak Havijer Klemente. Dan kasnije "mali Napoleon" se zaista pojavio u Beogradu, tom prilikom poručivši da u Srbiju nije došao iz avanturizma.

"Želim da stvorim reprezentaciju koja će igrati časno i na terenu pružati maksimum. Nastojaću da vratim ugled srpskog fudbala u svetu, da vratim borbeni duh i mentalitet", rekao je Klemente pre potpisivanja dvogodišnjeg ugovora, vrednog 720.000 evra.

Očekivalo se da će strani selektor, koji ima znanje, autoritet i lični integritet, u kombinaciji sa individualnim kvalitetom fudbalera, novim imenom države, grbom i himnom konačno dati pobedničku formulu i reprezentaciju za ponos...

Međutim, već prvi Klementeovi koraci - i ne samo njegovi - bili su dosta traljavi. Recimo, na samoj promociji novog selektora, na panou iza njegovih leđa, pisalo je "SrVbija", zbog čega je direktor marketinga FSS Gradimir Branković odmah podneo ostavku.

Lažnu nadu probudio je zajednički debi španskog trenera i Srbije, na kojem je 16. avgusta u Uherskom Hradištu ostvarena impresivna pobeda nad Češkom - 3:1. "Orlovi" su pokvarili oproštaj Pavela Nedveda od dresa reprezentacije, a Klemente je dao šansu mladim fudbalerima, kojima su podršku davali iskusni Stanković, Žigić, Koroman, Pantelić...

Sa spiska je izostavljen Mateja Kežman, koji ni do danas nije vraćen u nacionalni tim, a mnogi koji su pozvani na prvo okupljanje - Saša Ilić, Jevrić, Baša, Marjan Marković, Luković, Stepanov, Biševac, Ljuboja, Trišović, Lomić - iz ovih ili onih razloga su izgubili status A reprezentativaca u narednim mesecima.

Dobro je počelo...

Za startni meč kvalifikacija, u Beogradu protiv Azerbejdžana, vraćeni su provereni Krstajić i Vidić, iz mlade selekcije prekomandovan je Branislav Ivanović, a pozvani su još Ergić i "večita rezerva", golman Avramov.

Na praznoj Marakani, zbog suspenzije stadiona, gol za minimalnu pobedu i osvetu Azerima postigao je Nikola Žigić u 69. minutu. Formacija 4-3-3 nije se pokazala kao najsrećnije rešenje i od nje se brzo odustalo, a Klemente se posle utakmice pravdao time što "gol nije postignut na vreme"...

Četiri dana kasnije u Varšavi, više srećom nego pameću i dobrom igrom, Srbija je odigrala 1:1 sa Poljskom i tako ostvarila povoljan rezultat na terenu jednog od direktnih konkurenata. Među stativama je briljirao Vladimir Stojković, a izjednačujući gol postigao Danko Lazović.

Iz dve utakmice odigrane početkom oktobra u Beogradu, "orlovi" su osvojili maksimalnih šest bodova. Belgijance (1:0) je srušio Žigić, Jermene (3:0), Stanković, Lazović i Žigić, a da nije sve išlo glatko pokazuje podatak da su se mreže protivnika po pravilu tresle tek u drugih 45 minuta.

Najvažnije u tom trenutku bilo je, ipak, to što su "orlovi" otišli na zimsku pauzu idealno pozicionirani za plasman na EP. Zauzimali su prvo mesto na tabeli A grupe ispred Finaca, dok su Poljska, Belgija i Portugal sa po jednim porazom na svom kontu već osećali pritisak.

Orlovi tamo ne lete - drugi deo

Orlovi tamo ne lete - prvi deoIvan Bogunović

Dogodio se Kazahstan

Onda je došao tužni 24. mart 2007. i gostovanje u Almatiju. Klemente je prvi put pozvao švajcarskog Srbina Zdravka Kuzmanovića - iako ga je, po sopstvenom priznanju, malo gledao - a prvih 11 za meč protiv Kazahstana sastavio je po zaista čudnim kriterijumima.

Dovoljno je reći da su na klupi sedeli Dragutinović, Krstajić, Duljaj i Koroman, da su potpuno neuigranu odbranu činili Marković, Stepanov, Vidić i Duško Tošić, a još neuigraniji vezni red Krasić, Boško Janković, Ergić i Nenad Kovačević.

Kazahstanci su golovima Žumaskalijeva i Aširbekova došli do prve pobede u zvaničnim mečevima pod okriljem UEFA, a Srbija doživela bruku koja će je skupo koštati.

Klemente je odabrao najgori mogući trenutak za testiranje novih varijanti, mada je činjenica da su igrači delovali nemotivisano, anemično, sporo, kao da su u kopačkama imali olovo. Posle su mnogi tvrdili kako je zbog vremenske razlike i aklimatizacije trebalo ranije krenuti na put, a ista priča aktuelizovana je i u oktobru, posle gostovanja u Jerevanu.

"Kazahstan je potpuno neutralisao našu igru na sredini terena", rekao je Klemente, verovatno nesvestan da će slične izjave morati da daje posle još nekih mečeva.

Samo četiri dana kasnije, ekipa iz Kazahstana, pojačana Dragutinovićem, Krstajićem i Duljajem, pokazala je da kada hoće, može da igra mnogo bolje.

Konačnih 1:1 protiv Portugala na Marakani opet su nam ulili optimizam, ali malo ko se u danima posle utakmice zapitao kada je reprezentacija u jednoj zvaničnoj, takmičarskoj utakmici pobedila ekipu iz prvih deset na svetu?

Statistika kaže da su posle raspada velike Jugoslavije upisane samo dve pobede nad Češkom (tadašnji vicešampion Evrope), u okviru kvalifikacija za SP 1998. godine.

"Plavi" i "orlovi" su od 1996. naovamo uspevali da odigraju nerešeno sa Italijom, Španijom, Nemačkom i Portugalom, gubili su od Holandije i Argentine, ali jednostavno nije bilo rezultata koji bi kod igrača stvorili obavezu, odgovornost i samopouzdanje, a rivalima usadili respekt, kao što su ga stekli Hrvati pobedama nad Nemačkom, Holandijom i Engleskom.

Ali vratimo se kvalifikacijama za EURO 2008.

Finska euforija i belgijski šamar

Minimalno izmenjen tim iz okršaja sa Portugalcima (Rukavina i Kuzmanović umesto Tošića i Ergića), uspeo je da još jednom navede naciju na "tanak led" velikih očekivanja, kada je 2. juna savladana Finska golovima Boška Jankovića i Milana Jovanovića.

Skloni zapadanju u euforiju, srpski mediji utrkivali su se narednih dana u hvalospevima, mada je gola istina da Srbija u Helsinkiju nije pokazala ništa posebno.

Pogodak Jankovića već u trećem minutu omogućio je ekipi da se organizovano i rasterećeno brani, a ono što je "oduševilo" novinare bile su stvari koje bi trebalo da se podrazumevaju na svakoj utakmici - trčanje i borba do poslednjeg atoma snage.

Usledio je letnji raspust, posle kojeg se ponovila martovska greška iz Kazahstana. Opet su srpski fudbaleri poleteli više nego što je trebalo. Otišli su u Brisel da odigraju utakmicu po sistemu "lako ćemo", kao da su u najmanju ruku Brazilci.

I mediji su još jednom napravili reprezentaciji "medveđu uslugu", ukazivanjem na beznadežan položaj Belgijanaca u grupi, pisanjem kako ta ekipa više nikoga ne zanima i najavama da na stadion Kralj Boduen u Briselu neće doći ni 5.000 gledalaca...

Epilog znamo svi. Srbiju su 22. avgusta rasturili brzonogi Musa Dembele i Kevin Miraljas. Kuzmanović je sa dva šuta u metu samo uspeo da smanji na 3:2, a kola su od tog trenutka nezadrživo krenula nizbrdo.