Prašina koja se diže nakon plasmana na SP, odnosno kvazi briga oko statusa naših igrača u klubovima stvara pritisak na fudbalere, ali na neki način dovodi u pitanje sam izbor selektora.

Posle poraza u Litvaniji, pojavile su se sumnje u kvalitet igrača sa klupe, ali i sposobnost startera da drže formu u situaciji kada su prikucani za klupu, ili imaju lepo mesto na tribinama, kada igraju njihovi klubovi.

Prvi koji upada u oči je golman Stojković. Od odlaska iz Zvezde promenio je niz klubova, ili nema sreće u izboru sredine, ili ga jak ugovor sprečava da ode negde gde bi mogao da brani, ili jednostavno nema kvalitet.

Ako je ovo treće u pitanju, mi smo u nevolji. Jer, boljeg golmana od Vladimira Stojkovića nemamo. Svi koji se jave da predlože Stamenkovića iz Zvezde su ostrašćeni, Antić svakako sudbinu neće staviti u ruke momka koji je odbranio deset dobrih utakmica u poslednjih godinu dana.

Ostale opcije ne vredi razmatrati, što znači da nije u redu otpisivati čuvara mreže zbog jednog kiksa. Greška protiv Francuske se mogla desiti svakome, a loptu nije ispustio što ne brani u Sportingu, to sa tim nema nikakve veze.

Drugi primer je Milijaš. U njemu je Antić pronašao svog novog Milinka Pantića, prekid je oružje koje je „orlove“ dovelo do visina na kojima se nalaze. Bivši Zvezdin kapiten je, ma šta on tvrdio izabrao pogrešnu ligu, pa i pogrešan klub. Malo igrača njegovog profila uspeva u Premijeršipu, pogotovo u ekipama koje gaje ostrvski stil kao što su Vulvsi.

Šta će se desiti ako Milijaš i dalje bude samo rezerva u Vulverhemptonu. MekKarti u grčevitoj borbi za svaki bod nema verovatno nameru da čeka da se bilo ko adaptira? Da li će se postavljati pitanje da li Milijaš treba da igra?

Treći je slučaj Nikole Žigića. Meni recimo nije bilo jasno zbog čega ne igra u Valensiji, upao sam u prepirku sa nekim Špancima, od kojih mi je jedan vrlo jednostavno objasnio stvari.

„Žigić je dobar igrač, ali ne toliko dobar, da bi ekipa koja forsira igru kratkog pasa, sa brzim protokom lopte i pokušajem da iskoristi brzinu napadača podredila čitav koncept vašem reprezentativcu“.

Nikola svakako neće dobijati puno šansu, sve dok su Villa i ostali napadači zdravi, a Liga Evrope je, ma šta mi mislili, daleko od nekog ozbiljnijeg takmičenja za španske klubove.

Dodajte na ovo činjenicu da Jovanović gubi vreme u Standardu, što i sam priznaje, da Krasić, ako ga CSKA ne pusti, praktično od decembra do aprila neće igrati takmičarske mečeve, da je Ivanović ipak alternativa Bosingvi, odnosno Karvalju u Čelziju, da Obradović tek traži mesto pod suncem u Španiji, i neko bi mogao da tvrdi da Antić ne bi trebalo da pozove pola tima u Južnu Afriku.

Jednostavno, poenta je da mi bolje od ovih nemamo, i da je tim poznat. Eksperimenti kojima smo bili skloni u prošlosti, talentovani igrači bez iskustva iz domaće lige, guranje fudbalera koji su samo „momci koji obećavaju“, su nam se uvek obijali o glavu.

Antić je poslednja brana, ako on popusti, bolje da ne idemo na SP.