"Plavi anđeo" je i dalje u Rusiji, iako ga traži pola Evrope. I to koje. One najbogatije. Zar bi trebalo pominjati da su za srpskog asa Miloša Krasića zainteresovani Real Madrid, Milan, Mančester junajted, minhenski Bajern, Mančester siti... A najbolji igrač moskovskog CSKA i na pomenu promene sredine, kao da se naježi...

- Samo da ne pričamo mnogo na tu temu. Mesecima unazad ta priča postoji, a ja sam još u Moskvi. I ponekad se zapitam: da li je moguće da me toliki i takvi klubovi traže, a da ću ja na kraju ostati u CSKA? Valjda neću - kaže Krasić za Novosti.

Zar vam predsednik kluba nije obećao ispisnicu?

- Jeste, i to nije sporno. Ugovor me veže do leta 2011, ali dobio sam dozvolu da mogu da pregovaram sa budućim klubom. Čak su u CSKA krenuli u „poteru" za igračem koji će me odmeniti kada odem. To sve govori da je došlo vreme rastanka...

A rastanak će, ipak, biti tužan?

- Lak sigurno neće biti, jer sam u Moskvi već pet i po godina, i u ovom megapolisu, zaista sam stekao iskrene prijatelje, napravio karijeru... Naravno, svestan sam da je došlo vreme da promenim ne samo sredinu, nego i podneblje, zemlju, da nastavim rad na Zapadu, gde bi moja karijera trebalo da dostigne vrhunac.

Šta se dešava „u glavi", da li se vrti od tolikih poziva?

- Trudim se, sve ovo vreme, da se ne opterećujem previše. Naime, ova situacija nije od juče, da kažem da sam poslednje dve godine u žiži i da, iskreno, više saznajem iz medija nego što i sam znam. Naravno, pratim i ja sajtove, čitam novine, Internet je uvek pri ruci, pa je normalno i da vidim ko se sve, na ovaj ili onaj način, interesuje za mene. Ipak, čvrsto sam na nogama, izdržao sam mnoge pritiske, izdržaću još ovo malo do leta, a onda...

Pravac Španija! Ili Italija, a možda i Nemačka?

- Znam na šta ciljate - smeje se Miloš. - Radi se zaista o vrhunskim ekipama i gde god da odem, ako odem, ne mogu da pogrešim. Jer, interesovanje Reala, Milana i Bajerna postoji, ali daleko je leto. Ko zna šta sve može da se dogodi. Ono što mene raduje i što mi, zacelo, prija jeste da ti velikani zaista žele da me angažuju. Možda je Real Madrid, ipak, pik broj 1, najtrofejniji je klub na svetu, „Santjago Bernabeu" svi sanjaju. Milanezi su mu uz rame, a Bavarci takođe pripadaju samom evropskom kremu... Ne znam, ako bude sreće, zaigraću u nekom od ova tri kluba...

Mnogo toga mogu da donesu i dobre igre u Južnoj Africi. Da li već osećate damar Svetskog prvenstva?

- Svestan sam da se igre na Mundijalu gledaju drugim očima i da imaju veću specifični težinu. Svaka pobeda na SP, a samim tim i dobra igra, donose i veći rejting. Kao i što slabe ili bezidejne partije mogu da ti skinu cenu. Međutim, Mundijal je i zbog toga ono pravo i ja nemam straha da može da mi poremeti sve ono što sam stvarao godinama unazad - ne plaši se novih izazova Krasić. - Polako ali sigurno približavamo se svetskom sajmu fudbala, mada još niko ne može da se tome potpuno posveti, jer se u klubovima igra na više frontova, jure se bodovi, titule, trofeji...



Ipak, malo-malo, pa se priča o tome koliko „orlovi" mogu visoko da polete i na afričkom nebu?

- Ono što je sigurno, ova Srbija vredi i može mnogo - kategoričan je Antićev jurišnik sa desne strane terena. - Stekli smo veliko samopouzdanje, imamo i sjajnu, porodičnu atmosferu, a trebaće nam samo malo sreće da obradujemo naše navijače. Jer, ne može se visoko ako te Fortuna bar malo ne pogleda.

A to podrazumeva, a čini se da je to i najvažnije, dobro zdravlje?

- Upravo sam na zdravlje i mislio kada sam rekao da nam treba bar zrnce sreće. Trebaće nam, istina, i na terenu, ali mnogo manje - ipak je najvažnije da u Afriku stignemo živi i zdravi.

Kako se sačuvati?

- E, to je najteže pitanje koje će ostati bez odgovora. Jer, svi koji igraju u većim klubovima, a skoro svi srpski reprezentativci imaju taj status, nedeljno su na terenu dva puta. Odmora, dakle, nema, a zamor materijala je iz utakmice u utakmicu sve veći. Ne možeš ni da kalkulišeš pošto je svaki meč od izuzetnog značaja, pa na terenu daješ 100 odsto. I kako onda da se čuvaš. Jednostavno, moraš da zaboraviš na ta pitanja, da budeš maksimalno spreman i da, ponoviću, budeš u skutima sreće.

Što se tiče CSKA, moraćete da bude „našpanovani" 100 odsto?

- Naravno, igramo na više razboja, a ciljevi nisu mali - objašnjava Krasić. - Kao što znate, prvi put u istoriji plasirali smo se u četvrtfinale Lige šampiona. Stalno sam pričao da mi se priviđa Inter i žreb mi je „doneo" Dejana Stankovića i njegovu skvadru. A moja želja su bili Francuzi, Lion ili Bordo, svejedno. Mi smo već postigli uspeh koji je opčinio čitavu Rusiju, što opet ne znači da nećemo pokušati da eliminišemo i papirnatog favorita iz Milana. Samo, to nije sve, počeo je i šampionat, a želja nam je da se opet okitimo šampionskom titulom.

Čini se da konkurencija nikada nije bila žešća i izjednačenija?

- Biće to zaista prvenstvo za pamćenje. Siguran sam da je liga Rusije odmah do top 5. A možda i peta po kvalitetu. Po meni, kandidati za titulu su, pored dvostrukog uzastopnog prvaka, Rubina iz Kazanja i mog CSKA, svakako Zenit i moskovski Spartak. Međutim, ono što će biti interesantno, ima dosta klubova koji mogu da pobede i najbolje, tako da niko neće lako doći do trona.

To može da bude dobro, jer moraćete da budete uvek potpuno spremni. Pa, ako dobro igrate u Rusiji, sigurno ćete biti u najboljoj formi kada počnu okršaji u Južnoj Africi?

- Iz vaših usta... Neka bude tako - smeje se Krasić. - Istina je da još nisam ni potpuno spreman, ni u najboljoj formi, jer sam za vreme priprema imao „prinudni odmor" zbog povrede kolena. Ali, polako se vraćam. Uostalom, zbog klime u Rusiji šampionat je tek počeo, pa se može reći i da je malo iznenađenje što smo eliminisali Sevilju, koja je u punom takmičarskom zamahu. Mada sam mislio da će nam biti teže sa veoma jakim Špancima, koje smo izbacili iz trke potpuno zasluženo. Jer, mi smo odigrali tek tri takmičarske utakmice i nismo još ušli u ritam, pa je i to ono što ohrabruje. Takođe, ne bi ni valjalo da sada „letim", treba održavati i podizati formu. I da budem najbolji baš kada to bude najvažnije - na Mundijalu.

ŽAO MI JE ZBOG JANKOVIĆA

Obnovljena povreda Boška Jankovića baš je pogodila Miloša Krasića.

- Ne mogu da verujem da je Bole takav maler. A, tako sam bio srećan kada sam ga posle prve operacije video na terenu, jer znam koliko je truda uložio da se što pre vrati. Možda je i rano ušao u jak ritam. U Italiji se mnogo trči, igra se žestoko, niko nikoga ne štedi. Opet, bio sam siguran da će Janković izdržati sve i biti jedan od glavnih igrača na Mundijalu. Potreban nam je, i te kako, jer je uvek znao da napravi razliku, da bude pravi kada je to bilo najpotrebnije. Eto, i Boškov primer pokazuje zašto stalno ponavljam da bez sreće - nema sreće.

LAZOVIĆ NIJE POGREŠIO

Ddobio je Krasa reprezentativno društvo u Rusiji, jer je novi član Zenita iznenada postao Danko Lazović.

- Odluka da se iz Holandije preseli u Rusiju je samo njegova, i on zna zašto se odlučio za promenu sredine. Iako je u PSV iz Ajndhovena igrao odlično, imao svoje mesto u timu, često pogađao mreže, a iskazivao se i kao asistent. U svakom slučaju, mislim da nije pogrešio. Došao je u veliki i bogat klub sa ne baš malim ambicijama. Danko je fenomenalan igrač, ima karakter i siguran sam da će mu ruska liga „leći". Verujem da mu neće biti potrebno mnogo vremena da se adaptira, uklopi i počne da trese mreže.

DŽAGOJEV JE RUSKI BISER

Kada se pogleda sastav CSKA, jasno je da se radi o timu reprezentativaca, a čini se da najtalentovaniji ruski igrač upravo nosi dres ovog moskovskog kluba.

- Da, i ja mislim da je mali Džagojev talenat van serije. U stvari, on više i nije talenat, već igrač oko koga se sve vrti. I reprezentativac Rusije. Sada ima male probleme zbog povrede, vraća se, izguraće on to i opet biti onaj pravi. Džagojev igra na mestu polušpica, sve zna u fudbalu, ali ono što ga izdvaja jeste što se ne boji, iako je veoma mlad. Hoće da preuzme odgovornost kada je najteže, što je odlika samo najvećih asova.