Ovo me sve podseća na košarku, to jest na jednog dežurnog kritičara posle svakog neuspeha, koji upsut ni jednom nije propustio da potkači jednog Obradovića u svojoj izjavi. Naravno reč je o Moki Slavniću, na njegovu sreću, a nesreću svih nas on je dobio svojih 5 minuta i povukao se u svoju mišju rupu. Mada tu treba navesti i Đurovića koji uvek voli prvi da analizita poraze, ali on je barem imao neke rezultate, svojevremeno...

Sad je problem što su u fudbalu svi Moke Slavnići, a da od trenerskih imena koji su vodili veće klubove (u čitavoj istoriji našeh fudbala) imamo samo Miljanića, Boškova, Antića i nadam se sada Mihajlovića.

Inače ja ne vidim naše igre kao neuspeh, i mislim da je Antić uradio sve kako treba. Nije on kriv ni za ruku Kuzmanovića, ni za Krasićeve zicere protiv Gane i Australije, ekipe koje su na ovom SP propuštale takve prilike isadale su. Jedino su Argentina i Španija imale luksuz da promaše po koju 100% šansu. Ili što sudija nije video ruku Australijanaca, pa čak da je linijski sudija uspeo da uoči ona dva ofsajda od 5cm kad su Krasić i Pantelić ubacili loptu u mrežu protiv protiv Australije, a da kasnije isti taj sudija nije video loptu koja je po metra ušla u gol Nemačke. Ili kao šo su ostali nemi kod golova Vilje, Teveza, ili što je Fabijano dva puta igrao rukom, jebiga nekad zatreba i to za rezultat na ovakvom SP gde ne padaju golovi tako često.

GAnu smo iskontrolisali, do penala u 86. minutu su stvorili samo jednu šasnu, naše su bile zrelije. Eno sada taj tim koji je protiv nas stvorio jednu šasnu do 86. minuta igra 1/4, Nemce smo dobili, možda nije morao Klose dobiti drugi žuti za onaj start, ali je trebao ranije kada je šutnuo loptu 5-6 sekundi posle sudijskog zvižduka, minut-dva pre drugog žutog. Nemce smo dobili, iako smo im poklonili penal, sem toga mi smo imali tri odlične šanse, Nemci dve.

Protiv Australije smo odigrali najbolju utakmicu na SP ili EP od meča Argentine 1990. i Nemaca 1998. Spustili loptu, u prvom poluvremenu stvorili 4-5 šansi, pa onda i ona Žigićeva na početku drugog, oni nama ubacili gol iz prvog pravog šuta i iskoristili naš pad da daju drugi gol. Uspeli smo nekako da uguramo loptu u gol, ali nismo uspeli zabiti taj još jedan koji bi sve promenio.

Tako je nekad igraš dobro, i to ti se ne isplati, a nekad budeš svetski prvak sa velikom dozom sreće i nikakvom igrom kao naši košarkaši u Indijanapolisu.

Primer jednog trenera koji je upravo putem novinarske hajke oteran iz Partizana i Srbije, zbog toga je ranije već i bio odbio selektorsku poziciju (bio je prvi kandidat posle 2006.).

Mada nisam znao da čovek ima duplu krunu u Primeri?

Au, preporučujem da ne izlećete sa takvim tezama. Ako smo igrajući najbolju igru na velikim takmičenjima u 20 godina poraženi od drugorazredne (ili trećerazredne) Australije, onda je naš fudbal stvarno u g ...... 

Da smo imali 20 stopostotnih šansi, nismo. Da su i Australijanci imali svoje neiskorišćene stopostotne šanse - imali su! Na turniru je bilo toliko utakmica gde je jedan tim imao i brojnije i izglednije prilike nego mi protiv skromne Australije.

Da vas podsetim: mi nismo ni nerešeno odigrali protiv Australije, kojoj taj meč rezultatski nije ništa značio ... U stvari, nešto je značio, ali to je bio domen teorije ...

Do gola nisu imali ni jednu jedinu šansu, samo jedan šut van šesnaest, a mi smo imali šanse Krasića, Vidića, Kuzmanovića koji je propustio priliku da opali loptu iz prve,  ofsajd Krasića, šansu Žigića. Držali smo loptu u nogama, ni jednom nismo išli na preskakanje terana, vodili reč na terenu. A ja se od 1998. lično ne sećam da smo uspeli tako spustiti loptu od kvalifikacija za SP 98, naravno ako izuzmemo Farane i Andore...

 Drugo poluvreme otvaramo šansom Žigića, da bi nas oni prvi put stisli 5-1 minuta i učačkali gol iz prve šanse, pali smo, primili drugi i od onda su stvarili samo još jednu šasnu, kada nas je Isus okrenuo. Mi smo zatim učačkali svoj gol, da bi se kasnije Pantelić dva puta našao u ofsadju isto za dlaku i na kraju kao šlag ne dosuđeni penal. Sve su to bile izgledne šanse, naravno tu ne ubrajam one šuteve iz muke Tošića, Stankovića, onaj šut glavom Kuzmanovića...

Australija možda jeste skromna reprezentacija, ali ta ista Australija je na prošlom SP prošla grupu (isto kao i Gana) i u 1/8 ispala u 93. minutu iz sumnjivog penala protiv budućeg prvaka Italije, Azijske kvalifikacije su završili na prvom mestu. Pa eto i ovde izdržali protiv Gane sa igračem manje 65 minuta, viceprvaka Afrike, koji se sada bori za polufinale. A i protiv Nemaca su solidno igrali do isključenja.
Tako da nisu bili totalni autsajder na ovom SP, a to nikako ni ne može biti ekipa koja je 20. na Fifinoj rang listi (5. mesta iza nas).

Radomir nek ostane a Antić nek se povuče, logika...

samo toliko...

Pjer, španska himna NEMA REČI - samo muzika. Proveri ako meni ne veruješ.

To sam nešto čuo da od čini mi se prije dvije godine ima riječi. Španjolska himna je u biti marš