U fudbalu postoje priče koje vredi ponavljati i pisati o njima, kako se nikada ne bi zaboravile. Jedna od njih je životna priča Nenada Krstičića. Srpskog fudbalera koji je preživao put od zvezda do trnja i nazad. Bio je super talenat srpskog fudbala, pa je bio na ivici smrti, a danas je dogurao do dresa reprezentacije Srbije. Bajka sa zanimljivim početkom, teškim zapletom, dramatičnim i srećnim raspletom i nadamo se još srećnijim krajem koji nije ni na vidiku...

Nenad Krstičić je pre pet-šest godina bio jedan od bisera srpskog fudbala i najtalentovaniji igrač OFK Beograda za koga su se otimali mnogi evropski klubovi. Čudo od deteta je na kraju završilo u Sampdoriji i trebalo je da bude temelj jedne nove velike generacije kluba sa stadiona Luiđi Feraris. Imao je 17 godina kada ga je u Samp doveo Đuzepe Marota, danas sportski direktor Juventusa. San je počeo da se ostvaruje, jer je Nenad došao u slavan klub i jednu od najjačih liga na svetu. Postepeno su ga upoznavali sa ekipom, klubom i novim fudbalskim životom ne želeći da nešto okrnji njihov fudbalski dijamant.

Ali, desilo se nešto što niko ni u najcrnjim slutnjama nije mogao da pretpostavi. Klupski lekar u Sampdoriji Amadeo Baldari je jednog dana zatražio od Krstičića da uradi dodatne testove jer je naslutio da nešto nije u redu. Dijagnoza je bila strašna: limfom na mozgu, vrsta tumora. Podmukla bolest je zapretila ne samo jednoj blistavoj karijeri, već i jednom mladom životu. Prve prognoze su bile strašne: još 48 sati života!

Za Krstičića je tada počela najvažnija utakmica u životu. Počeo je sa borbom, ali dečački san nije zaboravio. Tek tada je na videlo izašla snaga, hrabrost i volja srpskog fudbalskog bisera. Vreme je prolazilo, a on je bio sve jači. Iako je za mnoge u tom trenutku, razmišljanje o fudbalu bila ludost, Krstičić je vodio žestoku borbu sa podmuklom bolešću, ali i sanjao fudbalski san. Bila su to teška vremena, kako za Sampdoriju, tako i za Krstičića. Posle dve godine, pobedio je opaku bolest, ali nije želeo da odustane od sna. Vratio se na teren i polako, kao kada je kao klinac učio fudbal, krenuo sve iz početka. Ambicija koju je imao u OFK Beogradu je sada bila i veća. Vratio se fudbalu utakmicama u mladom timu Sampdorije. Potom je postepeno priključivan prvom timu, a posle tri godine je konačno debitovao: mečom protiv Debrecina u Ligi Evrope.

Zvuči surovo, ali mu je ispadanje Sampdorije u drugu ligu došlo kao poručeno. Pritisak u Seriji B je bio manji zbog velikog razočaranja navijača i ekipi je bila potrebna sveža krv. Tada je kucnuo Krstičićev čas! Bio je među najboljima u prošlogodišnjem povratku Sampdorije u elitu. Nije ga zaboravio selektor mlade reprezentacije Aleksandar Janković koji je imao veliku veru u njega.

Sampdorija i Krstičić su se vratili na veliku scenu i to su dokazali pobedom nad Milanom na San Siru u prvom kolu Serije A! Ništa više nije moglo da zaustavi meteorski uspon mladog srpskog fudbalera, nepravedno stopiran koju godinu ranije... Na kraju je dosanjao i san: dobio je poziv SinišeMihajlovića i u 22. godini će postati reprezentativac Srbije!

Ni tu nije kraj. Već se pominje kao potencijalna meta mnogih većih klubova. Raspitivala se Roma, nije isključeno da ga Marota kupi po drugi put, s tim što bi ga ovoga puta doveo u Juventus...

Ali, on ne želi nigde. Hoće da ostane u Sampdoriji...
"U Sampdoriji se osećam odlično i nastavljam sa kontinuiranim napretkom. Kada su mi na početku prošle sezone rekli da posle svega što se desilo, računaju najozbiljnije na mene na putu ka povratku u Seriju A, nisam mogao da verujem! Nikada neću Sampdoriji zaboraviti podršku koju mi je pružila u teškom momentima. Zato želim da ostanem u ovom klubu. Želim da se odužim navijačima i klubu na podršci u najtežim trenucima u mom životu. Želim da postanem simbol kluba", rekao je Krstičić, nesvestan da je zbog svega što je do sada uradio, već postao simbol Sampdorije, već srpskog i italijanskog fudbala...