LETEĆA TVRĐAVA

Ivanović na evropskoj sceni pokazao zašto se velikani otimaju za njega.
“Zlatni dečko” igrama i golom u Portugaliji dokazao da mu je mesto u A selekciji i jednom od nekoliko najvećih svetskih klubova koji ga traže

Evropa se otima za njega, a ako nekome nije bilo jasno zbog čega, posle partija u Beogradu i Lisabonu, dileme (ako su nkod nekoga i postojale) su otklonjene. Branislav Ivanović je pogurao Srbiju korak ka završnici EP pokazavši da je klasa od igrača, zlatni dečko našeg fudbala i da se s pravom vodi bitka Juventusa, Mančestera i Čelsija.

Priča o Banetu sa fudbalskog aspekta mogla bi u neku ruku da se gleda i sa aspekta bajke o žabi i princu. Kad je 2003. godine stigao iz Srema na Karaburmu (doveo ga Vićentije Petrović) videli smo kršnog momka koji se baš i nije najbolje snalazio na mestu desnog beka. Malo zbunjen, možda i nepripremljen dovoljno za izazove elitnog takmičenja tražio je sebe kroz učinjene greške, ali je na sreću imao za trenera jednog od retkih srpskih stvaralaca Branka Babića. Video je jasno Sosa potencijal u mladom momku, uz nesebičan odgovor u vidu rada i entuzijazma mladog Mitrovčana razvijao ga na svakom treningu i “žabac” se polako pretvarao u princa. Kad se vratio sa zimskih priprema Bane je buknuo u prolećnom delu šampionata i na mala vrata ušao u mladu selekciju koja je otišla na EP U Nemačku 2004. A, tamo je njegov talenat, veliki rad počeo da daje rezultate. Gol Hrvatima za trijumf od 3:2 u prvom meču bila mu je nagrada za pošten, crnački rad, za viteštvo na terenu, za iskreno prijateljstvo koje je širio u sredinama gde je igrao...

AKO NEKO ZARADI LOVU...

Nova sezona donela je i nove ideje vizionara Branka Babića koji je povrede Jokića i Baše, a kasnije i njihove odlaske iz kluba iskoristio da lansira već oblikovanog Baneta na mestu štopera. Aplauz na otvorenoj sceni, “igranje” sa rivalima, pa i jednim tada nezadrživim Nikolom Žigićem, bili su znak da je Ivanović našao svoje Bogom dato mesto u timu. Bek ili štoper, bilo je svejedno za mladog asa. “Ako neko zaradi novac kao štoper biće to naš Bane, Leteća tvrđava” - zavetovali su ljudi od struke na Karaburmi i licitacija je počela, a loptica koja je skakutala na ruletu između crvenog i crnog stala je na “rusko crveno” - Muslinovu Lokomotivu iz Moskve. Isprsili su se preko dva miliona evra i Ivanović je počeo da brani “Loko”. Sezonu je odmah obeležio epitetom “ruki godine”, stasavajući u igrača svetskog formata. Snaga, brzina, skok i pre svega fanstatičan tajming donešen iz Beograda nadogradio je kroz jake mečeve iskustvom, odmerenošću što je letos na EP u Holandiji i potvrdio.

Odbijena je ponuda Čelsija od deset miliona, rečeno je ne Bajernu i Mančester Junajtedu, a torinski Juventus jednostavno ne prihvata rusko “njet”. Avgust je protekao u rovovskoj borbi i pobedu Lokomotive. Produžila je ugovor sa Ivanovićem do 2011. I platila ga pošteno, ruski mediji kažu – postao je najskuplji defanzivac u istoriji Rusije! Sve je bilo jasno osim pitanja: zašto ga nema u A selekciji uz Vidića? Klemente se jogunio, izbegavao odgovore i posle poraza u Belgiji nije imao kud jer je ostao bez Vidića i Krstajića. A, priča o princu nastavila se po scenariju ispisanom pri rođenju, gol za 1:1 na Alvaladeu, dva prsta uvis. Zlatni dečko postigao je zlatna vredan gol i valjda kupio mesto u reprezentaciji koje mu s pravom pripada.

SKROMNO I ODLUČNO

Bane privatno? Kao u pesmi Đorđa Balaševića: Kao Bane, dobar sin, tih i nežan, uglađen i fin... Baš takav još i skroman, a savršeno svestan kvaliteta i vrednosti koje ima. Hrabar i odlučan, istrajan i zdravo ambiciozan u životu je navikao da sve dobija radom. Govorio je uvek da želi da ide korak po korak, da ne želi da preskače razrede i iz osnovne škole ode na fakultet. Njegovi koraci u karijeri jesu krupni i danas je u 23. godini (22. februar 1984.) na fudbalskom fakultetu. Možda je nesvakidašnja navala agenata, skauta velikih klubova s početka priče uticala da se Bane Ivanović odalji minulih mesec dana od javnosti, da odbija pozive znatiželjnih novinara. Međutim, “Srpska leteća tvrđava” je ostao onaj isti dobar sin...

BRANISLAV IVANOVIĆ O GOLU

PREDIVAN TRENUTAK

I Havijer Klemente je rekao da ga baš briga da li je gol iz ofsajda ili ne, jer je sudija pokazao na centar. Analizom, dakle, neka se bave Portugalci, a mi ćemo pitati Branislava Ivanovića kako se oseća posle prvog gola u dresu reprezentacije Srbije.

-Predivan trenutak za mene. Da li je bio ofsajd? Zaista ne znam. Video sam da lopta ide na drugu stativu, desio se “bilijar” i samo sam se našao na pravom mestu.

Gol koji nam vraća nadu da možemo videti Alpe...

-Nismo zaslužili da izgubimo, znali smo šta hoćemo, na kraju smo mogli i do sva tri boda. Dobro je, ipak, i ovako, sada sve zavisi od nas, imamo još četiri utakmice i neophodno je da zabeležimo isto toliko pobeda. Mislim da imamo snage za još četiri koraka – naglašava Branislav Ivanović.