Srbi igrali i za Hrvate

Svetski kup u fudbalu, kako to FIFA, Svetska fudbalska federacija zvanično naziva, ili Svetski fudbalski šampionat, nazivan još Mondijal ili Mundijal, još jednom je u Nemačkoj potvrdio da je više od igre. Fudbal je opet bio sredstvo, a glavni cilj - profit.
Mundijal u Nemačkoj zvanično je počeo kad je FIFA žrebom odredila sastav osam grupa. Favoriti su bili povlašćeni tako da bez većih problema obezbede učešće u završnici. Nacionalni tim Srbije i Crne Gore svrstan je u takozvanu "grupu smrti" i bilo je neophodno da najpre "pobedi samog sebe", da bi onda mogao da se nosi sa tako renomiranim rivalima kao što su, recimo, bili Holandija i Argentina. To ne samo da se nije desilo, nego su plavi ostvarili najgori učinak među 32 učesnika, sa blamažom od 0:6 protiv "gaučosa".
Plavi su u Nemačkoj neslavno proslavili jedan vredan jubilej: igrali su deseti put u završnici Mondijala. Naši su krenuli one davne 1930. u Montevideu i tamo su bili najuspešnija evropska reprezentacija. Na proteklihdevet šampionata sveta ostvarili smo dva polufinala - u Urugvaju i Čileu (1962) i s obzirom na kvalitet fudbala na ovim prostorima to je preskoman bilans. Zašto nismo postigli više? Zbog naših gluposti, uglavnom! Na svakom od tih Mondijala, a tako je bilo i u Nemačkoj, plavi su imali tri protivnika: 1. reprezentaciju protiv koje igraju, 2. nenaklonost FIFA (sudija), 3. svoj mentalitet, nekulturu ponašanja i zavrzlame u fudbalskoj organizaciji.
U narednim brojevima govorićemo o ovim preprekama koje su saplitale "plave" i u trenucima kada su bili na putu velikih podviga.
Na prvom svetskom prvenstvu u Montevideu 1930. godine igrala je reprezentacija Srbije pod imenom - Jugoslavija. Dakle, od starta je krenulo s trzavicama i s problemima s kojima se "normalne" reprezentacije ne susreću. Jugoslovenski nogometni savez (tako se u to vreme zvao) potresali su svakakvi problemi koji su kulminirali upravo te 1930. kada su hrvatski klubovi, iz zagrebačkog i splitskog podsaveza - Građanski, HAŠK, Konkordija i Hajduk - zabranili svojim fudbalerima da igraju na Svetskom prvenstvu u Urugvaju. Hrvatskim fudbalskim čelnicima važnije je bilo domaće prvenstvo nego šampionat sveta.
U neočekivanoj, ali stvarnoj situaciji naša prva fudbalska glava, dr Mihajlo Andrejević (decenijama jedan od najuglednijih funkcionera FIFA) i savezni kapiten, inženjer Boško Simonović, odlučili su da u Montevideo povedu fudbalere iz beogradskih klubova koji će biti pojačani trojicom naših asova (Sekulić, Bek, Stefanović) koji su igrali u Francuskoj. Naravno da bi reprezentacija Jugoslavije bila znatno jača da su u Montevideu igrali i Hitrec, Kunst, Velfi, Lemešić, Živković, Benčić...
Dakle, Nogometni savez Jugoslavije je bio glavna kočnica svojoj reprezentaciji koja mu je u dalekom Urugvaju toliko visoko podigla ugled. Dok je reprezentacija u svetu činila prvi veliki prodor u svetskoj eliti, u zemlji je vladao razdor i blamaža u jugoslovenskoj kući nogometa.
Kada su se "beli orlovi" vratili sa Mondijala, Hrvati su požurili da uberu fudbalske plodove: nagrnuli su svi u reprezentaciju, a selektor Simonović radi mira u kući prihvatao je sve preporučene kandidate iz Građanskog, HAŠK-a, Konkordije i Hajduka. Tri godine posle Urugvaja usledile su kvalifikacije za novi Mondijal. Naši su odigrali dve utakmice - sa Švajcarskom i Rumunijom i zbog svojih slabosti i grešaka nisu prošli dalje. Naročito je bio dramatičan meč koji je 24. septembra 1933. odigran na BSK-ovom stadionu u Beogradu. Golovima Vladimira Kragića (Hajduk) i Moše Marjanovića (BSK) naši su 14 minuta pre kraja vodili 2:0. Švajacarci su za ciglo četiri minuta izjednačili. Golove smo primili posle grubih grešaka našeg beka dr Milutina Ivkovića i tako smo sami sebe eliminisali. Naši su komplikovali i u Bukureštu pa su doživeli još jedan poraz (1:2) i tako definitivno zatvorili vrata Mondijala.
I sledeće kvalifikacije za šampionat 1938. godine "beli orlovi" nisu prošli. Trzavice i potresi u Nogometnom savezu Jugoslavije odrazili su se na igru naših koji su u Varšavi doživeli brodolom (0:4), u Beogradu je bilo samo 1:0 za nas i Francusku nismo videli.