- Poslednjih pet godina živeo sam u Madridu i u njegovoj kući provodio sam 40 odsto vremena. Na njegovom televizoru u životu nisam video neki film. Samo fudbal, fudbal i fudbal. Odgledali smo zajedno "tri milijarde" utakmica tako da sam mogao mnogo da naučim uz njega. Mnoge stvari koje mi danas koriste čuo sam od njega. S njim o fudbalu možete da pričate 46 godina bez prestanka jer je to za njega neiscrpna tema.

Da li ste očekivali da će Antić ovako dobro startovati kao selektor Srbije?

- Moramo da budemo zadovoljni, pogotovo s ove dve utakmice. Ipak, ne smemo sada da poletimo. Poznajući Radomira, on nikada nije leteo visoko i svestan je da je pred njim još mnogo posla.

Da li ste bili iznenađeni Antićevom odlukom da pozove mladog beka vaše ekipe Ivana Obradovića?

- Antić me jeste iznenadio, ali kad ga nije stavio u startnu postavu protiv Francuske! Svi ponekad povuku neke pogrešne poteze, pa je i on to tada uradio. Obradović je mlad igrač izuzetnih kvaliteta i izuzetnog karaktera. Njega bi samo Savo Milošević trebalo da se plaši jer će vrlo verovatno ugroziti njegov rekord po broju nastupa za nacionalni tim.

Da li je istina da ste u čuvenoj utakmici protiv Hrvatske na "Marakani", kada je nestalo struje, počeli da vičete: "Drži ih, sad ih udri"?

- To se dogodilo u tunelu, gde smo se svi sklonili kada je nestalo struje. Ja sam 95 odsto igrača te hrvatske reprezentacije poznavao, a s mnogim od njih sam se u onoj staroj državi skidao u istoj svlačionici kada smo nastupali za nacionalni tim. Hteo sam da napravim šalu, a sećam se da je jedini hrvatski igrač koji nije zanemeo od straha bio Zvonimir Boban. Pamtim da sam pomislio: "Vidi ga kako je hrabar, ne boji se ničega". Sve je to ipak bila samo šala.

Posle tih mečeva usledilo je Evropsko prvenstvo u Belgiji i Holandiji, na kojem je naša selekcija izgledala kao raspuštena vojska. Mnogi i danas misle da su tome doprinele vrlo ozbiljne godine u kojima se nalazio tadašnji selektor Vujadin Boškov. Da li je to tačno?

- Istina je da je bilo je utakmica za koje nismo bili dovoljno dobro pripremljeni. Sećam se meča protiv Slovenije, nije se znalo ko koga čuva prilikom prekida. Odjednom smo se našli u situaciji da su nas potpuno rašrafili, nismo znali odakle duva. Došli smo nekako do 3:3 u toj utakmici ne znajući ni sami kako nam je to pošlo za rukom. Realno, bilo je propusta u pripremi mečeva, i to je moglo mnogo bolje da se odradi. Ipak, ne bi trebalo Boškova kriviti za to. On je bio veliki igrač i trener i dao je mnogo našem fudbalu.

Čak i u takvim okolnostima uspeli ste da se dokopate četvrtfinala na EP, ali ste taj meč protiv Holandije, koji smo izgubili 6:1, propustili zbog crvenog kartona protiv Španije.

- U drugoj utakmici u grupi s Norveškom, ideja nam je bila da krenemo mnogo snažnije nego protiv Slovenije. Došli smo srećno do gola, a onda smo prestali da igramo i samo smo gledali kako da ih izubijamo da ne bi prišli našem golu. Tada nam je to prošlo, pobedili smo 1:0, pa smo to isto pokušali i protiv Španije. Oni su, međutim, bili mnogo brži tako da nismo stigli da ih pokidamo kao Norvežane. Naravno, ja sam prednjačio u pokušajima, a na kraju sam dobio crveni karton iako nisam ni pipnuo igrača. Ipak, ispalo je da mi je sudija obračunao sve što sam radio tokom meča i, na neki način, zasluženo me isključio, a mi smo izgubili 4:3.

Da li žalite za nečim što ste kao fudbaler propustili?

- Osvajao sam titule s Vojvodinom, Partizanom i Deportivom, a ostala je žal, i to ne samo meni, što s reprezentacijom nisam učinio nešto više. Mi iz te generacije mislili smo da možemo da napravimo neki korak više s nacionalnim timom, a da li je to bilo realno, ostaće večita tajna. Pored toga, žalim samo što u Engleskoj, dok sam igrao za Čelzi, nisam osvojio neki trofej. Igrali smo finale FA kupa protiv Arsenala i, nažalost, izgubili.