Dejo: Zavidim Srbiji!

Na najpozitivniji mogući način ljubomoran sam na uspeh „orlova"! Navijaću za vas na Mundijalu jer, logično, posle Crne Gore najviše volim Srbiju. Samo, neću ići u Afriku, ne volim taj deo sveta, kaže Savićević za Press

Dejan Savićević

Predsednik FS Crne Gore Dejan Savićević kaže da zbog uspeha u mundijalskim kvalifikacijama zavidi svom kolegi iz naše kuće fudbala Tomislavu Karadžiću! Jedan od najvećih majstora u istoriji balkanskog fudbala u razgovoru za Press tvrdi da je oduševljen igrama učenika Radomira Antića, i poručuje da će ih zdušno bodriti tokom Svetskog prvenstva 2010. godine u Južnoj Africi.

On podvlači da kompletan srpski auditorijum može mnogo da pomogne „orlovima" samo u slučaju da ih poštedi neprirodnog pritiska i stvaranja euforije. Takođe, Savićević je uveren da će zbog nagomilanog iskustva selektor Antić i predsednik Tomislav Karadžić uspeti da spreče devijantne pojave koje su se „lepile" za naše selekcije još od Mundijala u Nemačkoj 1974. godine.

- Ako mogu tako da kažem, na pozitivan način zavidim reprezentaciji Srbije. Predsednik vašeg saveza Tomislav Karadžić je moj veliki prijatelj, drago mi je zbog njega. Uspeo je da dovede pravog selektora i rezultat je odmah došao. Budite uvereni da ću na Mundijalu navijati za vas. Logično, posle Crne Gore najviše volim Srbiju. Samo ne verujem da ću putovati u Afriku. Kao predsednik Saveza imam mogućnosti da odem tamo, ali pravo da vam kažem, ne volim taj deo planete - istakao je za Press Dejan Savićević.

Čovek koji je sa Crvenom zvezdom i Milanom podigao pehar namenjen prvaku Evrope ocenio je da je Radomir Antić na velemajstorski način predvodio „orlove" u kvalifikacijama, ali da ga pravi posao tek očekuje.

- Moraće da pripremi ekipu za turnirski sistem takmičenja, što uopšte neće biti lako. Kao stara Jugoslavija slabo smo se snalazili na velikim takmičenjima. Setićete se da sam u Italiji 1990. godine imao sukob sa selektorom Osimom. Uvek se dešavalo nešto nepredviđeno, ali sreća je da Srbija ima iskusnog selektora i predsednika. Važno je da posle sezona u klubovima svi igrači budu zdravi, da Antić izabere najbolje. A kome smeta da bude na klupi i ima epizodnu ulogu, bolje da ne dolazi na pripreme.

On je ocenio da je ključna karika u našem timu vezni fudbaler moskovskog CSKA Miloš Krasić, koji je bravurama na meču sa Rumunijom upravo podsetio na najblistavije trenutke popularnog Genija.

- Gledao sam drugo poluvreme utakmice sa Rumunijom. Krasa je odigrao neverovatno. Nikada nisam sumnjao u njega, jer sam uvek pričao da je to možda i najbolji fudbaler Srbije. Imao je onaj sukob sa prethodnim selektorom Đukićem, ali je na kraju dokazao kvalitet. Možda bi bio još bolji na levoj strani... Isto tako, i onaj Jovanović je paklen igrač. Kako je samo dao onaj gol levom nogom. Čudi me samo kako još uvek nije otišao iz Standarda. Njemu je potrebnija jača liga - rekao je Savićević.

Stevan Jovetić i Mirko Vučinić

Valjali bi „orlovima"... Stevan Jovetić i Mirko Vučinić

Eh, da su vam tu Jovetić i Vučinić...

Predsednik FS Crne Gore kaže da bi selekcija Srbije bila znatno jača da kojim slučajem Radomir Antić može da računa na Mirka Vučinića i Stevana Jovetića.

- Uh, bili biste pakao da imate njih dvojicu. Igraju odlično u tandemu. Samo moram da vam kažem da je Marko Baša pokazao zavidan kvalitet. Nedostajao nam je štoper takvog kalibra, baš je paklen igrač - podvlači Savićević.

On je više nego zadovoljan poslednjim rezultatima svih reprezentativnih selekcija Crne Gore.

- Imamo razloga da budemo ponosni. Seniorska reprezentacija je hrabrom igrom osvojila bod u Irskoj, mladi su pobedili Kazahstan, dok su omladinci izborili vizu za naredni krug kvalifikacija za Evropsko prvenstvo. Možemo i moramo da budemo ponosni.

Deset razloga zbog kojih smo otišli u Južnu Afriku

12. oktobar 2009. | 12:38 | Autor: Boris Jovanović

• Pošalji komentar
• Komentari (19)
• Pošalji
• Odštampaj
• Postavi na Facebook

Imali smo bolje igrače, koliko - toliko normalnu državu, ponekad čak i svest o kvalitetu, ali nikada nismo bili ovako "pristojni". Deset stvari po kojima ćemo pamtiti ovo poglavlje svoje fudbalske priče...

Sigurno je da je Srbija, ma pod kojom se „firmom“ odnosno zastavom i himnom takmičila imala i bolje fudbalere, ali nikada ovakav tim. Kao što smo pričali tokom kvalifikacija, prvi put vidim ekipu koja je delovala „pristojno“, svakako bolje nego okruženje u kome je ponikla.

Ono što su moja očekivanja od svake srpske reprezentacije, ma koliko bila visoka trava, jak protivnik, sudija zločinački nastrojen, CIA i Vatikan udruženi u nameri da nam otmu pobedu, JE DA POKAŽU DA IM JE STALO, MAKAR KOLIKO I MENI.

Ni manje, ni više od toga.

Ovo su mojih deset razloga zbog kojih smo otišli na Svetsko Prvenstvo.

1. Autoritet znanja Radomira Antića – mi, valjda prvi put u istoriji, imamo selektora koji je veća zvezda od igrača. Niko slučajno nije trener Reala i Barselone, i niko slučajno ne završi kao lik u jednoj od najboljih knjiga o fudbalu (Stadionskoj Groznici). Sam taj podatak, pokazuje da igrači imaju respekt, nešto što nam je nedostajalo u svim onim bezumnim eksperimentima tokom poslednjih 15 godina.

2. Imamo pravog Dejana Stankovića – kao navijač Juventusa, prvi sam kad treba „capitanu“ da se nađe mana, ali on je u ovim kvalifikacijama konačno igrao kako igra u Italiji. Antić se dosetio da  Deki nije Maradona, našao mu je pravu ulogu, i ovaj je pokazao da je svetska klasa.

3. Ne igraju „pekarov mali“, ili „klinac iz bloka“ – ovo je najbolji tim koji imamo, i nema eksperimenata tipa, „momak je bio sjajan protiv Malog Mokrog Luga, bolji je od Denija Alveša na desnom beku“. Dakle, igrali su oni provereni, lepo je forsirati mlade igrače, ali nešto ne vidim da su se Kapelo i Lipi baš pretrgli da pruže šansu, „momcima koji obećavaju“. Narednog leta, na afričkom suncu, igraće oni koji znaju, a ne oni koji će naučiti.

4. Ne pokušavamo ono što ne umemo – to da smo „evropski Brazilci“ je glupost koju su izmislili Nemci da bi nas lakše „drali“ kroz istoriju. Imamo jednu od najboljih odbrana u Evropi, strašan prekid i dva paklena spoljna igrača. Na tome smo bazirali igru i prošli. Ovih 5:0 protiv Rumunije je super stvar za samopouzdanje, ali dobro je pobediti i 1:0, ako znate na šta mislim.

5. Udaljili smo „stručnjake“ od reprezentacije – igračima nisu potrebni tutori, i da ih savetuju vlasnici kafića, pijani dinosaurusi što im nije javljeno da je umro drug Tito. Iskustvo je odlična stvar, osim ako se ne stiče u kafani. Mislim, i ono je dobro, al’ nije upotrebljivo u fudbalu.

6. Imamo navijače – dobro, uspeh rađa respekt, ali smo konačno naučili prvu stvar, reprezentacija je ispred kluba  za koji navijaš, makar na sedam dana. Toliko naime prosečan Srbi može da izdrži da ne pljuje Marka Pantelića, ili da se priseti da je Antić igrao za Partizan.

7.Igrači nemaju problem sa motivom – koliko je to zasluga selektora, toliko je i samih fudbalera. Lakše je ipak kada znaš za koga igraš. Ovo nije šovinizam već samo način da se kaže da je bolje da budemo prijatelji na raznim stranama, nego saigrači koji se gledaju sa podozrenjem. Jer, u takvom partnerstvu je uvek neko nezadovoljan.

8. Uspeli smo da se otresemo političara – sad će navaliti, ali je dobro da osim, ministarke sporta koja je jak Karadžićev adut, ostale puno ne zanima. Bolje je da je tako, čim se umešaju, tu je kraj.

9. Nismo se zadovoljili malim stvarima – u ovim kvalifikacijama nismo čuli nijednog trenutka, da je Francuska toliko jaka da ni baraž nije loš rezultat i da bi možda mogli da preko Mađarske odemo na Svetsko Prvenstvo. I posle poraza u Parizu niko nije pričao o drugom mestu. Pomoglo je što smo bili na čelu, ali ne bi bilo na odmet da i u nekim drugim stvarima malo verujemo u sebe

10. Gledali smo u svoje dvorište – to što Hrvati ne idu, možda je neki razlog za sitnu komšijsku pakost, ali ne čini naš uspeh većim. Tako i sa Francuzima, Mutuom i novcem koji duguje Abramoviču, količinom padavina na Farskim Ostrvima, Domenekovim ljubavnim problemima…više smo se bavili sobom što je na kraju dalo rezultat.

I sad, da izludujemo ovaj plasman, pa da se spremamo za leto. Do sada smo na prvenstvima uglavnom služili da olakšamo kolektivnu frustraciju naroda i da neko popravi gol razliku, sada prvi put idemo da budemo glavni glumci.

Za početak, to što nećemo statirati u kukuruzu je sjajna promena.