Bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije Zvezdan Terzić predao se jutros Upravi kriminalističke policije Beograda, izjavio je direktor policije Milorad Veljović i dodao da će u zakonskom roku biti sproveden u Centralni zatvor.

Veljović je rekao da je Terzić, koji je bio u bekstvu od januara 2008. godine, došao u pratnju svog advokata Anta Boškovića i podsetio da je za Terzićem bila raspisana međunarodna poternica i da mu je određen pritvor, saznaje Tanjug.

Direktor policije rekao je da će shodno zakonu Terzić u zakonskom roku biti sproveden u Centralni zatvor u Beogradu, pošto je na snazi rešenje Višeg suda kojim mu je određen pritvor.

Advokatska kancelarija Batić saopštila je da se Terzić stavio na raspolaganje srpskim pravosudnim organima, jer želi da na sudu dokaže da nije kriv za optužbe za koje se tereti.

Viši sud u Beogradu još nije zvanično obavešten o Terzićevoj predaji, rečeno je Tanjugu u tom sudu.

Terzić je u bekstvu od januara 2008. godine, za njim je raspisana međunarodna poternica i određen mu je pritvor.

Advokat Batić najavio je da će tražiti da se Terziću ukine pritvor i podsetio da je prošle godine u junu za njegovu odbranu sa slobode ponuđeno 200.000 evra kao jemstvo, o čemu sud do sada nije odlučio.

Terzić veruje u srpsko pravosuđe pred kojim je optužen za transfer trojice fudbalera OFK Beograd. On će sudu predočiti dokaze na sve okolnosti i ukazati da je njegov progon bio samo u funkciji medijske kampanje bivše vlasti, navedeno je u saopštenju njegovog branioca.

Početak suđenja bivšem predsedniku FSS i trojici njegovih saradnika zbog sumnje da su nezakonito prisvojili oko četiri miliona evra od transfera fudbalera OFK "Beograd" u inostrane klubove, zakazan je za 17. januar 2011. u Višem sudu u Beogradu.

U vreme Terzićevog bekstva mediji su špekulisali da se krije na relaciji Crna Gora-Rusija, a Ministarstvo pravde Srbije najavilo je da će tražiti hapšenje i izručenje svih okrivljenih koji se nalaze u Crnoj Gori posle zaključenja sporazuma o izručenju okrivljenih, koji je počeo da se primenjuje odmah po potpisivanju 29. oktobra u Beogradu.

Terzićevi branioci nisu ulagali prigovor na optužnicu koja je 7. jula podignuta protiv njega i trojice njegovih saradnika zbog zloupotrebe službenog položaja u vezi sa transferima fudbalera u inostrane klubove, kako se ne bi gubilo vreme i što pre zakazao glavni pretres.

Osim Terzića, koji je ranije bio i direktor OFK Beograda, optužnicom su obuhvaćeni i bivši funkcioneri tog kluba Milovan Ikodinović, Vladimir Bulatović, i fudbalski menadžer Dražen Podunavac.

Oni se terete za krivično delo zloupotreba službenog položaja, za koje im preti kazna od dve do 12 godina zatvora.

U optužnici Višeg tuzilaštva navodi se da je Terzić tokom 1998, kao direktor OFK Beograda, uz Ikodinovićevu pomoć, protivpravno za sebe prisvojio 1,1 milion tadašnjih nemačkih maraka, od transfera fudbalera tog kluba Vanje Grubača u FK "Hamburger" iz Hamburga.

U optužnici je dalje navedeno da je Terzić 2003. kao direktor OFK Beograda, od transfera fudbalera Srđana Stanića u moskovski Spartak, pribavio preduzeću "Intergrajtid investiment" 1,3 miliona evra.

Terzić se tereti i da je Bulatovića sa umišljajem podstrekao, dok mu je u tome pomogao Podunavac, da od transfera Branislava Ivanovića u Lokomotivu iz Moskve pribavi protivpravnu imovinsku korist preduzeću "Gardijan vorldvajd" od dva miliona evra, tokom 2005. godine, navedeno je u optužnici.

Bulatović se tereti da je kao direktor OFK-a 2006. godine Podunavcu, koji je bio fudbalski menadžer, pribavio protivpravnu imovinsku korist od 100.000 evra od transfera fudbalera Stevana Stošića u špansku Malagu.

Sportisti odavno važe za najbolje "ambasadore" Srbije, a prema brojnosti prednjače fudbaleri. Veoma teško je izbrojati koliko je njih iz Srbije otišlo za nekim boljim angažmanom. Tačan broj srpskih fudbalskih "legionara" praktično je nemoguće utvrditi s obzirom na to da neki igraju i u poluamaterskim takmičenjima, da neki imaju dvojna državljanstva, odnosno da su informacije iz pojedinih zemalja prilično nedostupne. Ipak, moglo bi se okvirno reći da na "Starom kontinentu" igra oko njih 320. Broj onih koji imaju srpski pasoš još je veći ako imamo u vidu mnogobrojnu decu naših iseljenika rođenu u Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji.

Kako dalje navode Večernje novosti, fudbal nam je u krizi, a o tome svedoči i geografski raspored naših internacionalaca. Nekada smo u top 5 liga (Španija, Engleska, Italija, Nemačka i Francuska) bili po broju igrača skoro odmah iza Brazila i Argentine, a danas se skoro mogu izbrojati na prste jedne ruke: po trojica u Španiji (Obradović, Dragutinović, Lekić) i Nemačkoj (Subotić, Kuzmanović i Kačar), sedmorica u Francuskoj (Ljuboja, Savić, Džodić, Kovačević, Biševac, Pejčinović, Lazarević), šestorica u Engleskoj (Ivanović, Vidić, Žigić, Jovanović, Kolarov i Milijaš) i rekordna desetorica u Italiji (Stanković, Krasić, Ljajić, Gulan, Avramov, Tomović, Janković, Basta, Radovanović i Stevanović).

Za razliku od nekih ranijih vremena danas je gro naših internacionalaca po Bosni, Mađarskoj, Rusiji, Slovačkoj, Poljskoj, Rumuniji, Makedoniji, Crnoj Gori... Mnogi igraju i u drugoligaškim timovima: po četvorica u Belgiji (među njima i bivši Zvezdaš Darko Pivaljević), Češkoj i Portugaliji, sedmorica u Bundesligi 2 (Ignjovski, Rukavina, Marić, Aleksić, Rakić, Baljak..), čak 11 u grčkoj drugoj diviziji.

Trojica talentovanih klinaca, Nenad Krstičić (Sampdorija), Nemanja Čović (Parma) i Marko Đurić (Ćezena) još nastupaju samo za omladinske sastave na Apeninima, a mnogi se u potrazi za što bogatijim angažmanom nisu libili da odu u egzotične zemlje poput Azerbejdžana ili Kazahstana gde imamo čak 14 naših predstavnika. Srpski internacionalci nisu zaobišli čak ni Hrvatsku i Albaniju. Bivši Zvezdaš Marjan Marković je već dve godine u Puli, a tu su i trojica anonimusa poput Nenada Nikolića, Igora Zurzinova i Bojana Golubovića. Međutim, još više ih je u albanskim klubovima, čak 12, među njima i nekadašnji kapiten Crvene zvezde Ivan Gvozdenović i eks fudbaler Vojvodine Marko Jovanović.

Bivši reprezentativni golman Dragoslav Jevrić je u poznim fudbalskim godinama na Kipru, Ranko Despotović u španskom drugoligašu Đironi, Đorđe Tutorić u mađarskom Ferencvarošu, Predrag Sikimić u Uralu, dok su u susednoj Crnoj Gori Igor Matić, Ajazdin Nuhi, Goran Adamović, Ivica Francišković. Srpskih internacionalaca ima na svim kontinentima, neki su i bukvalno otišli "na drugi kraj sveta". U Kini su trenutno Miloš Bajalica, Miloš Mihajlov, Aleksandar Živković i Marko Zorić, dok je jedini naš predstavnik u dalekoj Australiji bivši napadač Crvene zvezde Branko Jelić.

Pojedinci su po svoj "američki san" otišli pravo u - Ameriku. Tako u SAD trenutno nastupaju četvorica srpskih "pečalbara": Marko Perović, Ilija Stolica, Bratislav Ristić i Miloš Kočić. A cela priča o srpskim "legionarima" bila bi prazna bez Dejana Ramba Petkovića, našeg najboljeg ambasadora u Brazilu.