ehehehehe....on ti jos razmislja o pozicijama kao o brojevima...7 i 11 krila, 9 centarfor, desetka plejmejker....malo je on stariji od tebe, koju deceniju-dve

---

	Ime i prezime	Vladimir Petrović
	Rođen	01/07/1955
	Mesto u timu	Vezni igrač
	Utakmica za reprezentaciju	34
	Golova za reprezentaciju	5
	Debitovao	26/09/1973
	Igrao u klubovima	FK Crvena Zvezda(Beograd), Arsenal FC (Eng), R. Antwerp(Bel), Standard Liege(Bel)

---

Ako postoji velika loptačka zvezda koja je obavljena zavesom ćutanja, onda je to Vladimir Petrović, dugogodišnji pravi as Crvene zvezde i višestruki reprezentativac (nije proslavio "zlatni jubilej"). Važio je za jednog od najinteligentnijih fudbalera. Njegov pregled terena, tehnička lakoća, prefinjen dribling, visoka imaginacija, pravovremena i precizna proigravanja... a uz sve to nije bio impregniran od instinkta za gol.

I danas je Pižon inkarnacija "mislećeg igrača". Za njega je svojevremeno Frane Matošić rekao da poseduje fudbalsku inteligenciju koja nadmašuje sve fudbalere koje on zna.
Splićani dobro znaju koliko je teško čuti da Šjor Frane iscedi iz sebe kompliment nekom fudbaleru. On je imao tako visoke kriterijume da im se ponekad činilo da svakom igraču traži slabe tačke, dobre je podrazumevao. A, eto, o Pižonu je imao tako visoko mišljenje.
A šta je tek ostalo za publiku, posebno za pristalice Crvene zvezde! On je igrao za njihove duše i divljenja. Sve što je na terenu dolazilo od ovog velemajstora bilo je čista perfekcija ili nešto blisko tome. Imao je dva slaba mesta - nije bio brz i nije imao snažnu fizičku konstituciju. Kod njega je sve bilo u tehničkoj virtuoznosti i briljantnom umu. Umeo je da u igri nade rešenja koja se ni sa tribina nisu videla. Po tome neodoljivo podseća na Bobeka, a kasnije su te vrline posedovali Piksi i Dejan Savićević.

Vladimir Petrović Pižon je četvrta Zvezdina legenda. Vinuo se još više: dobio je mesta u Panteonu jugoslavenskog judbala.
Ima nečeg nezadovoljenog u njemu, nečeg nedovršenog. Sve to vuče korene još iz onih dana kad mu Izvršni odbor FSJ, na insistiranje tadašnjeg predscdnika Tomaša Tomašcvića, nije dao ispisnicu da ode u Arsenal. Po tadašnjim propisima Pižonu je nedostajalo šest meseci da bi ispunio zahtev -dvadeset osam godina starosti. A radilo se o svoti od 750.000 funti. To je 1982. godine bio izuzetan transfer. Englezi su poželeli takvog igrača da bi im oplemenio igru. I Arsenal nije žalio novac. Nisu vredele intervencije, Pižon je morao da sačeka tih šest meseci. A u međuvremenu njegova cena je pala - dobio je pedeset hiljada funti za pola godine, na toliko je potpisan ugovor.

Bio sam u Londonu da pišem o Vladimiru Petroviću, njegovim londonskim danima, samovanju (porodica mu je ostala u Beogradu, devojčice su išle u školu).
Sačekao me je tužan čovek, Pižonove oči su bile dva jezera tuge, nigde njihovog plavetnila, sjaja, vedrine...
Dah Tomaševićevog cinizma još je osećao na sebi. Osmehnuti Pižon je sad izgledao kao čovek koga su izujedale otrovne pčele. Slomljen u duši, nije se više radovao ni fudbalu. Igrao je daleko od svojih mogućnosti. A nije mu ni odgovarao taj neosmišljcni engleski fudbal, deeenijama nepromenjen, u shvatanju i devizi - šutni i trči!
Gledao sam ga na treninzima i na dve utakmice. Igrači Arsenala su ga zadivljeno gledali, fascinirao ih je svojim velikim znanjem, neizmernom invencijom i tehničkom superiornošću. Ali šta to vredi, oni su upućivali duge lopte, skakali, da bi potom to isto, samo sad na drugu stranu, činio i protivnik. Pižon je bio ispod tih lopti koje su letele od jedne ivice šesnaesterca do druge. Brzo su se rastali. Otišao je u Francusku, tamo je već bio pravi Pižon, ali ispuštene pare nije mogao da nadoknadi.
A predigra te sumorne drame odigrala se u Saragosi za vremc Svetskog prvenstva 1982. Igračima je još u Beogradu obećano da će premije dobiti u devizama (sličan slučaj se dogodio i 1974. u Frankfurtu kad je Stane Dolanc dao čvrstu garanciju i od toga nije bilo ništa). I tako je stvorena velika zlovolja medu reprezentativcima, a u Španiji im je Tomašević rekao da ne snevaju o dolarima, biće isplaćeni u dinarima kad se vratimo u zemlju.
Moral "plavih" je pao, bezvoljnost je carevala, Miljanić je bio nemoćan da raspoloženje igrača vrati u prave tokove.
I potom se desila sledeća scena kojoj sam bio prisutan: Grupa igrača - Zajec, Sušić, Pižon, Šurjak i Šljivo ušla je u veliki hotelski lift. Pritrčava predsednik Tomašević i ulazi. Istog trenutka, kao po komandi, svi momci izlaze. To je bio spontani protest bez reci, ali je taj gest pogodio prvog čove-ka FSJ. On to Pižonu nije zaboravio, setio se kad je njegovo pitanje bilo na dnevnom redu i insistirao je "na poštovanju principa". Nije reagovao kao roditelj, taština ga je odvela na krivu stranu. Ceh je platio Vladimir Petrović.

Dugo godina je u dresu svog kluba i državnog tima Pižon očaravao i uzbuđivao publiku na svim stadionima. Imao je veliki ugled, kao igrač i čovek. Veoma je odan porodici, nije svenuo pod teretom briga koje su se javile po završetku karijere. Predao se trenerskom poslu sa velikim zanosom, uveren da ga nebesa nose. I danas živi u uverenju da pravu šansu nikad nije dobio. Njegovo ogromno iskustvo, veliko fudbalsko znanje, pedantnost, čvrst stav, iskren odnos sa igračima... sve to mu nikako ne otvara vrata Crvene zvezde ili nekog drugog velikog kluba. Jedno vreme je bio šef Zvezdinog stručnog Štaba, ali je pod neobičnim okolnostima, kad je osvojio Kup Jugoslavije, morao da podnese ostavku.

U njegovoj trenerskoj biografiji upisana su imena Radničkog iz Niša i Novog Beograda. I to je sve, osim velikog rada i sjajnih rezultata u Zvezdinoj omladinskoj školi, a Dejan Stanković predvodi tu generaciju koju je Pižon fudbalski odgajio. Pižon je veliki strasnik igre svoje mladosti. On i danas živi punim dahom samo kad je na terenu. Voli da radi, neverovatno je marljiv, vodi dnevnike rada, ima kompletnu dokumentaciju o svakom igraču, sve vrline i mane, o igri timova...

Treneri koje prati glas velikog igrača, hendikepirani su. To može da zvuči paradoksalno ali je istinito. Od takvih pojedinaca se i u trenerskom poslu očekuju samo suprelativi. A najčešće se te dve karijere ne rnogu poklopiti. To breme teško pritiska i Pižona.
Dešava se da se takvi treneri sličnih sudbina hrane lukavom inteligencijom, kao PuŠkaš, nekom vrstom prepredenosti. Vlada to ne poseduje, njega čak ni očaj što se još nije dokazao kao trener od ranga, ne može odvesti na tu stranputicu. On bi pre bio spreman da ude u koloseum i da se baci u lavlje ždrelo nego da se posluži nečim nedostojnim. Tu časnost je poneo iz porodice koja nije mogla da se pohvali materijalnim bogatstvom već samo poštenjem. I taj steg časti Pižon prirodno nosi, bez oholosti, što je sublimacija njegovog vaspitanja. I prirode.

Odlomak iz knjige "Asovi veka", 1999, (Mile Kos)

Season	Club	Country	Level	GP	GS
1987-88	Nancy ASNL (B)	FRA	A	2	0
1987-88	Nancy ASNL	FRA	A	29	1
1986-87	Standard Liege	BEL	A	31	5
1985-86	Brest Stade	FRA	A	37	5
1984-85	Antwerp FC	BEL	A	27	3
1983-84	Antwerp FC	BEL	A	21	7
1982-83	Arsenal	ENG	A	13	2
1982-83	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	16	6
1981-82	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	29	3
1980-81	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	23	6
1979-80	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	28	5
1978-79	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	27	5
1977-78	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	28	9
1976-77	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	10	0
1975-76	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	12	1
1974-75	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	26	5
1973-74	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	31	7
1972-73	Crvena Zvezda Beograd	YUG	A	27	2
Career Totals:				417	72

Played for Yugoslavia 34 times including 1974 and 1982 World Cup Finals (2+3 matches, 0+1 goals)
3 times Yugoslavian Footballer of the Year
4 Yugoslav Championship Medals 1972-3 1976-7 1979-80 1980-81
Yugoslav Cup Winner 1981-82
UEFA Cup Finalist 1978-79

Coaching Career :
* Mar1996-Apr1997 : Crvena Zvezda Beograd
* ...2004... : Serbia U21 Team (EURO silver)

 

Da da ... 7 i 11 su bili sinonim za krila tada ... Bahtic i Nikic , tuce i Kajtaz ... Ali eto Pizon je izasao iz klishea ... mada je ipak najpoznatija "7" tog doba ipak bio Kevin Kigen ... Nasledili su ga kasnije nista manje mastovitiji igraci ... Kantona,Figo,Bekam ...

 

a hajdukove 7-ice  žungul i zl.vujević-centarfori,zo.vujević 9-tka a bek!

pa iz glave pricam steta  ...ne googlam pa se i ne mogu setiti svih ...

I u toj spaniji 1982 je bilo cudnih raspodela brojeva ... Ardiljes je nosio "1" a tadasnji golman Filjol (ako sam lupio oprostite) broj "7" ...

Ja Bobana osobno ne ljubim previše, ali ne možete njega i ova 2 Srbina stavit u istu rečenicu! Pa Boban je za njih Bog!

Boban je igrao u jednom Milanu i tamo bio prvotimac, a Piksi i Pižon su igrali u Belgiji i Japanu!

Pižon da je bio velik igrač uspio bi u Arsenalu, a ne u Nancyju i Standardu!

 

sićam se šurjak je nosio broj 22 u španjolskoj,to sam kao klinac zapamtio,inače ove podjele brojeva danas mi malo idu na jetru.

Ajd mali i ti ne traskaj ko otvoren prozor ... Pixi i Pizon su realno bili bolji igraci od Bobana ... to ce ti priznati mozda i Dimnjacar ... Tu ne treba kao kriterijum uzimati klub za koji su igrali ...
Pa i Predrag Spasic je  igrao za Real Madrid ... po tom kriterijumu on je bio bolji igrac od Zajeca koji je igrao "samo za panatinaikos" (i ovde mi oprostite ako sam pogresio) a Zeka je za njega bio Bekenbauer u najmanju ruku ...