Muke srpskih izveštača u Johanesburgu

Beta

Ustaljeno je mišljenje da je za igrače uvek najbitnija prva utakmica na velikom takmičenju, dok je za novinare posebno stresan prvi dan po dolasku na turnir.

Svetsko fudbalsko prvenstvo u Južnoj Africi nije izuzetak.

Naporan let od Beograda preko Minhena do Johanesburga protekao je bez problema, ali su oni izbili već po sletanju. Manji deo novinara privremeno je smešten u hotelu veoma blizu aerodroma, ali desetinama kilometara udaljenom od svih ostalih bitnijih objekata na Mundijalu.

Ostatak je odseo u hotelu "Garden Kort" u kome su se sobe čekale i po tri sata, a neke, sudeći po zvuku bušilica, nisu ni bile gotove.

Izostao je i internet koji je novinarima neophodan za rad, pa su redakcije morale da na izveštaje iz Johanesburga čekaju do večernjih sati. Osim interneta, u sobama nedostaju i utikači za punjenje kamera, laptopova, fotoaparata i druge opreme. Većina soba ima po jednu utičnicu.

Bez uspeha ostali su pokušaji da se izveštaji pošalju ispred akreditacionog centra na stadionu "Grad fudbala" na kome je dodatni problem pravio prilaz, koji je, kao i parking, neasfaltiran, pa vetar diže veliku prašinu.

Duh turnira vidi se u brojnim zastavama svih zemalja učesnica Mundijala, koje se nalaze na banderama, reklamnim panoima sa temom Svetskog prvenstva i kolima. Najzastupljenija su, kao što se i očekivalo, obeležja domaćina Mundijala Južne Afrike, a potom Brazila.

Prvi utisak nije bio sasvim loš, pošto su brojni ljubazni i nasmejani, ponekad i previše opušteni i pomalo spori volonteri, uspeli da donekle ublaže negativne pojave.